– Aaaaaaaaa! Nadrealno! – bila je prva spontana reakcija reditelja Stefana Arsenijevića na trijumf njegovog filma „Strahinja Banović“ („As Far As I Can Walk“) na 55. Filmskom festivalu u Karlovim Varima, a slična euforija je zavladala i na društvenim mrežama čim se pojavila ova vest.
Te oduševljenje zbog glavne nagrade – Kristalnog globusa, te što mu je ovo priznanje uručio Itan Houk, čiji su filmovi obeležili generacije ovde, pa još četiri važne nagrade, napisi u prestižnim svetskim medijima, veliki i dug aplauz publike.
Moglo bi se reći da je mnogo prošlo od kada je ovdašnju mrzovolju makar i na kratko prekinuo nečiji uspeh, te razgalio čak i vazda surevnjive filmadžije. Još važnije, što ova pobeda stiže iz sfere umetnosti, što predstavlja Srbiju u svetu i to s filmom o oprostu i ljubavi.
– Telefon stalno zvoni, stižu novi pozivi za festivale, najrazličitiji ljudi čestitaju, ljudi koje godinama nisam čuo, čak i kolege koje ne poznajem – kaže Stefan Arsenijević za Danas, dodajući da se slaže sa tim da je njegov film izazvao reakcije slične onim zbog pobeda u sportu.
– Deluje mi da se desilo nešto kao sa sportskim pobedama, da ljudi osećaju uspeh ovog filma kao svoj. I to me posebno raduje. Mogućnost da podelim ovaj uspeh i radost. Stvarno nam je svima trebalo nekih lepih vesti – konstatuje Stefan. On dodaje da ni u mašti nije očekivao ovoliki uspeh.
– Zaista, ni u najluđem snu nismo mogli da zamislimo ovakav odjek našeg filma. Tri različita žirija su izabrala naš film za najbolji na festivalu – podseća, dodajući da se utisci s Festivala još nisu slegli i da ih je mnogo, počev od premijere filma na Festivalu.
– Već sama premijera je bila doživljaj za sebe. Po prvi put smo gledali film na velikom platnu zajedno sa 2.000 ljudi u publici.
Festival je napravio fantastičan sistem sa posebno dizajniranim narukvicama koje su omogućile da samo vakcinisani i ljudi sa negativnim PCR testom mogu da uđu u bioskopsku salu, tako da smo mogli da se opustimo kao u dobrim starim vremenima.
I to je jako prijalo i publici i filmadžijama, taj osećaj ponovnog fizičkog prisustva, zajedništva, uzbuđenja kolektivnog gledanja filma koje ništa ne može da zameni.
Ja sam posebno bio uzbuđen ne samo zbog publike, već i zbog činjenice da su glumci po prvi put tada videli film. Nadao sam se da će ispuniti njihova očekivanja jer znam koliko su naporno i sa velikim žarom i ljubavlju radili.
Dobili smo zaista veliki i dug aplauz, bio je to katarzičan momenat za sve nas. Ljudi su nam prilazili da čestitaju, glumcima i tokom narednih dana, na ulici. Jako su emotivno reagovali na film.
Ovaj film je ljubavna priča, melodrama i meni su reakcije publike bile najvažnije – kaže Stefan, dodajući da se nakon prvih pozitivnih ocena filma uputio na porodični odmor.
– I kritike su bile odlične, tako da smo moja supruga i direktorka fotografije na filmu Jelena Stanković i ja zadovoljni otišli na odmor. Nekoliko dana kasnije nazvao nas je umetnički direktor festivala Karel Och i rekao da moramo da se vratimo na zatvaranje pošto smo dobili četiri nagrade.
Petu, Grand Prix nam nisu pomenuli, hteli su da se iznenadimo. Mi smo naravno bili presrećni. I onda kada su nas na samom kraju prozvali da primimo nagradu za najbolji film, bilo je potpuno nestvarno.
Itan Houk nam je uručio Kristalni globus, glumac čiji su filmovi jako uticali na mene.
Kroz glavu mi je prolazilo kako je moja razredna u osnovnoj školi pred maturu napravila u učionici projekciju i insistirala da i mi i naši roditelji pogledamo film „Društvo mrtvih pesnika“, u kojem se Itan Houk proslavio, sa idejom da nas inspiriše da budemo hrabri u pravljenju životnih odluka, da slušamo svoj unutrašnji glas, da verujemo u sebe.
To je onaj trenutak u životu kada se mnogi od nas odlučuju šta će im biti profesija u životu. I sada je taj isti Itan Houk stajao na sceni i čestitao mi – priča Stefan.
On kaže da je beskrajno zahvalan Festivalu u Karlovim Varima što su od prvog trenutka kada su videli njihov film bili velika podrška.
– Zahvalan sam glumcima i ekipi koji su, što bi sportski komentatori rekli, ostavili srce na terenu.
Posebno sam srećan zbog glumačke nagrade za Ibrahima Komu, koji je zaista izneo ovaj film na svojim plećima.
I naravno, to da žiri kao poseban umetnički doprinos izdvoji i kameru je velika satisfakcija. Jelena je moja stalna podrška, u svakom mogućem aspektu, i srećan sam da je njen rad izdvojen i nagrađen i da je reflektor sada uperen i u nju – zaključuje Stefan Arsenijević, koji je ponovo na zasluženom porodičnom odmoru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.