Rezultati otkupa knjiga su najgori u novijoj srpskoj istoriji: Odgovor Udruženje profesionalnih izdavača Srbije

Kako tvrdi u svom odgovoru, rezultati otkupa knjiga su najgori u novijoj srpskoj istoriji, a posebno je zabrinjavajuće nerazumevanje koje UPIS nalazi u saopštenju Ministarstva kulture, ono pokazuje da je izgubljen kompas i da se otkupljuje šta je kome volja i čega se ko trenutno seti.

„Mi razumemo razloge i potrebu Ministarstva kulture da odbaci naše tvrdnje i predloge za izmenu sve problematičnije prakse i sve gorih rezultata po izdavaštvo i kulturu u Srbiji. Žao nam je što što moramo da konstatujemo da je Ministarstvo kulture „otvoreno je za razgovor sa svim izdavačima i njihovim udruženjima, kako bi u konstruktivnom dijalogu zajedno došli do optimizacije konkursne procedure“, ali zatvoreno za promene“, navodi UPIS.

Upozorenje izdavača, ponovoljeno više puta, kako se ističe, da neki od problema u izdavaštvu mogu postati i politički, olako je shvaćeno i svesno zanemareno.

„Posle ovog saopštenja nam je jasnije i zašto. Realnost u kojoj žive i „sagledavaju konkursne procedure i rezultate konkursa“ zaposleni u Ministarstvu i realnost u kojoj žive profesionalni izdavači veoma mnogo se razlikuju. Pođimo redom“, kaže UPIS u svom odgovoru ministarstvu.

Upravo istine radi, ostaje pitanje izmene modela otkupa koje očevidno neko ne razume. Postavljajući u komisiju bibliotekare, Ministarstvo je poništilo smisao dvostepenog odlučivanja i afirmaciju ciljeva kulturne politike.

„Umesto rada nezavisne komisije, koju sačinjavaju ugledni stručnjaci iz različitih oblasti kulture, umetnosti i nauke, dobili smo činovničku efikasnost, prilagođavanje sve izraženijim interesima bibliotečke izdavačke produkcije i dogovornoj ekonomiji pojedinih biblioteka(ra). Sasvim smo saglasni da u konkursnu komisiju ne treba da uđu predstavnici izdavača ili autori čije je delo uključeno u otkup. Iz istih razloga u komisiji ne treba da budu ni bibliotekari. Nijedna strana zainteresovana za ishod Otkupa ne treba da bude sastavni deo komisije za Otkup knjiga“, navodi UPIS.

Izdavači obaveštavaju Ministarstvo kulture da u komisiji za Otkup koju je samo imenovalo nisu dva nego tri bibliotekara i još dva predstavnika administracije, i da apsolutno stoji konstatacija UPIS-a da je „ogroman broj knjiga koje su preporučene za Otkup predstavlja ponovljena izdanja koja već odavno, u različitim izdanjima, postoje u javnim bibliotekama“!

Komisija za Otkup knjiga na republičkom nivou, kako se ističe, trebalo bi da svojim opredeljenjem odaje priznanje za izbor naslova i kvalitet realizacije izdavačkih projekata.

Izborom prvih izdanja stručna komisija procenjuje kulturni doprinos i uvodi nove autore i sadržaje u našu baštinu. Tako unapređuje i profesiju izdavača i samu ulogu biblioteka.

„Zabrinjavajuće je nerazumevanje koje nalazimo u saopštenju Ministarstva kulture. Saopštenje pokazuje da je izgubljen kompas i da se otkupljuje šta je kome volja i čega se ko trenutno seti. Lektira kao i udžbenici ne mogu se nabavljati iz fonda namenjenog za Otkup knjiga. Sasvim je jasno da je reč o nabavci koju treba da sprovedu obrazovne ustanove za svoje biblioteke“, ističe UPIS.

Ponovljena izdanja, „radi popune svojih fondova ili zato što imaju potrebu za ovim izdanjima“ spadaju u nabavne aktivnosti lokalnih biblioteka koje treba odgovorno da brinu o svojoj baštini, održavaju i obnavljaju potrošeni fond.

UPIS dodajde i to da biblioteke ne treba da budu knjigoveznice, niti da otkupljuju knjige loše odštamane i povezane. Otkup knjiga nipošto ne treba mešati s nabavnom politikom biblioteka.

„Činjenica da je za otkup sabranih dela izdvojeno samo „4.261.098 dinara, što je 4,43 odsto od ukupnog iznosa sredstava opredeljenih na konkursu“, ne demantuje tvrdnje UPIS-a da je „komisija favorizovala sabrana i izabrana dela“, kao i druge izdavačke celine, skupe knjige, amaterske antologije bez ikakvog odjeka u stručnoj javnosti i izdanja namenski pripremljena za Otkup“, navode izdavači.
UPIS je, kako tvrdi, već više puta upozoravao pa evo još jednom: „značajne ličnosti srpske istorije i kulture“ imaju više prisutnih izdanja u svim javnim bibliotekama. To što nemaju jedinstvenu opremu korisnike biblioteka ne zabrinjava, ali svakako zabrinjava lovce na glomazne, reproduktivne projekte koji se ne uklapaju u vaš pokušaj obrazloženja.

„Uvažavamo da „jedno od ključnih načela otkupa sastoji se upravo u tome da biblioteke dobiju sabrana, tematski zaokružena, urednički, koncepcijski i stručno priređena dela znamenitih autora“, ali kao ishod planiranog ulaganja u kapitalna dela, uz učešće Ministarstva nauke i obavezu da iz takvih projekta određeni broj primeraka pripadne bibliotekama“, kažu izdavači.

„Rezultati Otkupa knjiga su najgori u novijoj srpskoj istoriji. Pored pomenutih načelnih tema koje su dovele u pitanje smisao i karkter Otkupa, to dovoljno pokazuje samo nekoliko konkretnih primera. Pojedini autori imaju više posebnih preporuka komisije (zvezdica) nego ukupna produkcija čitavog niza profesionanih izdavača s dugogodišnjim potvrđenim radom u izdavaštvu i kulturi“, kaže UPIS u svom odgovoru ministarstvu, i navodi brojne činjenice.

Posebne preporuke su dobile knjige kolumni a nisu knjige vrhunskih savremenih pisaca, istoričara, političkih teoretičara i filozofa. Od tri romana aktuelne nobelovke Arni Erno nijedan nije dobio posebnu preporuku komisije (zvezdicu), ali su zvezdice dobile knjige koje su ponovljena izdanja, knjige koje su ostale bez ikakve recepcije ili knjige koje nisu potvrđene u književnoj, stručnoj, naučnoj ili umetničkoj kritici.

Knjiga nagrađena Nagradom „Branko Miljković“ za najbolju pesničku knjigu na srpskom jeziku u 2022. godine, i to pre nego što je Komisija počela s radom, ne samo da nije dobila zvezdicu nego uopšte nije preporučena za Otkup.

Ni knjiga Ksenije Atanasijević „Epikurov atomizam“, prvi put objavljena na srpskom jeziku, u prevodu s francuskom, posle nepunih sto godina od svog nastanka, nije dobila posebnu preporuku komisije. Baš kao ni knjiga Vaska Pope „Kalem“, prvi put objavljena u samostalnom i potpunom izdanju povodom sto godina od pesnikovog rođenja.

„Ali je posebnu preporuku komisije dobila knjiga u kojoj se naši ugledni savremeni pisci etiketiraju kao „odrođeni pisci“. Da li je to kulturna politika Ministarstva kulture ili politički aktivizam u najgoroj tradiciji pravljenja spiskova i ideološkog etiketiranja?!“, ističe UPIS.

„Upozoravali smo i na osetljivost teme koja može da nadraste izdavačke okvire i postane politička. Teza UPIS-a, ali i drugih izdavačkih asocijacija, da su „na Otkupu favorizovani izdavači po geografskom i političkom ključu i da je Vojvodina kao region nedvosmisleno u privilegovanom položaju u odnosu na druge“ stoji i dalje. Umesto što beži u statistiku, Ministarstvo kulture treba jednostavno da objasni kako su pojedini izdavači iz Vojvodine odjednom zauzeli prva mesta po broju otkupljenih knjiga upravo u ovom sazivu Ministarstva“.

Kako UPIS navodi u svom odgovoru, daleko od toga da svojim dragim i uvaženim kolegama iz Vojvodine, članovima njihove izdavačke zajednice, osporavaju kvalitet izdavačkih programa.

Nasuprot, oni se zajednički zalažu da svi imaju jedinstvene i ravnopravne uslove rada i tržišnog učešća. To što se trenutno nalaze u nekom obliku povlašćene pozicije ne isključuje njihovu profesionalnu etiku, lični moral i potrebu da se eventualne anomalije isprave.

Brojevi koji se nalaze u sopštenju Ministarstva kulture pokazuju da se suma za Otkup knjiga smanjuje, umesto da se povećava, ali izvesno je da se ni progresivnim povećavanjem neće rešiti problemi koji postaju sve veći.

„Međutim, pre svih razgovora moramo zajedno doći do saglasnosti oko toga ko se bavi političkim aktivizmom. Izdavači ili bibliotekari? Na spisku od četrnaest hiljada imena botova nalazi se pozamašan broj bibliotekara, među njima i neki na rukovodećim mestima. Bilo bi neophodno da nas Ministarstvo kulture obavesti o statusu tih rukovodilaca biblioteka, da li su oni zaposleni kao partijski aktivisti ili kao rukovodioci ustanove kulture“, kaže se na kraju odgvora koji je popisao Upravni odbor UPIS- a.