Riga – kulturna prestonica Evrope 2014.

Time će i građani Rige indirektno učestvovati u, za čitavu naciju, važnom preseljenju Narodne biblioteke, i obeležiti početak „kulturnog predsedavanja“ Evropom u 2014. godini.

Ipak, iako je uloga „kulturne prestonice“ dobra prilika da se skrene pažnja na gradove, koji i nisu toliko u fokusu svetske javnosti, ali i da donese dobre prihode, Riga je tokom priprema morala da se suoči sa surovom realnošću. Kako javlja Dojče vele, tokom pet godina priprema, kao i za vreme predsedavanja, Letonija je imala na raspolaganju 24 miliona evra, znatno manje nego prethodne kulturne prestonice. Odrekli su se ulaganja u infrastrukturu, a nova Narodna biblioteka, ogromno stakleno zdanje u novom delu grada, koja je trebalo da bude izgrađena još tokom 90-ih, završena je tek nedavno, baš uoči svečanog preuzimanja uloge predsedavanja.

Program koji Letonci za 2014. pripremaju obuhvatu 200 kulturnih manifestacija. Mnoge će tematski biti posvećene istoriji Evrope i Letonije, a koncept je „pogled iz prošlosti uperen ka budućnosti“. Dve teme biće naročito u fokusu – prva valuta na Baltiku i put koji je nekada vodio do Rima, odnosno do Crnog mora. Izložbom „1914“ u januaru će biti otvoren i Nacionalni muzej umetnosti, a biće izložena dela 11 umetnika iz zemalja koje su nastale nakon rata.

U Letoniji je muzika oduvek bila u fokusu kulturnih zbivanja, tako da su za leto planirane Svetske horske igre i okupljanje 20.000 pevača iz 90 zemalja, koji će pesmom preplaviti ulice Rige. Do tada u glavnom gradu Letonije biće upriličeno mnoštvo koncerata. Najpoznatiji letonski muzičari poput Eline Garance, Marisa Jansonsa i Gidona Kremera predvodiće muzički program. Svečano otvaranje u januaru proći će u znaku premijere multimedijalne operske produkcije Vagnerovog dela „Rijenci“ u letonskoj Nacionalnoj operi. Rihard Vagner je, naime, u vreme dok je tadašnja „Livonija“ pripadala Nemačkoj, od 1837. do 1839. godine, u Rigi radio kao horovođa.