Romani Pamuka najčitaniji u beogradskim bibliotekama

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pohvalno je to, ali bi takođe bilo poželjno da naš narod počne da čita – proučava i istoriju Osmanskog carstva iz više razloga. Jedan je i taj da saznaju kako je uprkos jakim snagama orijentalista bio moguć – "proces" – Kemal-paša Ataturk? Selim III je 1789. započeo reforme; čuvari orijentalne tradicije vladanja – janičari, uleme i softe – pokrenuli su zato niz "narodnih" pobuna protiv njegovih prozapadnih reformi i uspeli da ga 1807. zbace sa prestola (stave u "kafes") i na njegovo mesto dovedu Mustafu IV. Za šest meseci njegove vladavine poništene su sve započete reforme, a Selim III je ubijen! Međutim, zahvaljujući jednoj kontrapobuni prozapadnih snaga koja je potekla iz same porodice Osmana, Mustafa IV je svrgnut 28. 06.1808. g. i na njegovo mesto doveden novi reformator Mahmut II. On je započeo reforme opreznije, prvo u egipatskoj provinciji po programu njihovog najvećeg reformatora 19. veka – guvernera Kaira Mehmeda Alije. Kasnije, kada je došao pravi trenutak – 10. 06.1826. proglasio je nezakonitim red derviša bektašija (oni su bili duhovna podrška janičarima), da bi 15. 06.1826. ukinuo i sam vojni red janičara. Tako je 1829. bilo moguće da fes zameni sve oblike turbana! A sve to vodilo je dalje, uprkos jakim snagama orijentalista, ka tome da se 1923. pojavi Kemal-paša Ataturk.

2. Ne shvatam šta im je zanimljovo u njegovim romanima. Ima toliko dobre svetske literature vrednije za čitanje.

3. То је последица популарност турских тв серија. А зашто су турске серије популарне, то је друго, сложеније питање.