U jubilarnom 90. Laguninom književnom klubu sutra u beogradskoj knjižari “Bukmarker” u SKC-u biće predstavljen roman Nevila Šuta “Grad kao Alis”.
O ovom istorijsko-ljubavnom klasiku engleske i svetske književnosti, koji baca novi pogled na Drugi svetski rat iz iskustva Jugoistočne Azije i sa australijske distance, govoriće Goran Skrobonja, prevodilac ove knjige koju je Laguna objavila krajem aprila ove godine, i novinar Ksenija Prodanović.
Nevil Šut Norvej (1899-1960), poznati britanski aviokonstruktor, pisac, ratni izveštač, roman “Grad kao Alis”, koji je doživeo filmsku, radio i pozorišnu adaptaiciju napisao je 1950, neposredno pošto se doselio u Australiju, gde biblioteke, avenije i aerodromi nose njegovo ime.
Sredinom prošlog veka bio je jedan od najčitanijih pisaca na planeti, a na listi 100 najboljih romana moderne biblioteke 20. veka ovaj Šutov roman se, prema ocenama čitalaca, nalazi na 17. mestu, dok su njegove druge dve knjige “Poverenik iz alatnice” i “Na plaži” zauzele 27. i 56. poziciju.
Književni kritičari smatraju da novi prevodi i izdanja “Grada kao Alis” privlače izdavače i čitalačku publiku i u 21. veku zato što je roman vešto objedinio sve elemente istorijske i ljubavne melodrame, veliku temu Drugog svetskog rata i, za to vreme, neuobičajen ugao pisanja o uvek aktuelnim muško-ženskim odnosima i rodnoj neravnopravnosti žena kroz prizmu japanskog ratnog zarobljeništva i posleratne zaostale australijske provincije.
Nije izostavljen ni problem rasizma, jer među likovima ima Engleza, Australijanaca, Malajaca, Japanaca, Aboridžina.
Priča u romanu podeljena je na tri dela.
U Londonu posle Drugog svetskog rata, Džin Pedžet, sekretarica u fabrici kožne galanterije, saznaje od advokat Noela Stračana da je nasledila novac od ujaka kojeg nikada nije poznavala, ali njim može da raspolaže tek posle 35. rođendana.
Ona odlučuje da uloži novac u izgradnju bunara u malajskom selu u kome se obrela kao japanski zarobljenik.
Ona je kao 20-godišnja devojka radila u Malaji u vreme japanske invazije u Drugom svetsko ratu i bila zarobljena zajedno sa grupom žena i dece.
Zahvaljujući znanju majaskog jezika na maršu kroz malajsku džunglu dugom dve i po godine i 1.900 kilometara, spasila je mnoge živote, ali i srela čoveka svog života – australijskog narednika, takođe zarobljenika, Džoa Harmana.
Njegov lik delimično je zasnovan na sudbili australijskog vojnika Herberta Džejmsa „Ringera“ Edvardsa, kog su mučili na Burmanskoj železnici i koji je za dlaku izbegao pogubljenje.
U tom delu priče nastaje glavni tragični zaplet između glavnih junaka, koji će se posle rata i nasledstva sa početka priče razmrsiti uglavnom na australijskom tlu.
U potrazi za Harmanom Džin Pedžet najpre stiže u Alis Springs, gde je on živeo pre rata.
Pod utiskom kvaliteta života u ovom gradskom sedištu Centralne Australije, za koje ubrzo otkriva da je izuzetak, trudi se da ga prenese i u zabiti u kojima je život, pogotovo za žene, surov.
U svom novom domu u Vilstaunu rešava da osnuje lokalnu radionicu za pravljenje cipela od kože krokodila koji se love u divljini, u čemu joj pomažu Harman i advokat Stračan…
Treći deo priče je povest o razvoju preduzetništva glavne junakinje koje, uz mnoge napore, ruši brojne lokalne društvene barijere.
Roman “Grad kao Alis” ima ne samo istorijsko već i geografsko utemeljenje.
Naslov knjige vezan je za Alis Spring, kolokvijalno Alis, treći po veličini grad na severu Australije, koji je 1933. nazvan po ledi Tod, rođenoj kao Alis Gilam Bel, supruzi pionira telegrafa ser Čarlsa Toda.
Gradovi Burtaun i Normaton u Kvislendu smatraju se mestom pravog Šutovog Vilstauna iz ovog romana, a Normaton ima i zvaničnu gradsku tablu o tome.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
