Renata Đurđević Stanković: Za široku publiku i profesionalce

Na tradiciji negotinskog festivala stasavale su generacije muzičkih poslenika, ostavivši svojim delanjem značajan trag i na festivalu i u svetu muzike. Zahvaljujući njima, ali i Negotinu i Negotincima, ljudima dobre volje koji su pomagali i pomažu i dalje, festival je rastao i izrastao, profilišući s u smeru predstavljanja vrhunskih umetničkih vrednosti koje su postale smernica svakog novog razmišljanja o njegovoj budućnosti. Organizacija festivala poverena je Domu kulture „Stevan Mokranjac“u Negotinu, a na čelu ove ustanove kulture kao v.d. direktora je Renata Đurđević Stanković, sa kojom smo razgovarali o Mokranjčevim danima.

Po čemu se Mokranjčevi dani razlikuju od ostalih festivala?

– Festival Mokranjčevi dani jeste jedan od najstarijih festivala u našoj zemlji. Činjenica da je osnovan i da se održava u Negotinu, gradu u kome je rođen velikan srpske muzike, kompozitor Stevan Stojanović Mokranjac, daje mu posebnost, jer je za prethodnih pet decenija bio jedini koji je kontinuirano negovao i afirmisao stvaralaštvo ovog autora. Istovremeno, on je kroz različite programske sadržaje ukazao i na muzički trag koji je Mokranjac za sobom ostavio, koji se ne primećuje samo u interesovanju savremenih kompozitora za tradiciju, već je primetan i u aktivnom horskom pevanju u Srbiji, u razvoju kamernog muziciranja, temeljnom muzičkom školstvu – a to su sve oblasti kojima je upravo naš čuveni sugrađanin postavio temelj. Zato je njegov trag u različitim oblastima muzičkog izražavanja nešto što daje osobenost festivala i što jeste osnovna ideja u formiranju njegove programske koncepcije.

Koje su programske smernice i ideja 51. Mokranjčevih dana?

– I ove godine festival je zadržao osnovnu fizionomiju koja se pokazala kao dobra i interesantna i za široku publiku, ali i za muzičke profesionalce, koji iz godine u godinu prate Mokranjčeve dane. NJu čini natpevavanje nekoliko horskih ansambala, koje već odavno ima međunarodni karakter. Zatim, tu su nastupi eminentnih domaćih i inostranih horova. Cilj nam je bio da predstavimo i trenutno jedan od najaktivnijih kamernih ansambala – „Gudački kvartet Beogradske filharmonije“, sa željom da publika čuje i jedno od najznačajnijih dela kamerne muzike domaćeg autora Petra Konjovića, koji se u svom opusu inspirisao muzikom Mokranjca. U tom smislu interesantan je i nastup ansambla „Srpskog narodnog pozorišta“iz Novog Sada u čijem izvođenju ćemo imati prilike da čujemo operu „Knez Ivo od Semberije“Isidora Bajića, jedno od prvih operskih ostvarenja u srpskoj muzici. Veliku pažnju uvek privlače i muzičke pozorišne predstave. Tako smo odlučili da ove godine publici predstavimo jedan muzički žanr koji je pre sto godina bio veoma popularan na srpskim pozorišnim scenama, a danas je gotovo zaboravljen. U pitanju je komad s pevanjem. U tom duhu rađena je predstava „Male tajne“, produkcija „Madlenianuma“, za koju je muziku radio jedan od najpoznatijih domaćih kompozitora filmske i pozorišne muzike, Zoran Simjanović. Svake godine trudimo se da napravimo i neki žanrovski iskorak. Ove godine predstavljamo i „Beogradski diksilend orkestar“, ansambl koji će svojim prepoznatljivim zvukom, ali i specifičnim repertoarom, sigurni smo, oduševiti festivalsku publiku. U tom duhu iskoraka biće i ovogodišnji nastup ansambala „Muzičke produkcije RTS“sa maestrom Bojanom Suđićem, na samoj završnici festivala, na čijem će repertoaru, između ostalog, biti i filmska muzika iz čuvenih svetskih blokbastera, među kojima su „Gospodar prstenova“i „Pirati s Kariba“. Ovakvom programskom koncepcijom obuhvatili smo različite muzičke žanrove, ali su oni, svaki na svoj način, u kontekstu osnovne ideje, a to je praćenje Mokranjčevog traga i njegovo novo čitanje u novom vremenu. Tome značajno doprinosi i naučna tribina koja svake godine otvara neko novo interesantno pitanje u vezi sa Mokranjcem.

Čime ste se rukovodili kod odabira pratećih programa festivala?

– Svi prateći programi su, na neki način, u vezi sa Mokranjcem ili muzikom. Izložbe su uvek inspirisane muzikom ili predstavljaju nekog od velikana likovne umetnosti. Pesničko veče biće posvećeno poeziji koja govori o muzici, Negotinskoj krajini, Mokranjcu. Svakog dana u 11 sati na glavnom gradskom trgu sviraće studenti „Fakulteta muzičke umetnosti“, čime ćemo predstaviti mlade umetnike. Istovremeno, ideja nam je da grad i na taj način oživi i da muzikom na trgu privučemo pažnju nove, buduće publike. Već imamo dobru saradnju sa predškolskim ustanovama i školama. Deca dolaze sa svojim vaspitačima i učiteljima. Pre toga dobijaju osnovno predznanje o onome čemu će prisustvovati.

Koji je kulturološki značaj Mokranjčevih dana?

– Kulturološki značaj se može posmatrati lokalno i globalno. U lokalnom smislu, uz festival je stasavao veliki broj generacija Negotinaca. To je danas i većina festivalske publike, koja je vremenom i svoju decu, a danas već i unuke usmerila ka kvalitetnim muzičkim, ali i kulturnim sadržajima. Koliko je to tačno govori i interesovanje naših najmlađih sugrađana za upis u muzičku školu koja nosi Mokranjčevo ime. Veliki broj nekadašnjih učenika danas su eminentni domaći umetnici i mi se njima ponosimo, jer uvek u intervjuima napominju da su odrastali uz Mokranjčeve dane. Kad govorimo o globalnom kulturološkom uticaju onda govorimo o srpskoj kulturi uopšte. Uz festival su se formirali mnogi domaći horski ansambli. On je bio „odskočna daska“za kompozitorske karijere mnogih domaćih autora. Zato se danas i trudimo da publici predstavimo i savremeno kompozitorsko stvaralaštvo, jer smo svesni koliko je važno da i sami delujemo u pravcu afirmacije srpske muzičke produktivne prakse. To je tradicija koja se oslanja na Mokranjca i koja jeste baza za muziku budućnosti. Festival je i mesto okupljanja muzičkih i drugih kulturnih poslenika i vreme u kome se vode interesantni razgovori, često i oštri, ali kreativni i značajni za budućnost Mokranjčevih dana. Zato smo ponosni da su naši gosti umetnici svih generacija, jer smo svesni da svako vreme ima svoje ideje i da se u njihovom prožimanju, iskustvu starijih generacija i novoj percepciji novih generacija zapravo na najbolji način može pronaći prava mera programske koncepcije, koja je uvek izazov.

Na koji način se festival tokom svog trajanja pozicionirao kao jedno od najznačajnijih kulturnih uporišta u Srbiji, profilišući se u smeru predstavljanja vrhunskih umetničkih vrednosti?

– Upravo afirmacijom pravih kulturnih vrednosti! Mokranjčevi dani su od početka težili da budu ekskluzivni festival u smislu plasiranja kulturnih sadržaja. Naravno da smo morali da mislimo i na publiku, ali nikad nismo podilazili publici. Vodili smo se idejom da ekskluzivitet daju premijerna izvođenja, ali i činjenica da su uglavnom svi izvođači imali svest o tome da i sami svojim nastupom treba da ostave trag čiji je uzor sam Mokranjac. Tako smo za proteklih pet decenija, pored interpretacija Mokranjčeve muzike, eminentnih svetskih i domaćih ansambala, imali prilike da njegova dela čujemo i u različitim obradama, na koje smo ponosni, jer ta muzika gotovo da nigde više nije izvođena. Eminentna muzička imena koja su se upisala u festivalsku knjigu utisaka trajan su trag velikana koji su gostovali, koji upotpunjen prelepom monografijom koju je povodom prošlogodišnjeg jubileja napisala dr Sonja Marinković, muzikološkinja, festival pozicionira kao prestižni domaći festival, koji je značajna stavka u biografijama mnogih domaćih umetnika i ansambala.

Da li i na koji način Negotin i Negotinci žive za Mokranjčeve dane?

– Kad se rodite u gradu u kome je rođen Mokranjac i kad vas od malena dovode u dvorište kompozitorove rodne kuće i kad ugledate tu monumentalnu skulpturu koja vas otmeno posmatra ispod badem drveta ne možete da ostanete ravnodušni prema časti da ste sugrađanin čuvenog velikana čija se muzika peva u celom svetu. Hoću da kažem da i Negotin i Negotinci žive za festival, jer nas je on upisao ne samo na kulturnu mapu Srbije, već svih kontinenata. Svim velikim kompozitorima se ide u hodočašće, a svi poštovaoci Mokranjca dolaze kod nas. To znači da ne samo da moramo da vodimo računa o koncepciji programa, već želimo da naš grad živi u duhu festivala, da on bude vidljiv i van prostora u kojima se održavaju koncerti da se festivalska atmosfera oseća na svakom mestu u gradu. Mogu da kažem da je ceo grad otvoren za sve ideje koje imamo. Posebno je ukrašen tokom festivala. U tome posebnu zaslugu ima lokalna samouprava koja je velika podrška Mokranjčevim danima i finansijska i moralna. Svesni smo da samo zajedno možemo sačuvati kontinuitet bez obzira na vreme u kome je para za kulturu sve manje. Mi smo spremni. Ostalo je još samo da se čuju festivalske fanfare, da se podigne festivalska zastava i festival može da počne.