Lagunin književni klub i u novembru već treći mesec ostaje na terenu američke literature, a po drugi put zaredom baviće se “crnim ženskim pismom”. Za razliku od junakinje oktobarskog Kluba Zore Nil Herston (1891-1960), zvezde “Harlemskog preporoda i renesanse” u prvoj polovini 20. veka, večeras u knjižari Bukmarker u beogradskom SKC-u glava tema biće roman savremene gansko-američke književnice Ja Džasmin “Skriveno carstvo”.
To je njen drugi roman u zvanično šestogodišnjoj spisateljskoj karijeri, objavljen u SAD 2020. a Laguna je obe višestruko nagrađivane knjige Ja Džasmin – “Povratak kući” i “Skriveno carstvo” objavila u prevodu Dubravke Srećković Diković.
Ja Džasmin (1989) rođena je u Gani, a u SAD se preselila sa porodicom kad je njen otac završavao doktorat, da bi potom postao profesor francuskog jezika na Univerzitetu Alabama u Hantsvilu.
Odrastala je u Ilinoisu, Tenesiju i Alabami za koju tvrdi da je poseban svet.
Kao i većini imigrantske dece knjige su joj bile „najbliži prijatelji“.
Počela je da piše sa 17 godina, a uzor joj je i danas Toni Morison, prva crnkinja dobitnik Nobelove nagrade za književnost.
Ja Džasmin završila je studije engleskog jezika na Univerzitetu Stenford i magistrirala likovne umetnosti na Radionici pisaca u Ajovi.
Sada živi u Berkliju u Kaliforniji.
Prvi roman “Povratak kući” inspirisan prvim putovanjem u Ganu 2009, koju je kao beba napustila, objavila je 2016, uz sedmocifren avans američke izdavačke kuće Knopf u kojoj je pre dve godine izašlo i “Skriveno carstvo”.
Piše i za američke književne časopise, a u jednom od njih u vreme kad je izašao “Povratak kući” objavila je kratku priču iz koje je kasnije izrastao njen drugi roman.
Osim Toni Morison, koju često citira u intervjuima, ne krije da na njeno pisanje uticaj imaju i dela Gabrijela Garsije Markesa, Džejmsa Boldvina, Edvarda P. Džonsa, Džumpe Lahiri.
„Iako iskreno verujem u moć književnosti da izazove, produbi, promeni, takođe znam da je kupovina knjiga crnih autora samo teorijski, teško zakasneli i potpuno osiromašeni odgovor na vekove fizičke i emocionalne štete“, smatra Ja Džasmin.
Njeno “Skriveno carstvo” 2020, kad je objavljeno u SAD, našlo se na 17 različitih lista najboljih knjiga u toj godini.
Glavna junakinja 28-godišnja Gifti, doktorantkinja neuronauke na petoj godini na Univerzitetu Stenford, poreklom je iz Gane.
Rođena je u SAD kao plod neželjene trudnoće u imigrantskoj porodici koja se već raspadala pod teretom sudara kultura, iseljeništva, rasizma u zemlji koju je njena majka odabrala kao bolji svet za odgajanje obožavanog prvođenog sina.
Lutrija na kojoj je dobila iseljenje u SAD, Giftinoj majci donelo je težak posao negovateljice teško obolelih starih belaca kod kojih je imala status “čamuge”, nedostak vremena za porodicu koja, upkos ljubavi, nije izdržala iskušenja neprilagođenosti američkom načinu života, kao i duboku depresiju u koju je zapala kad je njen voljeni sin tri meseca posle mature umro od prevelike doze heroina.
Gifti mora da brine o majci, a kroz njenu priču ispričanu u prvom licu osim lične ispovesti mlade crne žene, naučnice i intelektualke prepliću se duboka najintimnija religijska samopreispitivanja, imigrantski narativi, rasizam, ženomrstvo, neispričane i nedopričane porodične priče i trauma…
O ovom romanu, koji pojedini književni kritičari smatraju “hronikom izlečenja”, večeras u Laguninom književnom klubu razgovaraće prevoditeljke Olivera Nićiforović i Tanja Vučković u ime domaćina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
