Retrospektivna izložba Ljube Popovića konačno u Galeriji SANU

Reč je o događaju na koji se čekalo gotovo četvrt veka, a koji ovaj akademik nije dočekao – preminuo je pre tri godine. Autori postavke su istoričar umetnosti Nikola Kusovac i arhitekta, novinar i saputnica LJube Popovića Slavica Batos, dok je za grafički dizajn izložbe i kataloga bio zadužen Branko Gavrić.

Retrospektivna izložba slika LJube Popovića, koju će otvoriti predsednik SANU akademik Vladimir S. Kostić, prema oceni organizatora – Galerije likovne i muzičke umetnosti Akademije, „jedna je od najznačajnijih ikad priređenih, kako na tlu Srbije tako i u inostranstvu“. Postavka objedinjuje 45 dela, uglavnom velikih formata, iz svih perioda stvaralaštva LJube Popovića i pruža kompletan uvid u njegovu šest decenija dugu slikarsku karijeru. Sva dela su pozajmljena iz muzejskih i privatnih kolekcija sa područja Srbije.

Izložba se, kako se juče čulo na konferenciji za novinare u Galeriji SANU, sastoji od šest celina uređenih od najnovijih ka najstarijima periodima Popovićevog stvaralaštva. Izuzetak čini prva sala, koja je jedina mogla da primi triptih dug osam metara „U čast DŽejmsa DŽordža Frejzera“, nastao između 1976. i 1978, uz koji su izložene još tri slike iz istog perioda. Jedna od njih je i „Molitva“ ili „Ključ univerzuma“, naslikana 1973, koja će sad prvi put biti izložena u Srbiji, jer se, prema rečima Slavice Batos, odmah posle prvog izlaganja u NJujorku 1974. našla u privatnoj kolekciji.

– Ova slika više od četrdeset godina nije izašla iz dnevne sobe njujorških kolekcionara, ali je sticajem okolnosti 2018. kupljena na jednoj aukciji u NJujorku. Na izložbi u SANU ima i drugih LJubinih slika koje su relativno skoro stigle u Srbiju, a one koje su ranije viđene nikad nisu bile izložene na ovakav način – kaže Slavica Batos.

Iza „Uvodne postavke na ulaznom delu Galerije SANU“ sledi još pet perioda stvaralaštva LJube Popovića obrnutim hronološkim redom. Period posle 2000. godine odlikuje se izrazitom ekspresivnošću u izrazu i slobodnijim potezom. Na likovnom planu uočljivo je suprotstavljanje svetlosti i zlokobnih sila mraka, preispitivanje oblika egzistencije nakon smrti, kao i pojavljivanje džinovskih glava s velikim, razjapljenim ustima, koja simbolizuju „usta pakla“ i koja privlače i gutaju sićušne ljudske prilike, piše u Katalogu.

Devedesete godine su period u kome LJuba Popović „scenu slike najčešće smešta u fantastičan plavičasti pejzaž, ali erotizam protkan nežnošću i lepotom – nagovešten na slikama iz osamdesetih godina, sve više se meša sa predstavama zla, ružnoće, haosa i smrti“.

On sam je ovu pojavu na svojim slikama nazvao „crnim romantizmom“. Tokom osamdesetih na njegovim slikama počinje da se uočava sasvim novi, ledeno plavi tonalitet, mestimično uobličen u staklaste arhitektonske forme, izlomljene reflektujuće površine ili skupine kristala. Pojavljuju se takođe i prvi veliki pejzaži u kojima su ljudske figure ili sasvim sićušne ili ih uopšte nema.

U delu izložbe koji svedoči o prvom pariskom periodu LJube Popovića, kao i uvodnoj postavci, nalaze se slike iz vremena kad je počeo da stiče ugled u Francuskoj. Sa dolaskom u Pariz LJuba Popović je postepeno napustio scene sa jednom ili dve osobe u zatvorenom i skučenom prostoru da bi ih zamenio širim i raskošnijim kompozicijama.

U prvom planu su često zavodljive ženske figure sa naglašenim seksualnim obeležjima, mada je autor negirao svako evociranje figurativnosti ili naracije na svojim slikama. Većina slika iz Beogradskog perioda nastala je u vreme kad je LJuba Popović živeo i radio u kupoli na vrhu jedne beogradske višespratnice. Na tim slikama dominira ljudska figura, često izbrisanog lica, nepokretna i zarobljena u prostoru ispunjenom zebnjom.

– LJubino stvaralaštvo uvek su voleli da klasifikuju – kao nadrealističko, fantastično ili simbolističko, neki su ga videli kao pripadnika Medijale, a sad ga pojedini teoretičari umetnosti svrstavaju u neoekspresioniste. Istina je da je LJuba bio fasciniran ličnošću i intelektom Leonida Šejke. On sam, međutim, nikad se nije poistovećivao ni sa kakvom grupom, pravcem ili školom, niti je imao direktne uzore. Upijajući znanja i utiske iz najrazličitijih izvora, izrastao je zapravo sam iz sebe. Sledio je sopstvenu liniju vodilju ka cilju koji je, još iz vremena druženja sa Šejkom, definisan kao „integralno slikarstvo“, za koje je govorio da u sebi objedinjuje filozofski stav u odnosu na sudbinu čoveka u svetu, osluškivanje najintimnijih treptaja slikarevog bića i izvrsno poznavanje zanata – kaže Slavica Batos.

Nikola Kusovac ocenio je ideju da se stvaralaštvo LJube Popovića prikaže od kraja do početka ka korenima izvanredan metod za upoznavanje celokupnog dela slikara koji se pojavio na „razmeđi pedesetih i šezdesetih godina 20. veka kad je srpska umetnost prednjačila u svetskim razmerama“.

– LJuba je izdanak tog beogradskog pogleda na svet, smešten između ikone i slike. On i Vlada Veličković pripadaju autorima koji poštujući tradiciju kreću dalje – naglasio je Kusovac, napominjući da je LJuba Popović bio veliki polemičar i Srbin u svim vremenima, čak kad to nije bilo popularno i da je u Parizu odbio da promeni ime, već je Francuze naučio da izgovaraju njegovo.

Tokom izložbe, koja će trajati do 20. oktobra, u Galeriji SANU prikazivaće se film „LJuba“ Mišela Lansloa, snimljen 1974. za seriju emisija na francuskoj televiziji pod nazivom „Slikari našeg vremena“. Od prvog i jedinog prikazivanja na televiziji 1975. pa sve do danas, bio je pohranjen u arhivi audio-vizuelnog materijala INA, odakle je dobijen za ekskluzivno prikazivanje na izložbi u Galeriji SANU.

Film je snimljen u ateljeu u pasažu Odesa, koji više ne postoji, a u njemu direktno pred kamerama LJuba Popović započinje i radi sliku „Lepota đavola“. To je prvi i jedini put da se vidi kako nastaje jedna njegova slika.

Izložbu prati raskošan katalog za koji su tekstove napisali Nikola Kusovac i francuski filozof Alen Vijo, dok je Slavica Batos priredila hronološki pregled života i slikarstva LJube Popovića, ilustrovan fotografijama.

Radeći na ovoj hronologiji napravila je kompletan popis svih njegovih slika, ukupno 3.000 jedinica, u koji nisu ušle slikareve grafike i skice. Prema rečima Slavice Batos, u Srbiji se nalazi 150 slika LJube Popovića.

LJubomir Popović – u svetu poznat jednostavno kao LJuba, rođen je 14. oktobra 1934. u Tuzli, iz koje se njegova porodica neposredno pred početak Drugog svetskog rata preselila u Valjevo. Tu je završio osnovnu školu, nižu i višu gimnaziju. Prve honorare zaradio je izrađujući panoe za jedan od valjevskih bioskopa, čiji je selektor postao po završetku gimnazije.

Dobio je stipendiju i mogućnost da studira na beogradskoj Akademiji za primenjenu umetnost. Promašio je rok za polaganje prijemnog ispita, zbog čega se upisao na Istoriju umetnosti i pohađao kurs crtanja u večernjoj školi u Šumatovačkoj ulici. Godinu dana kasnije upisao se na Akademiju za primenjenu umetnost, sa koje je, iz do kraja nerazjašnjenih razloga, izbačen na početku četvrte godine studija, koje je nastavio na Akademiji za likovnu umetnost, zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, a potom i Đorđa Andrejevića Kuna i Mila Milunovića.

NJegove slike privukle su pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Medijala, sa kojim je LJuba prvi i jedini put izlagao 1960. godine. U Pariz odlazi u jesen 1963. sa novcem za dve tube slikarske boje. Osam godina kasnije u Francuskoj je objavljena prva monografija o njemu koja je ujedno i prva monografiju u ovoj zemlji o nekom srpskom slikaru.

U katalogu izložbe navodi se da je njegova internacionalna karijera obeležena velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi – Pariz, Brisel, NJujork, Ženeva…, izlaskom trinaest monografija, bogatom filmografijom i velikim brojem članaka u umetničkim i književnim časopisima. Takođe se naglašava i da je „paralelno sa aktivnostima na međunarodnom planu, ostavio vidljive tragove i u kulturnom prostoru svoje zemlje – uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, koja je 2015. proslavila 30. godišnjicu postojanja“.

Život LJube Popovića ugasio se 12. avgusta 2016. u beogradskoj bolnici „Dragiša Mišović“, dva meseca posle otvaranja njegove poslednje pariske izložbe, dok je u Beogradu u Galeriji RTS krajem 2015. bila priređena njegova retrospektivna izložba u čast njegovog 80. rođendana.

Iako je želeo da počiva u porti stare valjevske crkve Pokrova Presvete Bogorodice gde ga je „majka kao malog vodila bezbroj puta na jutrenje“, zbog stava Crkve da u ovom hramu niko nije sahranjivan čitav jedan vek i tradicionalnog crkvenog odnosa prema slikarstvu, sahranjen je u naselju Brđani na mestu buduće pravoslavne crkve. „Bio je Srbin sa velikim ‘s’, Valjevac sa velikim ‘v’, ali u isto vreme i građanin sveta“, kažu njegovi sugrađani Valjevci.

Najreprezentativnija

– Ako poštujemo LJubine kriterijume i stavove, a on nije često izlagao, retrospektiva bi treba da ima četrdeset do pedeset najreprezentativnijih slika iz svakog perioda, a ne sve čega organizator uspe da se dočepa. Imamo problem zbog toga što su neki kolekcionari sad nezadovoljni jer nisu ušli u ovaj izbor. Istovremeno dogodilo se i nešto što bi u Francuskoj bilo nezamislivo, zbog čega sam u nekoj vrsti šoka – neki kolekcionari su odbili da nam daju slike za ovu retrospektivu. Nisu želeli da se nakratko liše svog uživanja radi ovake izložbe – rekla je juče Slavica Batos i zamolila novinare da u tekstovima ne koriste puno ime i prezime LJubomira LJube Popovića, već samo LJuba. On je, kako je istakla, „LJubomir samo u poreskoj upravi, čak ni prezime nije toliko bitno, jer ga ceo svet zna kao LJubu“.

Otkazivanje i iskupljenje

Slavica Batos smatra da ne treba spominjati nesporazume i razilaženje SANU i LJube Popovića povodom ranije planirane, ali neostvarene njegove retrospektive u Galeriji Akademije. Ona smatra da izložba koja se večeras otvara nije nikakvo posthumno „iskupljenje“. „To je bilo 1995, pre mnogo godina. Vreme je bilo komplikovano, pojavili su se nekakvi objektivni i subjektivni problemi, pa je izložba otkazana jer nije mogla da bude priređena u planiranom roku, što LJubi nije bilo dovoljno objašnjeno, pa se malo naljutio. To se posle nekako iskomplikovalo, ali nema razloga to danas pominjati. Svuda se događa da se izložbe otkazuju“, kaže Slavica Batos.