Retrospektiva Aleksa Kaca u Nacionalnom muzeju Tisen-Bornemisa iz Madrida

Naime Nacionalni muzej Tisen-Bornemisa iz Madrida je prvi put u Španiji predstavio retrospektivu američkog slikara Aleksa Kaca (Njujork, 1927), jedne od najvažnijih ličnosti u istoriji američke umetnosti 20. veka koji je sa 94. godine još uvek je aktivan.

Kustos izložbe je Giljermo Solana, umetnički direktor muzeja, a zanimljivo je da je u ceo projekat od početka bio uključen i sam Aleks Kac.

Objedinjeno je 35 ulja na platnu velikog formata, uz dodatne studije, koje omogućavaju potpuni uvid u Kacove uobičajene teme: njegovih pojedinačnih, višestrukih i grupnih portreta, smenjivanih sa prepoznatljivim cvećem i zaokruženim pejzažima jarkih boja i pozadina.

Postavka prikazuje radove hronološki i obuhvata skoro šest decenija njegovog rada, od 1959. do 2018. godine, otkrivajući stalnu želju za inoviranjem, što je za ovog umetnika karakteristično.

Mnogi tvrde da je Kac preteča pop arta.

Tokom cele umetničke karijere uvek se bavio istim temama, ali nije prestao da im pristupa iz nove, drugačije perspektive.

Nije lako u četrdeset dela sintetizovati dugu i plodnu karijeru kao što je Kacova.

Međutim, ova izložba uključuje najvažnija dela iz nekoliko decenija, kao što je Red smile (1963), iz Muzeja američke umetnosti Vitni (Njujork); Round Hill (1977), iz Muzeja umetnosti okruga Los Anđeles; Red Coat (1982), iz Metropoliten muzeja (Njujork); Black Hat #2 (2010), iz Albertine (Beč), kao i The Cocktail Parti (1965), Ted Berrigan (1967), Blue Umbrella #2 (1972) i Green Table (1996), koji pripadaju privatnim kolekcijama.

Izložba je otvorena do 11. septembra.

Ništa nije bilo moguće ni bez saradnje sa drugim muzejima kao što su MoMA u Njujorku i Nacionalni muzej Kraljica Sofija u Madridu.

Aleks Kac je rođen u Bruklinu, a odrastao je u Kvinsu.

Sin ruskih imigranata, zainteresovan za umetnost i poeziju, započeo je studije na Institutu Vudro Vilson, centru koji je kombinovao akademsko i umetničko obrazovanje.

Godine 1946. upisao je umetničku školu Kuper Junion na Menhetnu, gde se upoznao sa teorijama i tehnikama moderne umetnosti.

Po diplomiranju 1949. godine, dobio je letnju stipendiju na Školi za slikarstvo i skulpturu Skovhegan u Mejnu, gde je bio podstaknut da slika na otvorenom, nešto što će se pokazati ključnim za njegov razvoj kao slikara što i danas obeležava njegov rad.

To slikanje na otvorenom bio je „povod da svoj život posveti slikarstvu“, kako sam objašnjava.

Godine 1950. Kac se prvi put nastanio na Menhetnu i živeo u jeftinim potkrovljima u donjem delu grada.

Zarađivao je za život radeći u radionici za izradu ramova i slikajući murale.

Godine 1951. otvorio je svoju prvu izložbu sa suprugom Žan Koen u Galeriji Pitera Kupera, a 1954. je sam izlagao svoja dela u galeriji Roko, obe galerije su naravno bile njujorške.