Roman Boška Krstića „Kaštel Beringer“: Knjiga koja nikoga neće ostaviti „ravne pameti“

„Kaštel Beringer“ je uzbudljiv i zanosan roman u kome se nostalgično i iscrpno opisuje Bačka sa istorijom njenih mena, s njenim privatnim i javnim istorijama, kaštelima i salašima, rekama i gradovima.

To je nesvakidašnja slika salašarskog carstva u kome se kroz istoriju živi i u koje se s velikim nadama neprestano dolazi, a samo središte tog sveta jeste kaštel Beringer u čijoj se pozadini nalazi Subotica.

Pripovedajući o mestima kojih više nema ili su se nepovratno promenila, o ljudima koji su minuli, o događajima koji su zaboravljeni ili je sećanje na njih nesigurno, Krstić daje melanholičnu evokaciju vremena koje je prošlo i vremena koje izmiče.

U središtu romana nalazi se istančana pripovedačka rekonstrukcija jedne ljubavi i jednog zločina.

„Kaštel Beringer uistinu nastaje iz pitanja zašto su ga porušili, ne postavljajući pritom pitanje ko je kriv za njegovu sudbinu. On ispituje fundamente postojanja kaštela. Početno pitanje romana kreće, dakle, od upitanosti o biću i egzistenciji. To što su kaštel uništili znači i to da nije bilo mogućnosti da i dalje postoji. Bio je osuđen na propast još u trenutku svog građenja, bez obzira na legendu da će građevina opstati ako u nju bude uzidan nečiji život“, kaže Janoš Banjai u pogovoru za roman.

Mada je u Beringer uzidan Jakobov, kako je istakao, kaštel ipak nije nadživeo njegovog sina Andreasa.

„Kaštel je, dakle, metafora egzistencije, odnosno nemogućnosti opstanka porodice Beringer, mada mislim da bi bilo opasno ovako pojednostaviti značaj Krstićevog romana. Jer bi potonula njegova suština. Boško Krstić nije nastojao da otkrije zagonetku kaštela Beringer. Trudio se da pokaže brigu za život u luku od prošlosti ka budućnosti“, navodi Janoš Banjai.

Krstićev roman „Kaštel Beringer“ prvi put je objavljen 1996. godine u Subotici, ušao je u najuži izbor za NIN-ovu nagradu za roman godine, i doživeo je odličan prijem kod kritike.

Objavljen u malom tiražu, roman nije dospeo do šireg kruga čitalaca, i novo izdanje „Kaštel Beringer“, objavljeno posle 26 godina, predstavlja knjigu koja tek čeka čitaoce.

„Šta je ovaj roman? Pretakanje vremena. Pitka rečenica. Blistave reminiscencije. Sažeto sećanje. Roman san. Roman zbilja. Fantastika. Surova stvarnost. Roman koji sažima vekove“, kaže Pero Zubac povodom „Kaštel Beringera“.

A prema rečima Ferenca Deaka, „rođena je knjiga evropskog ranga i intonacije, koja nikoga neće ostaviti „ravne pameti“.

Boško Krstić (1947) je književnik, urednik i izdavač iz Subotice. Objavio je romane „Vodolija“, „Sagmajsterova istraga“, „Kvazimodo“ i „Paranoja Barona Aldina“, kao i knjige eseja „Subotičke senke“, „Potraga za ulicom divljih kestenova“, „Legenda o čuvarima azura“ i „Srebrni oksid“.

Počasni je član mađarske Akademije za književnost i umetnost „Sečenji“.