Alkohol, otuđenje, i krnje remek-delo: Riblja Čorba nam je natočila „Muzičare koji piju“ pre 40 godina

Album „Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju“ specifičan je i poseban zbog više razloga. Mnogi će reći da on predstavlja kraj prve faze benda Riblja Čorba. U to vreme kad je izašao, imao je hitove i solidnu prodaju (doduše ne veliku kao ranija izdanja) ali i mnoge kontraverzne reakcije i mršave kritike. Tek će u kasnijim godinama steći kultni status.

„Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju“ je i poslednji album na kom će članovi benda biti Momčilo Bajagić Bajaga i Rajko Kojić. Bajaga je već imao iza sebe album „Pozitivnu Geografiju“, i misli o novim nastupima sa svojim Instruktorima. Kojić je već godinama bio u dubinama heroina iz kojih se već tad videlo da mu nema spasa.

Snimanje je proteklo, kako će kasnije u svojoj autobiografiji napisati Miša Aleksić, u teškoj i turobnoj atmosferi. Album je sniman u Ljubljani koja nije prijala bendu. Nisu poznavali nikog, snimali su noću, a alkohol je bio uteha gotovo svaki dan uz doručak, ručak i večeru. Napisao je i Aleksić kako je gotovo svako u bendu bio depresivan na svoj način.

Vicko Milatović, bubnjar benda bio je na odsluženju vojnog roka, pa ga je zamenio Vlada Golubović, član Instruktora.

Muzički, bend je bio podeljen između dve struje. Nešto veselije note i brže pesme je nudio Bajaga komponujući naslovnu (očigledno biografsku samog benda), ali i „Mangupi vam kvare dete“ i „Kazablanka“. Bajaga je napisao i komponovao verovatno najveći hit sa albuma, „Kad hodaš“, jednu od retkih Čorbinih pesama koju će svirati kasnije i na svojim nastupima. Pesma „Kad hodaš“ može komotno da ide u top 5 i Bajage i benda Riblja Čorba, prvog kao autora, a drugih kao izvršioca radova.

Sa druge strane Đorđević je više nego ikad do tad uleteo u svoju mračnu depresivnu fazu i borbu sa unutrašnjim ali i drugim demonima. Pesme kao što su „Ravnodušan prema plaču“, „Džukele će me dokusuriti“ i „Besni psi“ mračne i turobne, najavljuju tu, drugu fazu Čorbine karijere gde će takvih pesama biti sve više.

„Ravnodušan prema plaču“ zatvara album. To je pesma u kojoj se Bora smeje iz sanduka, i da je ovo kojim slučajem bila poslednja pesma benda Riblja Čorba, bio bi verovatno najbolji kraj karijere u istoriji muzike, u kojoj nas omiljeni pesnik sa osmehom i psovkom na usanama tera sve u tri lepe.

Riblja Čorba i njen diskografski izlet u Zagreb

Album „Večeras vas …“ je jedini Čorbin izdat za Jugoton. Bend se nakon pet albuma i saradnje sa PGP-om, odlučio na prekid saradnje i odlazak u zagrebački lejbl, da bi se vratili u beogradsku izdavačku kuću već na narednom albumu.

Nakon izlaska albuma, desilo se neminovno, a to je da Bajaga i Rajko Kojić više nisu bili bili članovi benda. Bajagić je imao zakazane koncerte sa Instruktorima, i nije mogao da isprati Čorbu na turneji u Grčkoj, dok je Kojić, potonuo u heroin, već imao nekoliko „prestupa“, odlazaka sa turneje i spavanja na bini. Obojica su saznali iz novina da nisu više u bendu.

Nakon njih u bend dolaze Vidoja Božinović koji će ostati u bendu do dan danas i Zoran Dašić koji će se tu kratko zadržati (nakon ove epizode napraviće starogradski bend Legende) i kog će zameniti Nikola Čuturilo.

Produkciju je umesto Britanca i sad već kućnog prijatelja Džona Mekoja kao na prethodna dva albuma, uradio Kornelije Kovač.

Nakon što je album objavljen, državni cenzori su označili tri pesme moralno nepodobnim, zbog čega je ploča proglašena za šund, što je uticalo na povećanje njene cene. Pesma „Besni psi“ je čak izazvala međunarodni skandal, pošto su ambasade tri arapske zemlje i ambasada Zaira uložile protest, žaleći se da je Bora Đorđević, kao autor stihova „Grčki šverceri, arapski studenti, negativni elementi, maloletni delinkventi i besni psi“, izjednačio studente koji su strani državljani sa psima. Tadašnje republičko ministarstvo kulture je zatražilo ekspertsku analizu pesme, na osnovu koje je zabranjeno njeno izvođenje, napisao je Petar Janjatović u svojoj Yu rok enciklopediji.

Album je prodat u tričavih 120 000 primeraka, što je neuspeh kad ga poredimo sa skoro pola miliona prodatih primeraka “Mrtve prirode” ili četvrt miliona prodatih primeraka “Buvlje pijace“.

Ovaj „neuspeh“, kao i svađa oko toga kako će izgledati naredni album „Istina“, doveli su do toga da se Riblja Čorba vrati u PGP. „Istina“ je bila vraćanje u formu, kritike su pisale hvalospeve, album se bolje prodavao, a pesma „Pogledaj dom svoj anđele“ koja se na albumu našla je na neki način postala lična karte kako benda, tako i Đorđevića kao pesnika i autora. Međutim, šarenilo tema, žanrova i muzičkog izraza bend nakon „Muzičara koju piju“ više nije ponovio. Barem ne u tom kvalitetu.

Album će uvek imati kutlni status, makar kod onih malo jačih fanova Čorbe, kao i onih koji oduvek najviše vole ovu prvu fazu sa Bajagom i Kojićem. Bajagine nijanse zezalica (stručan termin kako Bora zove svoje vesele i šaljive pesme) su išle kao jing i jang sa Borinim „džukelama koje plaču“ i zajedno su stvorili kompaktno izdanje benda koji je počeo da puca pod teretom slave i rokenrol života i kao takav nam pruža direktan uvid u njihove najiskrenije stanje stvari i emocije.