Režija je veština, a ne umetnost

Ostvarenje u kome glavne uloge igraju Meril Strip i Hju Grant govori o Florens Foster DŽenkins, najgoroj pevačici na svetu, koja je četrdesetih godina u NJujorku bila omiljena muzička atrakcija. Florens DŽenkins proslavila se operskom karijerom, iako nije umela da peva, a publika ju je obožavala zbog njene ljubavi prema muzici i ekscentričnog entuzijazma. Filmska priča govori o vrhuncu njene karijere – nastupu u Karnegi holu.

Inače, po istoj priči širom sveta izvodi se dramski tekst Pitera Kviltera „Slavna Florens“, a kod nas je ovaj komad postavljen na sceni Ateljea 212 i ulogu pevačice bez sluha igra Gorica Popović.

– Florens Foster DŽenkins bila je najgora pevačica koja je ikada nastupili u Karnegi holu. Ali, ona je zaista u svoje vreme bila fenomen. LJudi su znali za nju. Podržavali su njenu hrabrost. Postoji ta rečenica na kraju filma: ‘Mogu da kažu da nisam dobro pevala, ali ne mogu da kažu da nisam pevala’ – objašnjava reditelj.

Frirs, koji je poznat po svojim duhovitim odgovorima i stavu da „ništa ne zna ni o čemu“, istakao je da se nije bavio istraživanjem priče već da je verovao scenariju.

– Hju Grant je jako mnogo istraživao, a Meril Strip je sve to već znala. Ona jako dobro poznaje istoriju žena u NJujorku – kaže reditelj.

Kako ističe, on nije odlučivao o tome ko će igrati glavnu ulogu.

– Ja sam samo dobio ovaj posao. Pitao sam producente koga žele da igra glavnu ulogu i oni su rekli Meril Strip. Složio sam se sa tim. Kada su je pitali, pristala je. Ali, pristao bi svako ko je pročitao taj scenario – napominje Frirs.

On kaže da je uspeo da izbegne da Florens postane karikatura tako što je ulogu prepustio Meril Strip.

– Ona to nikako nije dozvolila, a Florens to zaista nije ni bila. Kada je slušate, znate da je smešna i da ne zna da peva, ali osećate i njenu srčanost i energiju. I divite joj se zbog toga – objašnjava Frirs.

Reditelj filmova „Filmomena“, „Kraljica“, „Opasne veze“, zagovornik je teorija da u filmu ne postoji autor, te da je on samo jedan deo ekipe, koji radi svoj posao.

– Nisam autor. Dobijem scenario, po kome radim. Glumci igraju svoje uloge. Sav moj rad kao reditelja sastoji se u tome da dobro izaberem glumce. I to je to. Najvažnije je da se oni u tom liku osećaju prijatno. Zato su oni posle dobri u svojoj ulozi. Lako se vidi da nešto nije u redu, ako im uloga ne odgovara – napominje Frirs, koji ne voli da radi sa nepoznatim glumcima ili amaterima.
Zahvaljujući njegovim filmovima brojni glumci ostvarili su svoje najbolje uloge. Helen Miren dobila je Oskara za ulogu u filmu „Kraljica“, a Danijel Dej Luis stekao je svetsku karijeru nakon „Moje lepe perionice“.

– LJudi me koriste. Znaju da mogu da im pomognem. Uloga Danijela Dej Luisa u „Mojoj lepoj perionici“ bila je nešto što je on čekao godinama. Znao sam to. Znao sam da on to može da uradi. DŽon Malkovič je čak mislio da sam mu ja otac jedno vreme – dodaje Frirs.
Prema njegovim rečima, tako je bilo i sa Hjuom Grantom koji u filmu „Neslavno slavna Florens“ odigrao ulogu kao nijednu do sada.

– Oduvek sam znao da ću ja biti taj koji će mu pomoći da postane nešto drugo. Ali, Grant je sve učinio sam. Jednostavno sam ga pozvao i rekao mu da imam nešto što bi mu se svidelo. Poslao sam mu scenario i on je odgovorio da je tekst odličan. To je bio ceo razgovor koji smo vodili. On je sve sam uradio. Mnogo je istraživao o priči. Na svoj način, Hju Grant je Marlon Brando. Znam da zvuči smešno, ali on jako mnogo radi i istražuje. Ja mu zaista nikako nisam pomogao u glumi“, kazao je reditelj.

On dodaje da za njega režija nije umetnost nego veština.

– Za mene je režija veština. Dati pravom glumcu dobar scenario. To je to. To za mene nije umetnost – kazao je Frirs, dodajući da sve radi na osnovu svoje intuicije.
S druge strane, tokom snimanja filma, najviše veruje svom sluhu.

– DŽon Malkovič je čak 19 puta snimao jednu istu scenu. Hteo je da radimo celu noć. Morao sam da mu objašnjavam da moramo da se držimo rasporeda i da nemamo vremena za to. Ja režiram uhom. Po sluhu znam da li je nešto dobro ili ne. Da li zaista verujem glumcu – ističe Frirs.
On je napomenuo i da bi opet radio i niskobudžetne filmove.

– Ali, to mora da bude dobar scenario. Snimio sam „Moju lepu perionicu“, jer je scenario bio hrabar. Takav film bih snimao ponovo sa malo novca – ističe reditelj, koji snima filmove i u Americi i u Britaniji.

On trenutno radi na novom naslovu – „Viktorija i Abdul“ koji govori o kraljici Viktoriji i njenom slugi muslimanu, za koga je bila jako vezana. Glavnu ulogu igra DŽudi Denč. Kako kaže, voli da snima filmove o visokoj klasi jer su mu ti ljudi zanimljivi. Ali, kad je reč o kraljici, ona je, kako ističe, ako živite u Britaniji, deo vašeg svakodnevnog života.

– Nisam nikada upoznao kraljicu. Zašto bih?! Ja sam republikanac. Monarhija je smešna. Ali, ona će nastaviti da postoji u Britaniji i žao mi je zbog toga. Britanci su previše konzervativni da bi se to promenilo. Naravno, postojanje kraljevske porodice ima mnogo veze i sa turizmom. Ipak to donosi mnogo novca – priča Stiven Frirs, kome je tokom 22. SFF uručena i nagrada Počasno srce Sarajeva.

Žao mi je što Britanije više nije deo EU
Povodom nedavnog referenduma u Velikoj Britaniji, Stiven First kaže da su za Bregzit glasali ljudi koji bi želeli da se obogate. „Žao mi je što Britanije nije više deo EU. Mislim da je to bio protest protiv jedne politike. Ali, tako je i u Americi gde ljudi glasaju za Donalda Trampa, jer misle da su se svi oko njih obogatili, a da samo oni nisu. LJudi koji za njih glasaju su oni koji najviše pate. Zanimljivo je da u Britaniji ljudi koji su glasali za Bregzit i dalje žele novac koji im daje EU. Ne možete verovati koji nivo gluposti postoji u mojoj zemlji“, smatra Frirs.