Foto: ArhipelagMi smo grafomanska zemlja, jer nacija još nije formirana (borba za život i opstanak iz veka u vek ne dozvoljava nam da je oblikujemo), tako da razmišljamo o sebi od danas do sutra. Uključujući tu i pisanje. I neurednost.
**
Ako ne osećate bol, to ne znači da ga nemate.
***
Glupi ljudi vole da budu u pravu i glasno se hvale kada su u pravu. LJudi koji su pametni i osećajni zbog toga što su u pravu često trpe (biti u pravu to je surovo), stide se zbog toga. Stoga su glupi ljudi uvek vidljiviji i bolje se i više čuju na radiju, u novinama, na televiziji, na internetu. Oni su jednostavno glasniji.
***
„Ako nema Boga, sve je dozvoljeno.“ (Dostojevski) Dvadeset vek je odgovorio – da, sve je dozvoljeno, ako postoji energija. A ako nema energije? Onda je to kraj.
***
Zapravo, u Rusiji nikada nije bilo drugih oblika vlasti izuzev proizvoljnosti.
***
Prava sloboda su okolnosti pod kojima se ostvaruje ono najbolje u čoveku.
***
U svakom čoveku postoje dvojica koja su neostvarena. Jedan je gore, drugi je dole. Otuda čovek nikada nije zadovoljan.
***
Intelektualci su izgubili, umorni smo od toga da ih slušamo! Ali ja nisam izgubio! Znači, intelektualci nisu izgubili!
***
Teško je ostvariti želje koje ne postoje.
***
Biti bogat i ne osećati da si bogat na tuđi račun, to nije moguće za čoveka koji ima savest.
***U sovjetskim vremenima preovađujuće osobine većine intelektualaca bili su licemerje i kukavičluk (pri čemu se često licemerje izdavalo kao hrabrost). Potom su se probudile osnovne ljudske osobine – pohlepu, volja za moć, hrabrost. I to je bilo sasvim iskreno. Činjenica da su tim osnovnim osobinama sada ponovo pridruženi kukavičluk i licemerje dokazuje da su se u moralnom smislu vratili stari dani.
Istina, mnogi ljudi umiruju svoju savest tako što znaju da mi radimo nešto pogrešno… Neko kroz religiju, neko jednostavno kroz savest.
***Ovo je najčešće pitanje koje čujem: „Odakle sve ovo uzimate?“ Obično odgovaram: „Najčešće iz života.“ Pisanje je jedan od najjednostavnijih načina za promenu prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ne samo zato što nešto nije u redu i na mestu, već i zato što uvek želim da proverim neki drugačiji način. Prvo, izmišljate sebe, a zatim druge, onda se ispostavlja da postoji više istine u ono što je izmišljeno nego u samom životu. To je ponekad strašno. Svet koji ste stvorili postaje za vas stvarniji od stvarnog sveta.
Ponekad su me nazivali hroničarem grada Saratova, u kome sam živio, i to sve zbog toga što su se u mojim tekstovima pojavljivali njegovi ljudi, ulice, kuće. I nisam odmah priznao da to nije „odraz“, nego „transformacija“: obmanjivao sam sve, nisam opisivao Saratov, stvarao sam svoj grad. Virtuelni model, govoreći moderno.
Zatim sam uzeo Moskvu. LJudi, ulice, kuće. Sve sam to prisvojio. Ovo je najzanimljivije: izmišljavanje onoga što ne postoji i prisvajanje onoga što postoji. Postepeno je nastao paralelni grad, paralelni svet.
Ponekad se čini: to je čovek koga si upravo ti sam oblikovao, ne postoje u stvarnom svetu takvi ljudi, niti mogu postojati! I sledećeg dana ga sretneš na ulici…
Prevod s ruskog: Dragan Bojović
Autor je poznati ruski romansijer, dramski pisac i filmski i TV scenarist čiji su romani „Ja nisam ja“, „Feniksov sindrom“ i „Prvi drugi dolazak“ objavljeni na srpskom jeziku u izdanju „Arhipelaga“.
_________________________________________________
(c) za srpski jezik: Arhipelag www.arhipelag.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
