Refleksija, unutrašnji život, vera i posvećenost

Izložba će trajati do 5. februara, a na njoj su izložene fotografije pejsaža, pravoslavnih svetinja, monaha, njihove molitve i bogosluženja u Svetoj zemlji – na Mrtvom moru, reci Jordan, u Judejskoj pustinji i uglavnom Jerusalimu, koje su nastale iz objektiva Dafne Tal u okviru projekta u koji je, kako sama kaže, „uložila godine rada, opremu, vreme i sama sebi bila pokrovitelj“.

– Na fotografijama su različite teme, ali se sve bave pitanjem odnosa prošlosti i sadašnjosti. Tradicija često izgleda kao pogled unatrag, a zapravo je sadašnjost, ovovremenost. Od samog počeka znala sam kako želim da prikažem taj svet, snažno sam želela da se posvetim tome i prenesem njegovu viziju nezavisno od nečijeg mišljenja, sponzorstava ili bilo čega drugog. Zato mi mnogo znače komentari ljudi, pozivi za izlaganje – za mene je sve to divno iznenađenje – kaže u razgovoru za Danas Dafna Tal, kojoj je ovo prvo gostovanje u Srbiji.

Projekat „Vera koja traje: Pravoslavlje u Svetoj zemlji“ završila je prošle godine. Na pitanje zbog čega baš Pravoslavlje, kad je Jerusalim sedište sve tri monoteističke religije, odgovara da je u početku fotografisala sve verske zajednice, pa je izbor pao na pravoslavni svet zahvaljujući ideji njenih grčkih prijatelja. Rad na ovom ciklusu fotografija doneo joj je i prijateljstvo sa Jerusalimskom patrijaršijom, Ruskom i Grčkom pravoslavnom crkvom.

– Ovo nije projekat koji se bavi klasičnim dokumentarnim pristupom, koji podrazumeva da provedete 24 sata sa jednom osobom koja vam sve ispriča, pokaže i objasni sve detalje života u Crkvi. Ovo je pokušaj da se pokažu unutrašnja osećanja i unutrašnji svet. Dokumentarne fotografije pokazuju realnost, ali svet nije samo ono što vidimo. To je jedan od razloga što vizuelno i slike ponekad mogu biti poput priviđenja, zato što je ono što vidimo razdvojeno od osećanja, atmosfere, ljudi i onog što je kontekst, koji je uvek poseban okvir, pa mnogo puta imamo pogrešne utiske, što je jedan od velikih izazova i u medijima. Osetila sam da ću taj pravoslavni svet bolje predstaviti ako ne koristim klasičan dokumentaran pristup. Zato sam fokus stavila na refleksiju, unutrašnji život, veru, posvećenost, samopožrtvovanje. Nikad se ne mogu pokazati sva osećanja, ali mogu neki aspekti tog skrivenog nasleđa – objašnjava Dafna Tal.

Ona smatra da se u njenom „načinu rada, sazrevanju i uzrastanju u tom procesu oseća prelamanje onog što ovaj svet zaista jeste“. Za godinu dana izložba je imala osam gostovanja u Grčkoj, Bugarskoj, Belorusiji, Litvaniji…

– LJudima se ove fotografije dopadaju i imaju različite komentare. Najviše su impresionirani tehničkom stranom, kao i osećanjima koje fotografija prenosi na njih i izazivaju u njima. Ali, u umetnosti nikad nema garancije – morate prihvatiti rizik, jer nikad ne znate šta ćete napraviti. Zato morate da se trudite. To važi i za ovaj projekat – imala sam jasnu viziju koja je vrsta fotografija prava, ali je trebalo dugo vremena da bih bila u stanju da ih napravim. Naravno, tu tehnički aspekt, iako ekstremno složen, nije jedina stvar. Treba „ući“ u taj prostor, ceremonije, upoznati prirodu tih ljudi. Mnogo sam se savetovala sa ljudima unutar Crkve, mojim mentorom i stručnjacima za religiju. Bilo je vrlo fascinantno raditi sa Crkvom. Svako iskustvo je lično i zavisi od stava i odnosa – radim polagano, pažljiva sam prema ljudima, obazrivost je neophodna na crkvenim službama… To je jedan, mnogi bi rekli, dugotrajan proces, ali osećam da kad se radi na ovaj način zaista upoznajete ljude, poštujete ih, delite svoj rad sa njima, a kad imate takav odnos, dobro došli ste – priča sagovornica našeg lista.

Prema njenim rečima, mnoge fotografe u Izraelu privlače religiozne teme, ali je „pitanje koliko je njih spremno da se tome posveti – ne zato što ne želi, nego zbog toga što je to izazov, pa se zadovoljavaju fotografisanjem samo velikih i važnih verskih događaja“. Dafna Tal smatra da bi „veći broj umetnika u dugoročnim projektima na ovu fascinantnu temu doneo različita gledišta, pristupe, stilove, jer svaki umetnik stvara drukčiji svet od onog koji vidimo“.

Na pitanje da li se zbog povoda izložbe u Beogradu oseća delom izraelske diplomatije, Dafna Tal odgovara da je „za umetnika najvažnije da izlaže svoje radove“, ali i da je „veoma srećna što sarađuje sa ambasadom“.

Prozor u hermetični svet

„Virtuoz osvetljenja i kompozicije, na svojim fotografijama, bilo da je reč o individualnim portretima, grupnim fotografijama ili slikama atmosfere, Tal je uspela da uhvati i odrazi suštinu svetosti dve hiljade godina stare i nepromenjene tradicije u njenom punom sjaju, stvarajući kadrove koji uspevaju da prenesu dubinu pravoslavne vere i posvećenosti. Time jedinstveni fotografski dokument Dafne Tal baca novo i savremeno svetlo na uglavnom nedostupan svet pravoslavlja. Otvarajući prozor u ovaj hermetički svet, fotografije u isto vreme odaju počast snazi i istrajnosti pravoslavne vere u njenom prirodnom okruženju: Jerusalimu i Svetoj zemlji, večnom domu Hrišćanstva gde je sve počelo“, napisao je u osvrtu na projekat Dafne Tal izraelski kustos Nisan N. Perez, koji je bio zadužen za izbor fotografija izloženih u Galeriji Progresa.

Bez grejanja

U Galeriji Progres, u najužem centru Beograda, vladaju sibirske temperature, jer nema grejanja. Njen direktor Nikola Žigon objašnjava za Danas da je grejanje isključila Direkcija Progresa, jer je kompanija pod stečajem, a Ambasada Izraela nije bila u mogućnosti da pomogne da se tokom izložbe reši problem.

Biografija

Rođena je u Izraelu. Živi i radi u Jerusalimu kao profesionalni fotograf. Karijeru je pre 13 godina započela posle studija u Školi međunarodnog centra za fotografiju u NJujorku, posle kojih je stekla i evropsku diplomu iz oblasti menadžmenta kulturnih projekata Asocijacije Marsel Hikter u Finskoj, Kipru i Grčkoj. Kaže da je podjednako privlače i umetnost i nauka, te da je kroz fotografski rad proučavala i pozorište, muziku… NJen dokumentarni video materijal „Reka Jordan“, urađen po narudžbini Vizantijskog muzeja u Atini prikazivan je u maju 2016. u okviru izložbe „Sveta geografija“.