U kući Kralja Petra na Oplencu od 1924. godine izložena je „Tajna večera“, kompozicija u reljefu od sedefa.
Na Oplenac je došla kao poklon jerusalimskog patrijarha Damjana kralju Aleksandru. Reljef je izveden u sedefu, dimenzija 73,5×67,5cm, ručni rad majstora radionice Salsa (Sals’a for Orintal Arts) u istočnom Vitlejemu.
Za našu kulturnu ali i političku istoriju interesantan je put koji je ovaj reljef prošao. Na sharani kralja Aleksandra Karađorđevića, ubijenog u atentatu u Francuskoj 9. oktobra 1934. nemačku delegaciju predvodio je Herman Gering, rajhsmaršal u Hitlerovoj vladi, ministar vazduhoplovstva i predsednik vlade Pruske. Gering je iz aviona izašao u generalskoj uniformi sa crnim florom oko ruke i odmah je otišao u Stari dvor gde je na kraljev odar položio venac na kome je pisalo: „Svom bivšem junačkom protivniku s dubokom tugom – nemačke oružane snage“.
Brojne delegacije prebačene su vozom do Mladenovca a odatle automobilima do Topole. U maloj varošici ovoliko broj odjednom pristiglih automobila napravio je saobraćajni haos. Snalažljivi Gering izašao je iz svojih kola, stao na raskrsnicu i pokretima saobraćajca brzo uspostavio red. Zbunjeni domaćini mislili su da je to neki stranac, specijalno doveden za ovu priliku a stranci da je jugoslovenski oficir. Uglavnom, bio je od koristi.
Na grob kralja Aleksandra položio je drugi venac na kome je pisalo: „Svome nekadašnjem herojskom protivniku, u znak bola i žalosti, Vojska i Mornarica Nemačkog Rajha“. Gering je potom zamolio da obiđe imanje Karađorđevića na Oplencu. Kažu da se skoro sat vremena zadržao ispred reljefa Tajna večera“, u jednom trenutku uzviknuo je – Čudesno!
Prva nemačka jedinica koja je 1941 stigla u Topolu i uputila se na Oplenac. Specijalni opunomoćenik Franc Nojhauzen preuzeo je „Tajnu večeru“ i lično je odneo rajhsmaršalu. Do kraja rata bila je, kako se sam hvalio, jedan od najznačajnijih eksponata Geringove kolekcije.
Jedinice Crvene armije su 1945 došle do Geringove rezidencije i zaplenile sva umetnička dela. Na zahtev jugoslovenske vlade, odlukom Međunarodnog suda vraćena je 1947 u Zadužbinu na Oplencu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
