Izbor za nagradu Evropske filmske akademije je veliko priznanje, ali je meni najvažnije što se život štićenika doma koji igraju glavne junake promenio, i što oni sada na potpuno drugačiji način gledaju na sebe i svoje mogućnosti
Socijalno-ljubavna drama „Oaza“ reditelja i scenariste Ivana Ikića, posle brojnih priznanja na svetskim festivalima doživela je još jedan veliki uspeh – ušla je u izbor igranih filmova koji su preporučeni za nominaciju za nagradu Evropske filmske akademije (EFA).
Evropski Oskar, kako je u filmskoj javnosti ustaljeno ime ove nagrade, predstavlja jedno od najvažnijih i najuglednijih priznanja u svetu, a ova preporuka evropskih kritičara Ikiću stiže posle nagrade Europa Cinemas Label za najbolji evropski film na prošlogodišnjem festivalu u Veneciji, gde je „Oaza“ imala svetsku premijeru u okviru prestižnog programa Dani autora.
Ova nesvakidašnja priča o ljubavnom trouglu snimljena u Domu za decu i mlade sa smetnjama u razvoju, nagrađena je kao najbolje ostvarenje i na festivalima u Kotbusu, Kini, Košicama, Sofiji, Zagrebu, Herceg Novom…
Na ovogodišnjem Festu je trijumfovala sa dve nagrade, Beogradski pobednik i “Nebojša Đukelić”, a na Paliću je osvojila nagradu za najbolji film koju je Asocijacija filmskih festivala Srbije počela da dodeljuje na ovom festivalu.
Pre premijere u Veneciji, kuća Heretic Outreach otkupila je prava za prikazivanje „Oaze“ po čitavom svetu, što je ovaj film u startu označilo kao najuspešnije ostvarenje domaće produkcije poslednjih godina.
Preporuku da bude nominovana i za evropski Oskar, Ikić je, kako kaže za Danas, doživeo kao veliko priznanje za rad čitave ekipe, koja je u ovaj film uložila mnogo više od čisto profesionalnih napora.
– Kada pogledam listu filmova koji su ove godine preporučeni, zaista je čast biti u takvom društvu. Naravno, ovo je samo početak, sada predstoji glasanje članova Evropske filmske akademije i to je jedan dosta neizvestan proces. Posebno nama koji prvi put ulazimo u takvu trku.
Da li ste se nadali da će „Oaza“ dobiti toliko nagrada i priznanja, iako je ona po mnogo čemu jedinstven projekat ne samo u našoj kinematografiji?
– Zaista nisam razmišljao o nagradama dok sam pravio film, a posebno je bilo obeshrabrujuće kada je izašao. U tom trenutku svet je ponovo počeo da se zatvara, a festivali otkazuju.
Drago mi je da je na kraju uspeo da pronađe svoj put, da ljudi širom sveta reaguju na našu priču i da prepoznaju sve ono zbog čega smo ga i pravili.
Šta je ono što u „Oazi“, po nekoj vašoj oceni, ostavlja najdublji utisak na festivalske žirije širom sveta, na kritičare moćnih časopisa kao što su Verajeti, Skrin dejli, na publiku?
– Mislim da je to univerzalnost ljubavne priče i snaga emocija koja zaista razara sve kulturološke barijere.
Naravno, to su i sjajne glumačke role mladih štićenika iz Doma u Sremčici, i njihov nesvakidašnji poduhvat da pred kamerom odigraju uloge dostojne najboljih glumaca.
I, na kraju, to je i hrabrost da se snimi film na jedan krajnje neobičan i nekonvencionalni način o ljudima sa kojima jako malo imamo dodira, i koje niti razumemo, niti ih prihvatamo.
Ceo taj fokus na ljude sa posebnim potrebama napravili ste sa ciljem da se promeni svest koju šira zajednica ima o njima, i da biste pokazali da ih nije teško integrisati ako se lišimo predrasuda. Koliko se tokom prikazivanja filma njihov život promenio, da li u tom smislu ima nekih pozitivnih pomaka u našem društvu, ili makar naznaka za to?
– Promenio se prilično. Mislim da je najvažnija stvar koja se desila to što oni na potpuno drugačiji način sada gledaju na sebe i svoje mogućnosti, i što su tokom celog iskustva snimanja filma potpuno promenili svoj pogled na svet.
Pojavljuju se i neke naznake da bi se neke stvari u njihovoj društvenoj poziciji mogle promeniti. To je borba koja nam tek predstoji. A pozitivan pomak se neće desiti preko noći, ali mislim da je taj proces nezaustavljiv.
Upravo ste stigli sa festivala u Karlovim Varima, na kojem ste pre sedam godina osvojili specijalnu nagradu za svoj debitantski film „Varvari“. Kakvi su sada vaši utisci?
– Karlovi Vari su jedan od najstarijih festivala u Evropi, i sigurno jedan od najznačajnijih. Moj prvi film „Varvari“ imao je svetsku premijeru na tom festivalu 2014, i veoma je emotivno vratiti se na mesto odakle je sve počelo – sa novim filmom, i prikazati ga pred publikom kojoj je istinski stalo do filmske umetnosti.
Posebno me raduje što su bioskopske dvorane ponovo pune i što se film vraća na velike ekrane. Sve tri projekcije „Oaze“ bile su rasprodate do poslednjeg mesta, publika je u potpunosti prihvatila ovaj film, a posebno njegove glavne junake.
Glasanje članova Evropske Filmske Akademije
Časopis Variety je objavio da je „Oaza“ “istinit, provokativni i uviđavni prikaz ljubavi u beznadežnom okruženju”, Screen Daily je nazvao “hrabrom i autentičnom pričom”, a ICS “malim remek-delom ljudske opservacije“.
Posebne pohvale stigle su korisnicima doma “Srce u Jabuci” kojima je Ikić dodelio uloge glavnih junaka – Marijani Novakov, Tijani Marković i Valentinu Zenuniju, kao i glumcima Goranu Bogdanu, Maruši Majer i Draginji Voganjac.
U narednim nedeljama, preko četiri hiljade članova Evropske filmske akademije pogledaće odabrane filmove i glasaće za nominacije, a glavna ceremonija dodele Evropskih filmskih nagrada tradicionalno će biti održana u decembru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
