Roman Selest Ing „Na sve strane mali požari“ u 67. Laguninom književnom klubu

Knjigu je na srpski jezik preveo Marko Mladenović, a o njoj će u sutrašnjem Klubu govoriti pisac Đorđe Bajić.

„Na sve strane mali požari“ je drugi roman Selest Ing i delimično njena lična priča o Šejker Hajtsu, mirnom, naprednom gradiću u okolini Klivlenda, u kome je živela osam godina pre odlaska na studije. Reč je knjizi koja se bavi društvenom, porodičnom i rasnom problematikom u „netipično uređenoj planskoj zajednici, osnovanoj pre više od sto godina kao predgrađe sa vrtovima i baštama“. Selest Ing, u jednom od intervjua, Šejker Hajts naziva i „utopijom sa strogim pravilima“ koja iza prelepih kuća obraslih zelenilom i odličnih škola, krije rasne, klasne i kulturološke predrasude.

Okosnicu priče čini odnos dve porodice – Elene Ričardson i njene stanarke Mije Voren. Elena Ričardson želi da „postupa ispravno“, važni su joj „red i stabilnost i nasleđe“, njena porodica generacijama živi u Šejker Hajtsu, ima veliku kuću, automobile, muža, četvoro dece… Mija Voren je umetnica „slobodnog duha“, samohrana majka tinejdžerke očarane prividnom sigurnošću doma Ričardsonovih, dok je njena majka suprotnost svemu zašta se zalaže Elena Ričardson i ne poseduje ništa što ne može da stane u njen stari folksvagen.

Dve porodice dodatno se udaljavaju kad se meštani Šejker Hajtsa podele zbog problema starateljstva nad devojčicom azijsko-američkog porekla, koju majka napušta zbog postporođajne depresije, ali posle oporavka želi da je vrati, iako je dete usvojio bogat bračni par belaca.

Ovaj roman Selest Ing, koli se bavi i delikatnim pitanjima identiteta i materinstva, po objavljivanju 2017. bio je 47 nedelja na listi najprodavanijih knjiga Njujork Tajmsa i u SAD je prodat u više od milion primeraka.

To je dvostruki tiraž njenog prvog romana „Sve što ti nikad nisam rekla“, koji je doživeo i filmsku adaptaciju sa Džulijom Roberts u jednoj od glavnih uloga.

Selest Ing (1980) rođena je uz Pitsburgu u porodici emigranata iz Hon Konga. Kći fizičara – istraživača u NASI, i majke, univerzitetskog profesora hemije, studirala je engleski jezik na Harvardu i likovnu umetnost na Univerzitetu Mičigen.

Književnu karijeru počela je kao pisac kratkih priča koje je objavljivala u književnim časopisima. Na TV adaptaciji romana „Na sve strane mali požari“ bila je i koproducent.

Njena priča nalik je američkom snu – radila je poslove plaćene 10 dolara na sat, ali je sa dva visokotiražna romana obezbedila egzistenciju i stekla javni uticaj.

Društveno je angažovana i bije je glas da često koristi „moć“ Tvitera, gde je broj njenih „pratilaca“ postao šestocifren i stalno raste, kako bi „promovisala pozitivne promene i druge pisce, posebno žene i pripadnike manjina“.