Reditelj Nikola Stojanović: Atmosfera me zanima do mere odricanja od narativa

Naime, zajednički filmovi Nikole Stojanovića, reditelja i montažera i scenartistkinje i književince Nađe Petrović biće večeras prikazani, a potom pušteni za slobodno online strimovanje na internetu.

Filmove možete pogledati večeras od 21 sat, putem ovog LINK-a, dok se za to vreme žurka u KC Gradu nastavlja, jer Nađa i Nikola posle „bioskopa“ puštaju muziku.

Događaj obuhvata stvaralaštva dvoje mladih, istaknutih i nagrađivanih autora – filmove: „Mi smo videli leto“ (Dog Days of Summer), „Šerbet“, „Sve Kako Treba“ i „Duhovi na mojim leđima“.

Filmovi su prikazani na preko 100 festivala širom sveta, noseći kući razna priznanja kao na primer ostvarenje „Mi smo videli leto“ nagradu na Martovskom festivalu, a „Šerbet“ Srce Sarajeva, na Sarajevskom filmskom festivalu, i mnoga druga.

Snoviđajna atmosfera i teme odrastanja su dva aduta kojim ovi autori komuniciraju; treća je muzika, i to ne iznenađuje. Nikola je svojim delom oslikao spotove mnogih aletrantivnih muzičara sa naše scene: Repetitor, KOIKOI, Šajzerbiterlemon, Konstrakta, Bojana Vunturišević, Turbo Trans Turisti… Trenutno priprema spotove za pesme benda Klotljudi.

Reditelj u daljem radu najavljuje još jedan kratki, u postupku dosta radikalniji film, prvi debitanski, kao i seriju – dramu o odrastanju koja će biti nadgradnja svih dosadašnjih ostvarenja.

Pored razgovora sa Nikolom donosimo vam i Mikstejp plejlistu sa svim spotovima koje je Nikola režirao.

Tema odrastanja je upravo Nađin i tvoj pečat. Žašto vam je taj period značajan i zabavan za obrađivanje tj, istraživanje?

– Volim razne filmove, ali oni koji se tiču odrastanja, detinjstva i mladosti me emotivno najviše dotiču. Taj period života mi je najinspirativniji, emotivno me najviše radi. Najlakše se povežem sa njim. Trudimo se da budemo iskreni u našem radu – i dalje smo mladi, odrastamo, a i sami smo do skoro bili u tom periodu života. U pitanju su sveže teme i rane koje me i danas zanimaju i more. Ipak, filmovi su spontano dobili odrastanje za zajedničku sponu, to nije nešto što smo planirali.

Sjajan vam je i odabir glumaca. Ista glumica igra i u „Šerbetu“, i u „Mi smo videli leto“, u nekim filmovima čini se ima i naturščika, pa i tvoje porodice. Kako birate glumce?

– Kada smo radili naš prvi zajednički film „Mi smo videli leto“, želeli smo da nađemo nova lica i ljude kojima je stalo, koliko i nama do filma. Raspitujući se, dobili smo preporuke za Jelenu Tjapkin i za klasu koja je tada (oko 2019.) studirala u Prištini i Kosovskoj Mitrovici – taj fakultet je stacioniran pola tamo, pola kod nas. Preko Fejsbuka smo kontaktirali Tjapkin i Nikolu Pavlovića i dobili smo iskrenost, energiju koja pokazuje da im je stalo, kao i životno iskustvo – rezonovanje sa sadržajem koji smo im ponudili. Nastavili smo da radimo po tom principu sa ljudima za koje osećamo da i sami gaje tu energiju, a ne nužno sa nekim ko je na „jakom glasu“. Maria Vreću, sada poznatog jutjubera, video sam kada je došao na ispit iz režije. Delovao nam je zanimljivo. Slučajno sam saznao ko je i pozvao ga na kasting. Svidela nam se njegova energija. Anitu Ognjanović smo upoznali dok je bila na prvoj godini fakulteta, i sa njom osetili istu tu energiju. U „Sve Kako Treba“ i „Duhovi na mojim leđima“, imali smo likove oca – muškarca između 30 i 40 godina za koje nismo uspeli da pronađemo nikog od naših glumaca, pa smo krenuli putem interneta i na bosanskim sajtovima spazili Zlatana Vidovića i Admira Šehovića. Naš princip u radu i odabiru je da idemo u rizik, verujući da je i njima stalo i da dišu istu energiju kao i mi. Mislim da se to na kraju i ogleda u filmu i daje mu još jednu vrednost.

Predivno mi je da u svakom ostvarenju imate barem jednu životinjicu – kucu, macu, negde i ceo azil… Njihovo prisustvo izrazito komuniciraju u vašim delima. Koji je njihov motiv – da li imaju preneseno značenje ili prosto volite životinje?

– Volimo. Kad hodam ulicom i vidim psa – bez izuzetka, prilazim da ga pomazim. I na snimanju bude tako – vidi ovaj pas je sladak, hajde da ga snimimo. Pomazimo lutalice, a oni ostanu da se druže sa nama na snimanju, pa se tako i nameste u kadru. I Anita mnogo voli životinje, vidi neku mačku pa je uhvati, i zato u „Sve Kako Treba“ imamo i pse i mačke, koje smo zadržali u filmu. To su slučajnosti koje kasnije u montaži sa namerom ostavljamo i naglašavamo momente, gde su prisutni u kadru, jer donose neku nežnost filmu i na neki način pokazuju empatiju i ljubav likova. Moj dokumentarni film „Drenjine“ govori o smrti našeg porodičnog psa, tako da su nam životinje prerasle u veću temu, kroz filmove.

Monumentalan je momenat sa azilom na kraju filma „Mi smo videli leto“. Prelepo se igrate sa neverbalnim narativom i osećanjima – šta istražujete emotivno, tačnije, u vašim delima snažno odjekuje sama atmosfera, kako je gradite?

– Kad smo radili „Mi smo videli leto“, ja sam imao potrebu da odbijem sve što nam je do tada rečeno – kako treba da se radi. Da sve te kutije u koje te smeštaju ta očekivanja, pravila, ovako nešto treba ili mora, da zanemarim. Nećemo tako. Insistirao sam da dijalog bude tretiran kao scenografija – čisto da bi pričali nešto; a da to što pričaju ne bude ono što je problem filma. Većinu pripreme smo potrošili na traženju lokacija, na Padinsku skelu, razumevanje tog sveta i kreiranje filmskog sveta. Na razumevanje osećanja likova… Zapravo, većina onoga što radim teži ka tome da se oseti taj svet i prenese emocija – što je to na kraju, pretpostavljam, sama atmosfera filma. Tada je bilo tako, a sada me atmosfera interesuje još više, maltene do te mere odricanja od narativa u filmu. A tu je i muzika.

Da, to se vidi i u filmu „Šerbet“, on takođe koketira atmosferom koja dominira nad naracijom. Kako se za njega rodila ideja?

– Ideja za „Šerbet“ je došla od pesme benda The Amazing Snakeheads, tvrdog pank benda koji sam slušao u tom trenutku. Zamislio sam scenu u klubu – svirka, šutka, devojka koja se smuva sa drugom devojkom, pa se zbog drugog momka, potuče… scena ludila. Ideju sam ispričao Nađi sa predlogom da krenemo odatle. A odatle su se razvili likovi… Tu nam muzika igra baš ključnu ulogu, iako je nekad ne bude toliko u filmu. U samom procesu razmišljanja o filmu, moram da slušam pesmu koja mi pruža atmosferu.

Ta scena tuče mi je vratila sentiment kad Nikolas Kejdž i Lora Dern đuskaju u klubu kod Linča u „Wild at heart“. Dodatna lepota u vašoj sceni je što su tu neki naši sjajni muzičari. Nađa u svojoj knjizi takođe podvlači trenutnu alternativnu muzičku scenu, dok si ti za istu radio i dosta spotova. Kako tu muzika funkcioniše kao inspiracija?

– „Šerbet“ sam stvarao iz iskustva sa svirki tokom srednje škole. Sećam se kada sam prvi put otišao na svirku Repetitora i Straight Mickey and the Boyz u BIGZ. Sećanja smo preslikali u scenu, a ujedno smo želeli da napravimo grupu u čast The Amazing Snakeheads. Pozvali smo Ćiru (Nemanja Ćirić) iz Sv. Pseta, Bajčetića (Nikola Bajčetić) iz Gazorpazorp, Sibina (Jovan Sibinović) iz Šajzerbiterlemon. Uhvatili smo ih u ranoj fazi i mnogo mi je drago što imamo taj super-bend u filmu, koji je samo tada i svirao. Sada su sve te grupe jedna veća stvar. I mnogo mi je drago da se dešava cela Hali Gali scena – taj presek stanja i razmišljanja mladih, njihova aspiracija i energija. Bitno je to, ali je i bitno da ih drugi ljudi osete kao nešto dostupno njima.

Kako se rađaju ideje za spotove?

– Dosta intuitivno. Kad me neko zove za spot – ako mi se dopadne pesma, to je to, desila se konekcija. Nebitno je da li imaju budžet i da li ću ja uzeti honorar, što u većini slučajeva nije slučaj. Na primer, Klotljudi su me zvali da im radim spot za jednu pesmu. Onda su izbacili drugi singl, krenula je pesma, i ja sam na prvo slušanje, slučajno, u glavi video ceo spot za tu stvar. Pa kasnije slušajući prvu pesmu smislio još jedan spot. Oni su me zvali da im uradim spot za jednu pesmu, a ja sam smislio tri, sasvim slučajno i neplanirano. Ako sve bude ok, radimo sva tri spota, jer me vozi ta muzika i energija – osećam neku ludost i iskrenost. Tako je bilo i sa prethodnim spotovima, vozi me pesma Repetitora – samim tim teku ideje. Snimanja ne budu uvek laka, za pesmu Metak od Šajzerbiterlemona, snimali smo u Čortanovcima sa nula budžeta u oštroj zimi – hardkor snimanje, gde su mizanscen nekih aktera bili pod uticajem jugoslovenskih crnotalasnih filmova i margine. Ali ono što je po meni najbitnije, je da postoji energija i želja u ekipi i ljudima koji se pojavljuju i rade na spotu, filmu. Da motivacija dolazi sa istog mesta, a to je neka žar i potreba za stvaranjem, a ne novac, kalkulacije, formalnosti. Isto tako može neko da bude neki poznat izvođač i da ponudi ne znam koje pare, ali ako se ne desi varnica, ne teku ideje, onda ništa.

Mikstejp: Pogledajte plejlistu sa Nikolinim spotovima