Ređanje muzičkih sličica

Koncert je nastao kao porudžbina španskog klarinetiste Žoana Enrika Ljune, kome je posvećen i koji je svetsku premijeru ove kompozicije izveo zajedno sa Kraljevskom filharmonijom Galicije i čuvenim engleskim dirigentom Polom Danijelom. Sa ovim izuzetnim dirigentom Isidora Žebeljan je već sarađivala, i to na otvaranju Festivala u Bregencu 2013, kada je Pol Danijel dirigovao Bečkim simfoničarima njenu orkestarsku kompoziciju „Zujte strune“, specijalno naručenu za otvaranje tog festivala.

Koncert za klarinet i orkestar „Frula i flamingosi“ sastoji iz tri stava i traje oko 20 minuta. Muzičkom naracijom ovo delo ispreda priču o čarobnoj fruli koja peva o istini, ali njenu pesmu nema ko da čuje, jer na svetu više nema nikoga ko veruje u istinu (ovaj segment priče podseća na legendu o antičkoj proročici Kasandri, u čija istinita proročanstva niko nije verovao). Tako ni čarobnu frulu više niko ne sluša; niko, osim flamingosa, koji svojom neprestanom strastvenom igrom čuvaju otvorenost srca i osetljivost Duha. Prepoznavši se, frula i flamingosi, ostaju zajedno da pevaju i igraju, sve dok neki budući ljudi ne budu prepoznali dejstvo istine.

„Specifičnost i lepota pisanja koncertantne muzike leži, pre svega, u veštini da se solo instrument na najmaštovitiji i najprirodniji način izdvoji iz zvuka orkestra. Naime, kao u priči o Davidu i Golijatu, potrebno je da jedan solista ‘nadvlada’ pedesetoricu, a zadatak kompozitora je da reši ovu zagonetku na najinteresantniji mogući način, kroz njihova međusobna superponiranja i dijaloge“, kaže za Danas povodom još jedne svetske premijere nekog od svojih dela srpska akademkinja i kompozitorka.

„Iako sam ovo delo napisala brzo, za pet meseci, radeći poslednja dva meseca osam do 10 sati dnevno, za ležeran rad na ovakvom delu potrebno je oko godinu dana. Ovakav tempo rada neophodan je za moju muziku, jer u njoj nikada nema gotovih rešenja i jer je za nju karakteristično brzo i stalno nizanje novih ideja, a za taj broj novih ideja potrebno je mnogo inspiracija i puno rada (kao što je Pikaso govorio: ‘Posle osam sati rada, inspiracija dođe sama’). Forma moje muzike podseća na formu filma – sličice se nižu jedna za drugom, ali na kraju tvore jednu energetsku celinu“, objašnjava Žebeljan i opisuje saradnju sa Galicijskom filharmonijom kao „harmoničnu“.

„U orkestru Kraljevske filharmonije Galicije vlada čudesna, prijateljska, harmonična atmosfera, koja se ne sreće često kod današnjih orkestara. Za ovakvu atmosferu je pre svega zaslužan šef dirigent ovog orkestra, poznati engleski dirigent, dugogodišnji muzički direktor Engleske nacionalne opere, Pol Danijel. On je nekonvencionalan dirigent, potpuno je u službi muzike i, za razliku od većine dirigenata, ego ostavlja u garderobi; izuzetno je muzikalan, brz, vešt, miran, šarmantan, duhovit i, naravno, izvrstan psiholog. Njegova energija deluje blagotvorno na muzičare orkestra, koji onda i najteže ritmove, po kojima je moja muzika poznata, sa razumevanjem i sa lakoćom savladavaju“, ističe kompozitorka govoreći sa zahvalnošću o ovaj saradnji.

„Veoma sam zahvalna što imam prilike da radim sa ovakvim istinskim muzičarima, sa kojima se, pored sjajnog sviranja, može dugo i duboko razgovarati o muzici. Na taj način moj život sa muzikom iznova zadobija puni smisao.“