Roman Grifin Dejvis o ulozi u filmu Jojo Rabbit: Skarlet Johanson mi je pomogla oko glume

Iako još uvek nije ni tinejdžer, on je okružen ljudima iz filmske industrije čitav život. Njegova majka je pisac i režiser, a njegov otac je kinematograf. Vaititi je odmah video potencijal u Romanu.

Vaititi je odmah video potencijal u Romanu. “Neverovatno je pametan, neverovatno osetljiv i, takođe, vrlo simpatičan likovima oko njega”, kaže scenarista-režiser. “Uvek se raspituje I pokušava da shvati šta se dešava sa drugim likovima I kako će se to odraziti na njega, kako bi bolje shvatio način na koji da priđe scenama emocionalno. Za svakog glumca da uradi tako nešto, potrebno je dosta zrelosti, a da desetogodišnji glumac razmišlja o nečemu takvom je prilično fenomenalno. ”

„Jojo Rabbit“ je baziran ma romanu „Nebo u kavezu“ Kristine Leunens, mada je vidljivo ukrašen na Vaititin način. Roman glumi desetogodišnjeg vođu zvanog Jojo, u vremenu ratne Nemačke, naučen filozofijama Nacističke partije I Hitlerove omladine. Njegovog imaginarnog prijatelja – verzija Adolfa Hitlera – pripala je lično Vaititiju. Kada Jojo otkrije da njegova majka krije Jevrejku na njihovom tavanu, principi kojima je povrgnut počinju da se raspadaju.

Film, opisan kao “anti-hejt satira” premijerno je prikazan na ovogodišnjem Internacionalnom filmskom festivalu u Toronto, I ubrzo nakon ovog velikog događaja, Roman Grifin Dejvis se osvrnuo na svoje putovanje.

Kako ste čuli za film?

Počelo je kada sam otišao na audiciju za jedan drugi film FOX studija u Los Anđelesu, dok sam bio tamo, otišli smo da posetimo mamine kolege. Sećam se da su rekli, “Jesi li bio na audiciji za Jojo Rabbit?” Isprva sam pomislio da je u pitanju bio nekakav nastavak Peter-a Rabbit-a! Možda je Peter našao svog izgubljenog rođaka ili nešto, i njegovo ime je Jojo.

Bio sam na audiciji i bilo je zahtevno, jer je Taika bio u Engleskoj, a ne u Los Anđelesu. Nismo mogli pravilno da namestimo Skajp, pa se stalno prekidalo. Rekao bi “Dakle, kada radiš tu scenu, zamisli…” Nisam ga razumeo, ponavljao sam, “Taika? Šta? Šta želiš da zamislim?”

Nakon te audicije, bio sam siguran da nisam dobio ulogu. Takođe, nisam imao mnogo vremena da se pripremim za tekst zbog škole, tako da sam imao samo pet minuta da naučim dve stranice dijaloga. Posle audicije pomislio sam “O ne, studio Fox Searchlight mi nikada više neće dozvoliti ikakvu audiciju.”

Ali na kraju im se svidelo!

Zašto misliš da si dobio ulogu?

Pa, na kraju je Taika došao u Los Anđeles i videli smo se. Moja majka misli da mi je dao ulogu jer imamo istu kosu! To je pomoglo. Dobro smo se slagali. On ima tako unikatan i zanimljiv smisao za humor. Njegov scenario je sjajan, tako da je to za mene bilo dovoljno. Bio sam opušten, jer je scenario govorio sam za sebe.

Kako je bilo raditi sa Taikom kao režiserom?

Uvek sam se osećao sigurno sa Taikom, hteo sa da budem pripremljen i radim dobro, ali nisam imao osećaj da moram da se dokazujem…Taika je zabavan, nekad ne bude uvek zabavno biti oko zabavnih ljudi, ali on uvek Ima najbolje odgovore na sve…takođe je odličan sa gitarom.

Kako Vam se čini Jojo?

On je naivan momak koji je 100 odsto poverovao u Nacističku partiju. Film govori o Jevrejki koju upoznaje, koja menja sve to, kao i menja njegovo razmišljanje.

Kako je bilo raditi sa ostatkom glumačke ekipe?

Glumci su bili prosto neverovatni. Skarlet Johanson mi je pružila pravu dobrodošlicu. Bila je baš kao njen lik, Rozi. Pomogla mi je mnogo oko glume. Doduše, svi oni. Skarlet, Sem Rokvel, Rebel Vilson…Pa, ne mogu da ih navedem sve, jer su mi svi bili od pomoći. Ohrabrivali su me i pomogli mi da se osetim dobrodošlo. Učinili su da se osećam kao da mogu da glumim sa njima. Takođe, bili su vrlo skromni. Mogu da pričam godinama koliko su sjajni bili. Ljudima bi bilo dosadno da čitaju ovaj intervju. Rekli bi, “četrnaest stranica ovoga?”

Koja je bila Vaša omiljena scena iz filma?

To je scena koju sam radio sa Semom na kraju filma, koja je verovatno moja omiljena. Nije mi bila omiljena kada sam je čitao; jednostavno mi nije toliko značila dok je nisam uradio. Sećam se dok smo radili tu scenu, shvatio sam da je poruka u pozadini toliko dobra. Stvarno ne mogu da kažem šta se dešava jer će otkriti tajne filma, ali kad je vidite, znaćete o čemu govorim. Uraditi je sa Semom je bilo tako sjajno, jer je on mnogo zabavan i kreativan glumac.

Delite mnogo scena sa Tomasin Mekenzi, koja igra Elsu. Kako je bilo raditi sa njom?

Tomasin je zapravo bila osoba sa kojom sam imao prvu profesionalnu scenu u ovom filmu. Ona je stvarno sjajna. Malo je starija od mene, ali ne mnogo, bila je najbliža mojim godinama, tako da je bilo vrlo interesantno videti kako ona radi. Ona je stvarno sjajna, a ja nisam (smeh)!

Da li je bilo teško savladati nemački akcenat?

Da, u vezi sa tim…(smeh) Mislim, sećam se, uradili bismo scenu i bila bi zaista dobra. Svi bismo bili zadovoljni scenom i Taika bi rekao: “Sjajno je!” Onda bi član filmskog osoblja došao do mene i rekao “Ne. Zaboravio si svoj nemački akcenat.” Tako je teško bilo zapamtiti ga (smeh). Svakako, najgore mi je palo hramljanje.

Uradili smo oko 50 pokušaja jednom prilikom, gde sam radio scenu u kojoj pričam sa Tomasin, onda odšetam do nje i treba da hramljem. Toliko je bila dugačka scena, i vrlo napeta, dok bismo stigli do tog dela, ja bih potpuno zaboravio na hramljanje. Taika je hteo da čitava scena bude snimana od početka do kraja iz širokog ugla. Tako da kada bih ja zaboravio da hramljem, samo se sećam Taike kako kaže “Roman!” I ja bih rekao “Oh, izvini, Taika.” Morali bismo da počinjemo sve ispočetka.

Da li si imao nekoga ko ti je pomagao oko glume?

Imao sam sjajnu učiteljicu glume zvanu Rejčel House. Ona je u velikoj meri zaslužna jer mi je stvarno pomogla oko mog nastupa. Ona inače radi sa Taikom – čak se i pojavljuje u mnogim njegovim filmovima. Pre snimanja, proveli smo dve nedelje zajedno, naučila me je kako da glumim. Bila je sa mnom na setu, zajedno smo prolazili kroz tekst i pričali o emocijama.

Imao si veliku svetsku premijeru u Torontu. Kako je bilo?

Bila je mnogo ljudi (smeh)! Sećam se da su mi se ruke znojile, da sam se plašio da ne ispustim mikrofon. Bio sam stvarno zabrinut da će mi, dok Skarlot ili Taika ili neko od ostalih glumaca bude govorio, mikrofon jednostavno ispasti iz ruke.

Bilo je stvarno zastrašujuće. Takođe i uzbudljivo. Dali su filmu stojeće ovacije, tako da sam bio veliki srećnik. Oduševili su se, što je moj posao učinilo mnogo lakšim. Bilo bi loše da im se nije dopao film, a ja stojim tu, pričam kako je film bio sjajan. Bilo bi malo neprijatno, zar ne?

Da li si uzbuđen da nastaviš sa glumom?

Apsolutno! Ja samo čekam nove prilike. Ako postoje neki režiseri ili producenti koji čitaju ovo, neka me pozovu! Stvarno se osećam kao da sam imao neverovatnu šansu sa ovim filmom i želim da ponovim to sa nečim podjednako dobrim.