Roman Andrija Ljubke „Karbid“ u izdanju Arhipelaga

Podnaslov „Karbida“ istovremeno je i najbolje objašnjenje ovog neobičnog, provokativnog i uzbudljivog romana: „Neverovatni tragikomični doživljaji jednog dobrog i plemenitog čoveka i čitave bande lupeža koji su se provlačili preko granice zemljom, nebom i vodom, i bili toliko pohlepni da su oterali junaka čak u podzemno carstvo senki“.

U svom romanu Ljubka pripoveda o grupi ljudi iz jednog pograničnog ukrajinskog mesta Medvedovo, u trouglu između Ukrajine, Slovačke i Mađarske, koji planiraju da, svako iz svojih razloga, prokopaju tunel do Mađarske i da tako na neočekivan način povežu Ukrajinu i Evropsku uniju.

Jedni junaci „Karbida“ učestvuju u tom poduhvatu zato što veruju u evropsku ideju i smatraju da bi rešenje za Ukrajinu bilo da ona uđe u Evropsku uniju.

Drugi, međutim, u tom tunelu vide mogućnost za još masovniji i sigurniji šverc robe i šverc migranata iz različitih zemalja Istoka.

Zasnovan na realnim događajima, beskrajno duhovit, ova knjiga u modelu društvenog romana i političke satire preispituje neke od ključnih savremenih tema.

Pripovedajući o najrazličitijim načinima prelaženja granica, „Karbid“ Andrija Ljubke prevazilazi granice pripovedačke mašte, političke satire i političke korektnosti.

Njegovo pripovedanje polazi od jedne Rojtersove vesti iz jula 2012. godine, koja je moto ovog romana:

„Slovačka vlada je izdala zvanično saopštenje da je ispod granične linije Slovačke i Ukrajine otkriven tajni tunel sa železničkom prugom. Tunel je dužine sedam fudbalskih terena i u njemu je pronađeno preko dva i po miliona kutija švercovanih cigareta. U policiji kažu da se tunel mogao koristiti i za nelegalno prebacivanje ljudi“.

Roman „Karbid“ odlazi mnogo dalje i dublje u stvarnost, raskrivajući političke manipulacije, političku obest i uključenost kriminala u tokove visoke politike i moći. Jedan od njegovih junaka, Zoltan Bartok, gradonačelnik gradića Medvedova u kome se odvija radnja romana, kaže u jednoj raspravi:

„Odakle tebi ideja da mi želimo otvorene granice? Veruj mi, sveštenici će držati službe božije u crkvama i moliti se protiv ukidanja granica. Jer, ako ih ukinu, nestaće i šverca, i mi ćemo ovde svi pocrkati od gladi. Nama granice nisu potrebne i, ako budem morao, ja ću za svoje pare napraviti barem kilometar granice i sam ću je čuvati!“

„Кarbid“ je uvršćen među pet najboljih ukrajinskih knjiga godine po izboru BBC Ukrajine, poljsko izdanje bilo je u najužem izboru za srednjoevropsku nagradu „Angelus“ (2017), a objavljen je i u Velikoj Britaniji i Sloveniji gde je takođe doživeo priznanja.

– Uspeh Karbida bio je veoma neočekivan za mene. Dok sam pisao ovaj roman, nisam sebi postavljao nikakve konkretne ciljeve, jednostavno sam hteo da Zakarpatje opišem kao fenomen, pribegavajući sopstvenim zapažanjima i iskustvima koja su me proganjala. Međutim, ispostavilo se da je sadržaj ovog romana veoma razumljiv i ljudima koji samo površno znaju Zakarpatje i Ukrajinu. Zašto? Upravo zbog fenomena šverca. Slažem se da fenomen šverca utiče na formiranje odgovarajućih društvenih i kulturnih navika. Neko će, možda, pomisliti da je ova tema malo neprijatna. Ali moram da naglasim: šverc je kao seks – u njemu učestvuju dve strane – kaže Andrij Ljubka povodom romana „Karbid“.

Poznati romansijer, pripovedač, pesnik i esejist završio je ukrajinsku filologiju na Univerzitetu u Užgorodu i balkanske studije na Univerzitetu u Varšavi, a njegovu karijeru krase brojna priznanja – dobitnik je nagrada „Debi“ (2007) i „Кijevski lovor“ (2011), nagrade fondacije Кovaljev (SAD) i nagrade Ševelov za najbolju knjigu eseja objavljenu u Ukrajini (2017).

Prevođen je na engleski, nemački, poljski, slovenački i srpski jezik, a poznat je i kao organizator i urednik dva međunarodna pesnička festivala u Ukrajini.

Andrij Ljubka je član Ukrajinskog PEN centra.