Rogaška Slatina za početnike – Razglednica sa antistres ekskurzije

Zato su banje posebne destinacije turističkog obožavanja i uživanja, jer zahvaljujući njima i zimi i u s jeseni možemo na all inclusive letovanje, a Slovenija uspostavlja standarde u banjskom turizmu.

Neki od mojih najvećih welness/spa doživljaja vezani su za Sloveniju.

Volim obilato da uživam, ali čak i u banji preferiram da osim ultimativnog hedonizma, doživim i osetim i lokalni folklor, tj. život, običaje, istoriju koja je ostavila trag…

Volim i na takvim mestima nešto da saznam, da odem u muzej, i zato je Rogaška Slatina bila osobeno banjsko isustvo, jer ona ima sve to o čemu govorim. I što volim.

Na krajnjem istoku Slovenije, uz granicu sa Hrvatskom, živi junakinja naše priče.

Ni slutila nisam da jedna banja može imati toliko uzbudljiv, filmski život sa tako debelom, značajnom istorijskom biografijom.

S druge strane, svojom bajkovitom prirodom i osećajem da vreme teče sporije natera vas da pomislite da je reklama za čuvenu čokoladu snimljena baš ovde ili je pak mala Hajdi rođena u ovoj pastorali.

U ovoj priči vodim vas u jednu od najstarijih banja, ne samo Slovenije, već i Evrope, poznatoj po tradiciji lekovitih kupki i mineralne vode.

Tu možete da pijete vodu sa najvećom koncentracijom magnezijuma na planeti, ali i da posetite jednu od najvećih privatnih zbirki Karađorđevića na svetu, moliću lepo.

I to u sred Slovenije.

Sve kuriozitet do kurioziteta.

Moj najdraži je ipak što je ovde rođen jedini sin, doduše vanbračni, kneza Mihaila Obrenovića.

Vrlo uzbudljiva priča.

Arheološka iskopavanja pokazala su da su se na rogaškim termalnim izvorima banjali još Kelti i Rimljani.

Glavno vrelo spominje se prvi put u pisanim izvorima još daleke 1141. godine.

Kada je hrvatski ban, vojskovođa i pesnik Petar Zrinski ovde boravio 1665. i posle ispijanja rogaške mineralne vode ozdravio, vest o njenoj lekovitosti proširila se po Evropi.

U Rogaškoj Slatini potom poče bujati pravi banjski turizam. Prvi pouzdani podaci datiraju iz 1680. godine, a VIP gosti regrutuju se i iz dinastičkih porodica: Bonaparti, Habsburga, Hoencolerna, Karađorđevića…

Koliko je raskošan i glamurozni društveni život živela mala Rogaška Slatina dokazuje i nastup u Kristalnoj dvorani Grand hotela 1847. godine besmrtnog kompozitora i pijaniste, Franca Lista.

Ovaj miran grad je od Ljubljane na oko sat vremena vožnje, a svega nekoliko sati vam treba od Beča, Salcburga, Budimpešte, Trsta, Venecije, Zagreba i Beograda.

Od srpske prestonice tačno 477 km. Zato Rogaška Slatina slovi za idealnu stratešku i polaznu tačku za izlet, za savršen beg iz grada za vikend, za antistres ekskurziju, za all inclusive jesenje i zimsko letovanje, za najzdraviju “inekciju” lekovitog magnezijuma u samo jednoj čaši vode.

„Rogaška Slatina je širom sveta poznata po svojoj vodi bogatoj magnezijumom – Donat MG.

Ona se za lečenje koristi još od Austrougarske, kada je banjski turizam i počeo.

Gosti koji jednom dođu se vraćaju.

U ovoj divnoj, netaknutoj prirodi mogu da odahnu od svakodnevnog stresa i nađu mir, imaju brojne biciklističke staze, staze za trčanje, pešačenje, planinarenje, vrhunski welnes i medicinski turizam,” priča mi Zdenka Ploj, direktorka hotela „Atlantida“ u kom smo odseli.

To je jedini luksuzni hotel sa pet zvezdica ove vrste u čitavoj regiji.

Kao i cela Slovenija, Rogaška Slatina posvećena je ekološkim ciljevima i održivom turizmu, pa iz godine u godinu osvaja brojna priznanja koja su je dovela do prestižnog „Green“ sertifikata.

I na hotelu “Atlantida” uočila sam “green” etiketu.

Koncept „zelenih“ hotela podrazumeva racionalnije trošenje resursa i zaštitu životne sredine, objasnila mi je Zdenka Ploj, i taj sertifikat nije lako dobiti, jer zahteva proces od dve godine edukacije i implementiranja zelene politike u rad i usluge hotela.

Bravo za beskompromisnu opredeljenost održivom turizmu, zaštiti životne sredine i individualnom pristupu gostu, što sam doživela u “Atlantidi”.

Voda sa najviše magnezijumas na svetu 

Rogaška mineralna voda slovi za jednu od najzdravijih na svetu – Donat MG reguliše nivo šećera i holesterola u krvi i kontroliše visok krvni pritisak, a zbog visoke koncentracije magnezijuma pogodna je za sprečavanje osteoporoze.

Posebno je lekovita za probleme sa jetrom, pankreasom, srčanim, nervnim i gastro-vaskularnim bolestima.

Pored magnezijuma, bogata je kalcijumom, sulfatom, sodijumom i hidrogen karbonatom, a temperatura vode se kreće između 27 ºC i 36 ºC.

U termalnom centru, tj. Medicinskom centru Rogaška, direktno sa izvora možete popiti čašu Donat MG vode, koja košta čak 3 evra, jer bukvalno – leči.

Naravno da sam je probala. Ali ne preterujte više od dve čaše npr. odjednom, jer utiče i na probavu zbog enormne koncentracije magnezijuma.

“Jedan litar donata sadrži 1000 mg magnezijuma I kada se pije ova voda, mi bukvalno kažemo ‘nazdravlje!’

Imamo u Rogaškoj Slatini istoriju ozdravljenja sa prirodnom mineralnom vodom koja traje više od 400 godina, a prema nekim procenama, voda je ovde više od 8.000 godina“, priča mi mlađani Igor Kidrič iz Medicinskog centra Rogaška.

Mnoge svetske zvezde zbog lekovitosti rogaške vode ovde dolaze, ali je diskrecija – politika Medicinskog centra Rogaška, koji je najveća privatna zdravstvena ustanova u Sloveniji.

Zanimljivo je da voda izvire iz dubine od 280-600 m. Rogaška Slatina ima termalnu vodu sa temperaturom na izvortištu od 59° C, dok voda u bazenima ima temperaturu od 31-36° C.

Ova voda ima blagotvoran uticaj na bolesti ekstremiteta, kičme, zglobova i kod atrofije mišića.

Srce termalnog centra čini park sa divno uređenim stazama za šetnju, travnjacima, drvoredima i cvećem, onako kako ste zamišljali banje s početka 20. veka.

Glavna atrakcija je paviljon podignut iznad nekadašnjeg najstarijeg, glavnog izvora Tempel, koji presušio davne 1952.

Na ovom mestu danas se održavaju brojne kulturne manifestacije.

Gostima su na raspolaganju individualne i grupne terapije, vodene masaže koje su lekovite usled povreda i oboljenja, a tu su i sportski bazeni, zatvoreni kompleks termalnih bazena, brojni tobogani, hoteli visoke kategorije, stručno lekarsko osoblje, luksuzni wellness centri.

Pored lekovite mineralne vode, zaštitni znak Rogaške Slatine je čuveno kristalno staklo, te je poseban doživaljaj i obavezna stanica – obilazak čuvene Staklarne Rogaška, fabrike koja ima tradiciju dugu 350 godina, verovali ili ne.

Staklarna Rogaška proizvodi čaše i staklene ukrase za svetski poznate brendove i svaki se predmet ovde izrađuje ručno.

Svaku čašu proveri četiri para ruku pre slanja na tržište.

Ovde nema hiperprodukcije pokretnih traka 21. veka, ovde vreme zaista teče sporije, kao nekad, vreme naših starih, kada se sve pravilo ručno.

I sa mnogo pažnje, strpljenja, ljubavi. I taj osećaj jeste dragocenost koju ponesete iz Rogaške Slatine, tako redak u vremenu sadašnjem.

Najveća privatna zbirka  Karađorđevića ne svetu  u maloj Rogaškoj Slatini

U maloj Rogaškoj Slatini je sve vrlo blizu, pa je na koji minut hoda od centra lečilišta i hotela “Atlantida” savremeno, moderno zdanje “Anin dvor”, koji je vrlo uzbudljiv i raskošan muzej Rogaške Slatine kroz istoriju.

Sveta Ana bila je duhovna zaštitnica grada, otuda ime.

Ispred “Aninog Dvora” dočekuje nas inicijator i idejni tvorac ovog Muzeja Rogaške Slatine – multimedijalni umetnik i kolekcionar Nani Poljanec.

Našem domaćinu na majci piše: “beogradski mačor čudan stvor”.

Već nas je razgalio, a u Muzej još nismo ni ušli.

“Ja sam veliki fan Beograda. Te moje saradnje sa Beogradom su vrlo značajne.

Od 2002. godine u Beogradu sam bio 100 puta i uvek su to saradnje kulture i umetnosti. Poslednjih godina najznačajnija mi je saradnja sa pozorištem “Reflektor Teatar “.

Tu snažnu vezu Beograda i Rogaške Slatine ja sam nazvao “Beograd – Rogaška Slatina – Kosmos”, priča nam nadahnuto, uzbuđeno, toplo Nani Poljanec.

A da ta veza ima svoju dugačku, pa čak i kraljevsku istoriju, svedoči i jedna od najvećih privatnih zbirki Karađorđevića na planeti, koju je posvećeni Nani Poljanec skupljao decenijama i izložio u “Ljudskom muzeju”, koji je deo celokupne postavke “Aninog Dvora”.

Zbirka se sastoji od retkih umetničkih dela, fotografija, dokumenata i ličnih predmeta porodice Karađorđević.

„1865. Godine kralj Petar Prvi sa svojom majkom Persidom bio je u Rogaškoj Slatini. Zatim kralj Aleksandar 1909. Prvi put kada je pristupio na slovenačku zemlju, došao je u Rogašku Slatinu kralj Aleksandar pod imenom Grof od Avale“, objašnjava Nani Poljanec.

Bila je tada Rogaška Slatina mondensko letovalište Kraljevine. Kralj Aleksandar je te 1909. boravio u elitnom hotelu, dvorcu „Erzherzog Johan“, koji je kasnije po njemu preimenovan u „Aleksandrov dom“.

Upoznao je Nani Poljanec mnogo članova dinastije Karađorđević.

Karađorđevići su puno vremena proveli u Sloveniji za vreme svoje vladavine, imali su svoj dvorac Suvobor na Bledu, koji je kralj Aleksandar kupio kraljici Mariji, kada je rodila prestolonaslednika, Petra Prvog, a zanimljivo je da je treći sin Andrej rođen u Sloveniji, 1929. kada su bili u dvrocu Suvobor na Bledu, dodaje Poljanec.

“U Rogašku Slatinu dolazilo je mnogo ljudi iz Srbije. Vi treba da znate da je za vreme Kkraljevine Jugoslavije svaki dan stizao jedan VIP vagon iz Beograda, dovozeći goste i uveče je te goste vraćao za Beograd”, kaže Nani Poljanec.

Mesto gde je rođen jedini sin Kneza Mihaila 

No, posebna je i malo poznata priča da je upravo u Rogaškoj Slatini rođen jedini sin, doduše vanbračni, kneza Mihaila Obrenovića.

Naime, u ovoj je banji knez Mihailo imao 1848. godine strasnu romansu sa 19-ogodišnjom Marijom Berghaus sa kojom je dobio sina – Vilijama.

Kad je Vili napunio 8 godina, Knez Mihailo ga je odveo iz Rogaške Slatine za Beograd i priznao kao sina.

Kada je kršten u pravoslavnoj crkvi, postao je Velimir Teodorović (bilo je to staro prezime Obrenovića).

Jedna vrlo zanimljiva i plemenita ličnost, koja je imala vrlo tužnu sudbinu.

Velimir je po boji glasa, po pokretima, ponašanju, oblačenju i naravi veoma ličio na svog oca, ostalo je zabeleženo.

Knez Mihailo ga je retko viđao, mada se svesrdno starao i brinuo o njemu.

Najčešće ga je primao u toku večeri, u bilijarskoj Sali Starog dvora. Tada bi mu, obično, davao pokoji savet u vezi sa učenjem, vladanjem ili odevanjem.

Dečak je bio mnogo prisnijii sa knjeginom Julijom nego sa ocem.

O susretima sa ocem Velimir je pisao: “On mi da ruku, koju ja poljubim, zatim poljubi mene u čelo, pita me o učenju, da mi savet o odevanju, pokloni mi dukat i neku knjigu, a zatim je audijencija gotova! Meni dođe da ga zagrlim i izljubim, ali ne smem”.

Velimir je 1867. godine poslat na školovanje u Švajcarsku, te godine se poslednji put sreo sa ocem. Po ubistvu kneza Mihaila, namera porodice Obrenović je bila da se Velimir ostavi bez nasledstva. Samo zahvaljujući mitopolitu Mihailu i namesnicima Velimir dobija nasledstvo: imanje Negoja u Rumuniji i rumunske obveznice u iznosu od 30.000 din.

Nije se ženio.

Umro je 31.01.1898. godine u 49. godini života bez naslednika.

Sahrani u Minhenu prisustvovali su studenti koje je svesrdno pomagao i njegov verni sobar Teodor Petković.

Niko od članova porodice Obrenović nije prisustvovao sahrani.

Testamentom iz 1889. godine svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu poklonio je državi Srbiji kao isključivom nasledniku.

Usmeravanja sredstava i trošenje novca, po Velimirovoj testamentarnoj volji, vršila je zadužbina „Velimirijanum“.

Imovina zadužbine u momentu osnivanja iznosila je: 1.700.000,00 ondašnjih dinara u zlatu!

Od tog novca pomagane su i finansirane škole i obdaništa, rad Trgovačke, Radničke i Zanatske komore. Beogradski Univerzitet i Srpska kraljevska akademija, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić” za širenje umetnosti, Narodno pozorište, Muzička škola “Stanković” za negovanje nacionalne pesme i muzike, Narodni univerzitet u Šapcu, Istorijsko-etnografski muzej u Nišu, Društvo “Knjeginja Zorka”, Društvo “Knjeginja Ljubica”, “Materinsko udruženje”, Društvo “Srpska majka”, Društvo “Vukova Zadužbina” i druge. Zadužbina “Velimirijanum” prestaje da postoji 27. avgusta 1945, ali i dalje nastavlja da radi, verovali ili ne…

Bilo kako bilo, sve te nesrećne životne sudbine srpskih kraljeva i kneževa kroz bogatu kolekciju najrazličitijih predmeta čuva “Ljudski muzej” Nanija Poljaneca, u sred Slovenije.

To ne može da vas ne dirne.

“To je neka naša zajednička priča. Dolaze ovde ljudi iz Srbije, neki su šokirani kad vide takvu jednu kolekciju”, priča Nani Poljanec.

“Ljudski muzej” pored vrednih umetničkih portreta Krađorđevića, čuva i pismo kralja Aleksandra sa Bleda1922. godine, čestitku patrijarha Dimitrija povodom veridbe kralja i princeze Marije, razglednicu kraljice Marije princu Tomislavu iz 1948. godine.

Videla sam i originalno pismo Nikole Tesle na tri stranice u kom veliki naučnik, kao ubeđeni rojalista, izražava duboku žal zbog ubistva kralja Aleksandra u Marseju…

Muzej “Anin dvor” raskošno je zdanje I sitorijsko putovanje kroz pet kolekcija: Parkovnu, Vodnu, Staklarsku, Grafičku i postavku Ljudskog muzeja, koja je najveća zbirka sa više od 3.000 eksponata.

Deli se na istoriju Rogaške Slatine, Kraljevu zbirku i Filografsku kolekciju originalnih potpisa i predmeta istorijskih ličnosti.

Tu ćete upoznati istoriju Rogaške Slatine, ali i osetiti snažan dah kosmopolitizma u „Zbirci potpisa” slavnih iz celog sveta, od kojih je svaka na svoj način obeležila svetsku istoriju.

A Rogaška Slatina bila je u posebnoj vezi sa Beogradom i Srbijom, jer u to živopisno mondensko mestašce, Srbi su bar jednom godišnje vozom stizali kako bi se u toj oazi mira, tišine, zdravlja i netaknute prirode izlečili od svakodnevice kontaminirane obavezama i stresom.

U Rogaškoj Slatini je posle Prvog svetskog rata podignuta i pravoslavna crkva, zaslugom protojereja Nikole M.Trifunovića iz Beograda.

Ta tajna, viševekovna, istorijska veza Beograda i Srbije sa Rogaškom Slatina živa je i zdrava i u 21.veku, jer tu se i danas nalazi savršen beg, lek i spas za sve što nas tišti danas u našim prebrzim, neurasteničnim gradskim životima.

Stoga toplo preporučujem: prvac Rogaška Slatina prvom prilikom.

Po dozu zdravlja, mira, ali i grandiozne srpske istorije u sred Slovenije.

Smiljana Popov je autorka i urednica serijala „Beograd za početnike“ i „Srbija za početnike“