„Režim se klima i više ne zna gde udara“: Radivoje Raša Andrić za Danas o nedoličnom gestu ambasadorke Srbije u Zagrebu

Ovom autorskom paru SNV je dodelio godišnju Nagradu „Svetozar Pribićević“, za bestseler dečju knjigu „Leto kada sam naučila da letim“ i istoimeni višestruko nagrađivani film, a zahvaljujući se na priznanju, Raša Andrić i Jasminka Petrović su, između ostalog, istakli u svom pismu:

„Hvala deci širom regije koja vide dalje i lepše od nas. I hvala mladima u Srbiji koji nas ovih dana uče kako se leti i kako se svetli“, a ovu pohvalu i podršku studentskoj pobuni naša ambasadorka je ocenila kao „uvredu državi Srbiji“.

Podsećanja radi, Jelena Milić je u svojoj izjavi za medije negirala da je napravila incident na božićnom prijemu SNV, i da „nije demonstrativno otišla sa ovog događaja, već mirno“, a to je učinila zbog, kako je navela, „izostanka reakcije predstavnika SNV na pismo dobitnika nagrade“.

„Veliki deo tih mladih smatra da su moje državno rukovodstvo ubice i da imaju krvave ruke. Reagovala sam kao i svaki drugi ambasador na flagrantnu uvredu moje države. Ne želim da cenzurišem pismo niti je to moj posao, ali zvaničnici Srpskog narodnog vijeća u Zagrebu trebalo je drugačije da reaguju, a ne da deo njih aplaudirao delu pisma u kojem se spominje podrška mladima u Srbiji“, izjavila je između ostalog Jelena Milić, ističući da nije u duhu vladavine prava „optužiti celo državno rukovodstv da su mu ruke krvave“.

Kako za Danas ovaj gest naše ambasadorke komentariše Raša Andrić, to su sve znaci fijaska ovog režima:

– Režim se klima i više ne zna gde udara. Umesto da ova dodela nagrade u Zagrebu prođe u tišini sa njegove strane, režim se kači na relativno sporedne stvari, što samo govori o tome da ti ljudi više ne znaju šta da rade, i onda udaraju u zidove. Oni su i nama koji smo dobili nagrade, i studenstkim protestima, optužbama naše ambasadorke sada samo napravili reklamu, jer je i negativna reklama, kao što znamo, uvek reklama, i to je potpuna greška i glupost ovog režima. Verovatno niko ne bi ni čuo da smo Jasminka Petrović i ja dobili nagradu Srpskog narodnog veća u Zagrebu da ambasadorka nije napravila budalaštinu, da tako kažem, a sada za to svi znaju i komentarišu – objašnjava jedan od naših najpopularnijih reditelja.

– Ne ulazim u to da li je ovaj incident diplomatski gaf, nisam političar i mogu da gledam samo iz svog ugla. Za mene je strašno ovo insistiranje ljudi iz režima da studenti koji traže pravdu i odgovornost za zločin u Novom Sadu rade protiv svoje države. To je klasična zamena teza – oni svoju vlast i svog predsednika doživljavaju kao da su oni država, a nisu.

– To je greška i u jeziku, jer oni nisu vlast. Oni su uprava, oni upravljaju, ne vladaju, a vlast i vladari su kraljevi i carevi i diktatori. Studenti i ljudi koji im daju podršku u protestu ne napadaju, dakle, državu, nego ovaj strašni, kriminalizovani režim u kojem živimo.

Kako ističe Raša Andrić, ova studentska pobuna nam je vratila građansko i ljudsko dostojanstvo posle dugo godina neke kolektivne apatije.

– Ja nikada nisam izgubio nadu da su promene moguće, uvek mi je bilo jasno da možemo da smenimo ovaj režim i da će on jednom da se završi. Ali sam, priznajem, bio malo razočaran studentima kada se 2022. desila strašna tragedija, kad je dete ubilo decu u „Ribnikaru“, što je tada njihova reakcija na to bila jadna. Mislio sam da je trebalo snažnije da se pojave, sećam se da sam tada razgovarao sa novinarom „Studenta“ i bio ljut na njih kako ništa nisu uradili.

– Sada su me jako, ali baš jako usrećili, ne samo mene nego i mnogo drugih ljudi širom Srbije. Mislim da je njihova pobuna nešto najznačajnije i najbolje što nam se desilo u dvanaest godina ovog režima, i da jako pametno vuku poteze. Fantastično je kako oni to rade i kako zrelo postavljaju stvari.

– Insistiraju na tome da instutucije obavljaju svoj posao, kao što i moraju po zakonu, a ne jedan čovek koji za to nije ovlašćen i nema nikakvo pravo po bilo kom osnovu. I studenti to sjajno to rade – zahtevaju političku i krivičnu odgovornost zbog zločina u Novom Sadu, objavljivanje svih autentičnih dokumenata u vezi sa rekonstrukcijom zgrade železničke stanice, i ne odustaju od svoje borbe – smatra Andrić.

Ali, prema njegovim rečima, čeka nas ogroman posao.

– Studentska pobuna je prvi korak u promeni ovog režima, a pošto je Srbija u smislu i zemljišta, i vazduha, i vode, i institucija, i arhitekture, i ekonomije i svega ostalog čega se dotakao ovaj režim, a specijalno duha i duše naroda strašno uništena, čeka nas ogroman i težak posao tek kad smenimo te ljude. Za njihov odlazak uopšte nemam nikakve sumnje, ali je strašna korupcija i pustoš koja nam ostaje iza njih.

– Treba se iz toga izvući, i sada je tu i pitanje da li imamo dovoljno stručnih i kompetentnih ljudi koji mogu da vrate zakonu institucije koje su uništene i u tolikim problemima Takve ljude je oterao ovaj režim, i mislim da nas i tu čeka velika borba. U mojim ličnim razmišljanjima, ja te ljude zovem Novim prosvetiteljima – objašnjava Andrić ocenjujući gotovo istorijske društvene pomake koje je pokrenula studentska pobuna.

S druge strane, lične, nagrada SNV za unapređenje hrvatsko-srpskih odnosa, Andrić i Jasminka Petrović ostvarili su knjigom „Leto kada sam naučila da letim“ i istoimenim filmom o „ratnim posljedicama u životima nekoć velike i vitalne hrvatsko-srpske porodice“, kako je navedeno u obrazloženju, koji je bio hit u bioskopima u regionu i ovenčan brojnim festivalskim nagradama.

Na naše pitanje kako doživljava priznanje koje se odnosi upravo na plemeniti, građanski i civilni angažman, Andrić kaže:

– Moja generacija je dobila nametnut zadatak da popravlja, povezuje i ponovo uspostavlja pokidane odnose između zaraćenih naroda devedesetih godina. Ja taj zadatak nisam želeo kao što ni te ratove nisam želeo, ali se bavim njime svih ovih godina svoje zrelosti. Na nivou kulture i umetnosti to smo dosta dobro uspeli da uradimo, veze između hrvatskog, bošnjačkog i srpskog naroda sada su dobre, čvrste i poštene.

– Nagrada „Svetozar Pribićević“ baš o tome govori, i lepo je i važno kad ti neko kaže da nisi uludo radio tridesetak godina. A nova generacija kod nas sada ima novi težak zadatak. To je prosvetiteljstvo – ističe reditelj Raša Andrić.