Rembrantov portret će biti izložen prvi put posle pola veka spekulisanja o tome da li ga je on naslikao 1Foto: Public Domain / Wikimedia Commons

Portret sredovečnog Rembranta biće izložen za javnost prvi put posle 55 godina. Stručnjaci su godinama pokušavali da saznaju da li je slavni holandski slikar zaista njegov autor, a ova debata će po svemu sudeći dobiti novi zamah nakon izložbe „Rembrantov povratak u Hag“ u muzeju „Ešer u palati“ u Hagu.

Ovaj događaj koincidira sa objavljivanjem knjige Gerija Švorca „Rembrant sa crvenom beretkom: Nestajanja i pojavljivanja jednog autoportreta“. Njen autor veruje da je izložena slika Rembrantov autorportret, a ne delo nekog drugog slikara.

Portret prikazuje holandskog majstora kada je imao oko 37 godina. Slika se pripisuje Rembrantovom učeniku, Ferdinandu Bolu, a od 1969. ga mnogi stručnjaci smatraju kopijom dela slavnog slikara. Međutim, Švorcovo istraživanje porekla slike nudi drugačije objašnjenje.


Švorc, naime, čvrsto veruje da je slika autoportret. U stvari, arhivski materijali od 1823. do 1969. godine pokazali su da je portret „bezuslovno prihvaćen“ kao delo samog Rembranta, izjavio je ovaj stručnjak za Njujork tajms. Dodaje da je stil istovetan Rembrantovom i takav da se ne može pripisati nijednom drugom umetniku.

Međutim, delo se ne nalazi u baš najboljem stanju, jer je promenilo mnogo vlasnik, što ostavlja prostor za debatu o njegovom autorstvu, tvrdi Švorc.

Istorija vlasništva nad slikom je komplikovana. Prvi poznati zapis ukazuje na njegovo prisustvo u kolekciji holandskog kralja Vilema II 1823. Kasnije je njegov sin, princ Hendrik, okačio umetničko delo u palatu u Hagu, koja je danas muzej gde se održava izložba.

Nemački veliki vojvoda po imenu Vilhelm Ernst nasledio je delo i pozajmio ga je Velikom vojvodskom muzeju u Vajmaru u Nemačkoj, odakle je ukradeno 1921. godine.

Pljačka je bila izuzetna. Provalnici su se popeli na krov muzeja, spustili se gromobranom do prozora prostorije u kojoj se nalazila slika i ukrali je. Treba napomenuti da kada su izveštavale o krađi, novine su o slici pisale kao o „svetski poznatom autoportretu holandskog majstora… naslikanom godinu dana nakon čuvene ‘Noćne straže’ u Amsterdamu“.

Iako su kradljivci slike na kraju priznali svoj zločin, oni je nikad nisu vratili, zbog čega se dugo vremena nije znalo gde se uopšte nalazi ovo umetničko delo.


Tako je bilo sve do 1945. godine, kada je žena po imenu Ana Kaningem predala portret – tada teško oštećen – Dejtonskom institutu za umetnost u Ohaju. Direktor muzeja Zigfrid Veng je odmah prepoznao rad i pomislio da nije možda opljačkan tokom Drugog svetskog rata.

Kaningem je, međutim, prenela drugačiju priču svog muža, vodoinstalatera po imenu Leo Ernst. Čula je da je on izašao na piće sa nemačkim mornarima koji su stigli u Njujork 1934. i probudio se sa tri čudne slike u svojoj hotelskoj sobi. Ernst je od tada držao Rembrantov portret u svom ormanu.

Dejtonski umetnički institut je nakratko javnosti izložio delo, a zatim ga je predao Jedinici za istraživanje pljačke umetničkih dela u Vašingtonu, gde je restaurirano. Američka vlada je kasnije zaplenila sliku i zadržala je 20 godina.

Rembrantovo delo se vratilo u Zapadnu Nemačku tek 1967. godine, nakon što je predsednik Lindon B. Džonson naredio da se opljačkana umetnička dela pošalju nazad u zemlje iz kojih potiču. Sećate se Vilhelma Ernsta, nemačkog velikog vojvode koji je nekada posedovao sliku? Pa, ona je predata jednom od njegovih naslednika, koji ju je konačno prodao sadašnjem vlasniku Johanu Eleru 1983. godine.

Posetioci muzeja „Ešer u palati“ u Hagu biće u prilici da ovaj Rembrantov (auto)portret vide u okviru izložbe „Rembrantov povratak u Hag“ do 29. januara sledeće godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari