Remek-delo iz 16. veka koje je uticalo na Tarkovskog i njegovo filmsko stvaralaštvo

Poznat po svojoj besprekornoj filmografiji – vrhunskim ostvarenjima poput Andreja Rubljova i Stalkera, Tarkovski je u svom stvaranju istraživao duboku vezu između filma i vremena, razvijajući estetske principe ovog medija, čiji je uticaj nesamerljiv, piše Far out magazin i zaključuje da je upravo zbog toga, nekoliko generacija filmskih stvaralaca pokušalo da krene njegovim stopama.

U svojim intervjuima, Tarkovski je otvoreno govorio o ljubavi prema rediteljima kao što su Ingmar Bergman i Rober Breson, kao i o književnim uticajima koji su oblikovali njegov umetnički senzibilitet. On je, takođe, bio inspirisan slikarstvom, te je kroz likovnu umetnost, u mnogim svojim ostvarenjima, promišljao o filozofskim vezama između dva medija.

Međutim, ističe Far out, postoji jedna posebna slika koja je imala dubok uticaj na Tarkovskog i njegovo stvaralaštvo. U pitanju je „Povratak lovaca“ (The Hunters in the Snow), remek-delo Pitera Brojgela Starijeg, koje prikazuje grupu lovaca kako se, nakon neuspelog izleta sa svojim psima, vraćaju u grad.

Delo je nastalo u 16. veku, a prikaz je oštre zime koja odaje osećaj tihe devastacije i skrivenu bedu u naborima tihog, idiličnog postojanja.

Far out, primećuje da je slika zanimljivo referencirana u njegovom filmu Solaris, a funkcioniše kao interfejs na kome se sećanja odigravaju u potpuno nepoznatom okruženju svemirskog broda.

„Povratak lovaca“ je takođe uticao na njegov autobiografski opus – Ogledalo, iz 1975. godine, u vidu filozofske osnove za estetske okvire koje je Tarkovski koristio, ali i za alegorijske putanje prisutne u narativu.

‘Hunters in the snow’ (1565, Pieter Bruegel the Elder)

‘The Mirror’ (1975, Andréi Tarkovski) pic.twitter.com/Ltd9UkSkjI

— Lost In Film (@LostInFilm) December 26, 2019

U tekstu Far out magazina objašnjeno je da je jedino odstupanje od života Tarkovskog, u pomenutom ostvarenju, bilo oslikavanje naratora kao čoveka na samrti. Međutim, taj aspekt je postao najvažniji deo Ogledala, pošto je reditelj podlegao bolesti deceniju kasnije.

Sam Tarkovski jednom prilikom izjavio: „Sve epizode su zaista bile deo naše porodične istorije. Sve, bez izuzetka. Jedina izmišljena epizoda je bolest naratora, – autora (kojeg ne vidimo na ekranu). Ta veoma zanimljiva epizoda bila je neophodna da bi se prenela autorova duhovna kriza, stanje njegove duše. Postavlja se pitanje da je on smrtno bolestan i da je to možda razlog za sećanja koja čine film – kao kod čoveka koji se seća najvažnijih životnih trenutaka pre nego što umre“.

Tom prilikom Tarkovski dodaje: „Čovek bi pomislio: U čemu leži neophodnost tako razrađene rekonstrukcije prošlosti? Čak ne prošlost već onog čega sam se sećao, i načina na koji sam se sećao“. Nisam pokušavao da tražim određenu formu za unutrašnju i subjektivnu memoriju, naprotiv, nastojao sam da sve reprodukujem kako je bilo, odnosno da bukvalno ponovim ono što mi je ostalo fiksirano u memoriji. I rezultat je bio veoma čudan… Za mene je to bilo jedinstveno iskustvo,” kazao je Tarkovski tom prilikom.

Brojgelova slika „Povratak lovaca“ ostaje važno umetničko delo na koje su se pozivali neki od najvećih filmskih stvaralaca, od Abasa Kjarostamia, do Larsa fon Trira i Roja Andersona. Far out primećuje i to da je fon Trirova Melanholija ostvarenje koje verovatno ovo likovno delo koristi na najzanimljiviji način – kao predapokaliptičnu sliku koja prenosi veličinu nezamislive tišine, pred kraj sveta.