Roberto Beninji: „Zaslužio sam zlatno mače“

Zahvaljujući se na nagradi pred prepunom salom glamurozne bioskopske sale na Lidu, zasluge za sve ono što je postigao tokom svoje umetničke karijere pripisao je svojoj supruzi Nikoleti Braski:

„Ne mogu da joj posvetim ovu nagradu jer ona samo njoj i pripada“, izgovorio je vidno uzbuđen. A zatim nastavio: „Vreme delim na ono koje sam proveo sa tobom i onom bez tebe, i zato, ako bi trebalo da nekako podelimo ovu nagradu ja bih uzeo (lavlji) rep kojim bih mogao da iskažem svoju radost, a ostatak je tvoj, pre svega krila jer, ako sam ikada uspeo da poletim, to se desilo samo zahvaljujući tebi.

To je bila, kako bi se reklo, ljubav na prvi pogled, odnosno ljubav do poslednjeg pogleda, odnosno ljubav na večiti pogled“.

„Ma kakav lav“, dodao je. „Ja sam zaslužio samo jedno mače“.

Nikoleta Braski, Beninjieva supruga, za razliku od njega, glumačkim umećem počela je da se bavi na uobičajen način, prethodno završivšivši studije na Umetničkoj akademiji u Rimu.

Upoznali su se 1983. na snimanju filmske komedije „Unosiš mi nemir“ koja je bila Beninjijev rediteljski debi. Tako su, uz zajednički život, započeli i zajedničku umetničku karijeru krunisanu sa nekoliko ostvarenja koja zauzimaju počasno mesto u istoriji italijanske kinematografije.

U toj niski sjajnih ostvarenja posebno mesto pripada filmu „Život je lep“ koji je 1999. ovenčan trostrukim Oskarom: za najbolji film na stranom jeziku, najbolju mušku ulogu i najbolju muziku.

Iako je Nikoleta Braski svoju umetničku misiju ostvarivala na način dostojan jedne solidne glumice, uvek je ostajala u senci bujnog i eksplozivnog talenta njenog supruga.

Ova posveta koju joj je izrekao prilikom dodele Zlatnog lava bio je još jedan njegov plemeniti pokušaj da ženi svog života na poseban, njemu svojstven, način iskaže svoje poštovanje.

Beninji je dugo godina važio za zaštitni znak onih intelektualnih i umetničkih strujanja u italijanskom društvu koja su imala za cilj postizanje što širih sloboda u jednom konzervativnom i anahronom sistemu koji ne samo da nije poražen, već se reklo bi se, sve više učvršćuje.

Uvek u središtu italijanskih političkih turbulencija, iskazujući se na jedan plemenit i visokohuman način, Benjini ni ovoga puta nije ostao neutralan.

Uz svoju suprugu, kao važan činilac njegovih pozitivnih emocija, istakao je i aktuelonog italijanskog predsednika Serđa Matarelu.

Italijani su, usprkos brojnim nedaćama koje su ih snalazile proteklih godina imali bar to zadovoljstvo da im se na funkciji predsednika republike nađu istinska gospoda.