Revitalizacija Tvrđave Fetislam doprineće privrednom razvoju

I što je još važnije, doprineti privrednom razvoju i otvaranju novih radnih mesta. Naime, Opština Kladovo i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ potpisale su Memorandum o razumevanju za obnovu i rekonstrukciju Tvrđave Fetislam.

Ovaj projekat vrednosti 1,3 miliona evra, deo je projekta EU za kulturno nasleđe i turizam, koga sa 15 miliona evra finansira Evropska unija, dok sa još 1,6 miliona evra učestvuje Vlada Nemačke, a značaj revitalizacije ove srednjovekovne tvrđave za kladovsku opštinu je ogroman kaže prvi ovek ove opštine Saša Nikolić.

-Za sve nas realizacija projekta Revitalizacije tvrđave Fetislam predstavlja veliki izazov, ali i iskušenje, da pokažemo svu snagu i spremnost u situacijama koje nisu uobičajene. Očuvanje kulturnog nasleđa je obaveza zajednice i države da gradi svoj identitet. Funkcionalni značaj izvedenih intervencija, kroz adekvatnu prezentaciju kulturno-istorijskih spomenika i pružanje usluga u turizmu, uticaće direktno na lokalni socio-ekonomski razvoj unapređenjem turističke ponude ne samo opštine Kladovo, već i Donjeg Podunavlja i istočne Srbije – smatra predsednik opštine Kladovo Saša Nikolić.

Kroz projekat EU za kulturno nasleđe i turizam na Tvrđavi Fetislam biće obavljeni konzervatorski radovi u okviru kojih će biti obnovljena Varoš kapija, sa bedemom od prvog do šestog bastiona i pripadajućim lagumima, kapije, letnja pozornica i priobalne kule u Malom gradu.

Fetislam je tvrđava duge i značajne istorije koju su na obali Dunava podigli Turci i nazvali je Fetislam, što znači „pobeda Islama“ i čine dve fortifikacione celine iz različitih epoha:

Mali grad i Veliki grad. Kao polazište za otomansko osvajanje susednih mađarskih gradova Severina i Erdelja odnosno invazije na Transilvaniju 1524. godine podignut je Mali grad. Dva veka kasnije, tokom austrijsko-otomanskih ratova, oko postojeće tvrđave podignut je Veliki grad sa šest bastiona i kamenim bedemima visokim do 14 m sa zupčastim završecima.

Fetislam je menjao gospodare koji su ga rušili i obnavljali prilagođavajući ga svojim vojno-strateškim potrebama. Tursko uporište bila je od 1818. godine do 1867. godine kada je, zajedno sa još šest gradova, predata srpskom knezu Mihajlu.