Roman bez viška, pankerski ogoljen

Odlomke iz ovog dela, koje govori o dva brata podjednako uspešna, jedan je zvezda TV šoua, drugi zvezda rok muzike, koji skupo plaćaju cenu slave, čitao je glumac Svetozar Cvetković u punoj sali kinoteke.

„Da sam arheolog, bavio bih se arheolozima, nekim Indijanom Džonsom iz Vrčina ili Grocke. Novinar sam i u privom redu posmatram slavne i bavim se ljudima iz medija“, istakao je Rosić komentarišući konstataciju da prema medijima u svojoj novoj knjizi ima kritički stav.

„Brankova knjiga je inspirativna jer pokreće mogućnost za niz razgovora o društvu u kome živimo, o migrantima koji su izopšteni iz duštva u kojima su živeli i opisu medijske scene“, kazao je pisac Filip David i dodao da je roman, s književne strane, napisan jako dobro.

„On ima odličan smisao za detalje“, smatra David i objašnjava da Rosić na veoma dobar način opisuje sliku i atmosferu Beograda tako da će i oni koji „posle nas budu čitali roman dobiti vernu i potpunu sliku o Beogradu naših dana, ne samo o atmosferi koja je vladala već i o tome kako je taj Beograd izgledao“.

Dramaturškinja Biljana Srbljanović kazala je da je, dok je čitala roman, imala utisak da joj sve vreme „Rosa čita na uvo svojom dikcijom“.

„Toliko autentično. On! To je njegov jezik, sve što on predstavlja. Dimenzija gde autor šapuće na uvo i na jedan blag način strovaljuje najgore istine o nama samima i trenutku u kome živimo“, ukazala je Srbljanović i dodala da autor nije pretenciozan, nametljiv, već da kroz gotovo hiper-realistički jezik, bez satire, osmatra svet. Ona je istakla i to da se knjiga čita kao scenario za film.

„Rosićevi junaci sami sebe crtaju i objašnjavaju, što je čitaocu proze uvek mnogo zanimljivije“, kazao je novinar i kolumnista Teofil Pančić i dodao „roman sam pročitao sa velikim guštom i zadovoljstvom bez zapinjanja, valjda upravo zato što me je uvukla njegova priča“.

„Imate posla sa autentičnim književnim motivom za pisanje, što ne znači opisati nekog čoveka koga znate i dati mu lažno ime, već i opisati epohu u kojoj živi. U ovom romanu to je isterano gotovo do perfekcionizma i meni je kao čitaocu bilo veliko zadovoljstvo“, naglasio je Pančić.

On je zaključio da kada bi ovaj roman bio tekst na Internet sajtu, i da se ispod njega nalaze tagovi, onda bi ključne reči za ovo delo bile „kriza srednjih godina, ljubav, preljuba, mediji, politika, Beograd, vlast, supkultura, fudbal, Engleska, nasilje, rasizam, terorizam, kapitalizam“. Prema njegovim rečima „mnogo toga reklo bi se, ali smešteno u jedan koktel koji će vam prijati, jer u njemu nema viškova, već je onako malo, pankerski ogoljen“.

Hodajuća personifikacija moderne britanske kulture u Srbiji

Ambasador Velike Britanije u Srbiji, Denis Kif, koji je otvorio književno veče prisutnima je saopštio da kada je došao u Srbiju pre gotovo pet godina, Branko mu je predstavljen kao hodajuća personifikacija moderne britanske kulture u Srbiji. Branko je prvi državljanin Srbije koga je kraljica Elizabeta Druga odlikovala za lični doprinos u unapređenju kulturnih veza između Srbije i Britanije.

– Celokupna Brankova estetika i profesionalno stvaralaštvo su mahom i direktno most između Britanije i Srbije. Takav je i slučaj sa romanom koji svoje junake vodi po pabovima, kroz urbanu sociologiju grada Mančestera. Čitalac iz Britanije može da oseti dozu nostalgije – istakao je Kif i dodao da je najveći kvalitet Brankovog rada spontanost odnosno iskrenost sa kojom zrači svaki njegov tekst. Branko nas podseća na zajedničke vrednosti i koliko toga obični ljudi iz Britanije i Srbije imaju zajedničkog, kazao je Kif.

Svirka posle književne večeri

Nakon promocije knjige „Za sutra najavljuju konačno razvedravanje“ nastupio je muzički sastav Ana Stanić i Magic bush. Stanić je kazala da prema želji Rosića večeras sviraju engleske pesme, pa su nastup započeli pesmom benda Oasis „Don’t look back in anger“, a potom su izvodili i pesme Beatles-a, Rolling Stouns -a i punk numera iz osamdesetih.