Reditelj filma „Sveta Petka – Krst u pustinji“ o agresivnim porukama prema LGBT zajednici: Isključivost se veštački gradi i medijski pumpa

Nakon svetske premijere, sledi i beogradska, zakazana za 6. septembar u MTS dvorani. Ova biografska drama, prati život pobožne mlade Paraskeve. Upoznajemo njen put od obične devojke do najvoljenije i najpoštovanije Svetiteljke Pravoslavlja.

Film je sniman na autentičnim lokacijama u Jordanu, zatim u Srbiji i Jašiju. Najavljuje se kao ostvarenje koje je, moderno u izrazu i ritmici kadrova, i kao film koji nam donosi priču staru vekovima, koja i danas snažno živi u vernicima i poštovaocima Svete Petke.

Zašto je odlučio da snimi film o ovoj svetiteljki i da li mu je birajući glumce bio važan njihov odnos prema veri, kojoj publici je namenjeno ovo ostvarenje, kako gleda na agresivne poruke prema LGBT zajednici, koje se plasiraju u okrilju pravoslavne ikonografije, šta misli o tome što je SPC pozdravila odluku Predsednika da se Evroprajd ne održi, neka su od pitanja koja smo postavili reditelju Hadži Aleksandru Đuroviću.

*Film „Sveta Petka – Krst u pustinji“ baziran je na romanu „Petkana“ Ljiljane Habjanović Đurović. Da li vas je to najviše privuklo da napravite film o životu ove Svetiteljke ili je ona po sebi za vas tema i ako jeste zašto?

– Želju da uradim ovaj film nosim još od studentskih dana, kada sam radio zvučnu knjigu po romanu „Petkana“, ali prva želja za filmom javila se tokom hodočašća u Svetoj Zemlji 2008., kada sam pročitao roman i u glavi video film. Mislim da svakome ko je pravoslavni vernik na ovim prostorima Balkana, Sveta Petka na neki način znači kao jedna od najvoljnijih i najpoštovanijih Svetiteljki.

*Da li se film čvrsto drži literarnog predloška ili ste odabrali određene motive za film?

– Da bi se ispričala celokupna priča, nije dovoljan jedan film, pre bi stala u mini seriju, ali je moj fokus bio upravo to kako je ona postala Svetiteljka. Video sam mogućnost da se kroz poetiku zvuka i slike i filmskog izraza obradi ta tematika i da pokušam da prikažem sve ono što je bila suština 40 godina iskušenja u pustinji, koje je provela Svetiteljka. Želeo sam da pokažem da je ona bila obična devojka, poput ljudi danas. I u tome su univerzalnost i vanvremenost ove priče.

*Kako ste odabrali glavnu glumicu i uopšte glumačku ekipu, da li vam je kao autoru bio važan njihov odnos prema veri ili to nije bilo bitno?

– Prvi kriterijum koji imam u svim svojim radovima jeste da to budu zaista sjajni glumci koji mogu da iznesu uloge. Drugi je bio da su ljudi koji mogu da razumeju šta zapravo igraju. I treći naravno da imaju odnos prema ovoj temi i liku Svetiteljke. Razgovarao sam sa glavnim glumicama pre početka rada na filmu i shvatio da zaista mogu da odigraju ove zahtevne uloge. Milena Predić je napravila odličnu ulogu, a išli smo do takvih detalja da je za potrebe filma naučila i replike na arapskom.

*Da li je aktuelni društveno politički kontekst, koji podrazumeva  striktnu podeljenost  oko najrazličitijih stvari, uticao na oblikovanje vašeg filma ? (Ako da i ako ne zašto?)

Naš film je baš suprotan. Umesto o podelama, govori o razumevanju, bliskosti, vrlinama i ljubavi. Govori o odnosu muslimana i hrišćana, kroz neobično prijateljstvo dve potpuno suprotne žene. Kada se pravi umetničko delo, ono mora biti iznad dnevno političkih zbivanja, jer pretenduje da traje i da bude relevantno i za nekoliko decenija. Mislim da smo u tome uspeli sa ovim filmom. Kada radim, ne pravim kompromise koji bi se kosili sa mojim autorskim viđenjem i doživljajem, jer se to uvek odrazi na kvalitet dela i ne bude istinito, a to publika oseti. Film se snima samo jednom i ne može da se radi namenski.

* Koji vam je bio najveći izazov dok ste radili na ovom filmu?   

Izazovi su bili razni, kao i iskušenja, što je i normalno shodno temi kojom sam se bavio. Jedan od glavnih izazova, sa kojima se sreću i sve moje kolege danas, jeste bio naći sredstva da se ovakav film snimi. Ali za mene kao producenta i autora je ovo do sad najzahtevniji rad, kao i prvo samostalno snimanje van Srbije, sa stranom ekipom, a posebno u ekstremnim uslovima pustinje. To je zaista bio svojevrstan doživljaj, iako sam ja pustinju doživljavao kao i svaki drugi set, odnosno samo mesto na kome za 16 dana moramo da snimimo sve što je po planu.

* Vaš film se bavi i verom,  koja bi u nekom najoopštijem i suštinskom smislu trebalo da afirmiše ljubav i milost. Kako s tim u vezi vidite saopštenje SPC koje je pozdravilo odluku Predsednika da se ne održi Evroprajd i  jučerašnju litiju u sklopu koje se, u okrilju pravoslavne ikonografije, šalju agresivne i uvredljive poruke prema  LGBT populaciji? 

– Ne mogu da ulazim u političke pozadine odluka države, jer se u njih ne razumem, ali smatram da niko nikoga ne sme da vređa i unižava po bilo kojoj osnovi. Među mojim kolegama ima pripadnika LGBT populacije i sa njima imam najnormalniji odnos pun razumevanja i poštovanja i nikada se nisam osetio „ugrožen“ od bilo koga od njih. Mislim da se ta isključivost – da ako je neko LGBT odmah znači da je protiv vere, ili ako je vernik da je automatski protiv LGBT populacije – vrlo često veštački gradi i medijski pumpa kako bi se stvarao sukob, koji nikome ne donosi dobro. Ljudi ne smeju biti zadrti ni sa jedne strane, jer to nisu stvari o kojima može da se govori DA ili NE, ZA ili PROTIV, to su mnogo kompleksniji problemi ljudskih života i unutarnjih borbi. A moj film se upravo i bavi pitanjem borbe sa samim sobom.

* Kada će film  biti prikazan kod nas i kojoj publici je namenjen, odnosno , verujete li da će vaš film  zainteresovati najrazličitiju publiku, imajući u vidu, opet podele koje vladaju u našem društvu?

– Ako je neko ograničen i ostrašćen njega svakako neće privući ova tema ili priča. Ali verujem da ovaj film može biti interesantan ne samo hrišćanskim i islamskim vernicima, poštovaocima Svete Petke ili ljubiteljima romana, već svim ljudima, pa čak i ateistima, jer je ovo vrlo opštečovečna priča o tome sa čim se ljudi suočavaju ako žele da budu dobri. Nadam se da će publika od 8. septembra uspeti da pronađe u bioskopima odgovore na neka od tih večnih moralnih pitanja.

 Po istinitoj priči i romanu

“Film Sveta Petka – Krst u pustinji“ nastao je, kako se navod,i po istinitoj priči i bestseleru „Petkana“ Ljiljane Habjanović Đurović. U glavnim ulogama gledaćemo Milenu Predić, Milicu Stefanović, Filipa Hajdukovića, Jadranku Selec, Branislava Tomaševića, Daniela Siča, Andreja Šepetkovskog i Mladena Sovilja kao i nekoliko jordanskih glumaca.