foto Sandra Then„San letnje noći“ – A Midsummer Night’s Dream, (1595./96.) – Vilijama Šekspira je beznadežna zbrka emocija. Ovde ništa nije izostavljeno, sve je odigrano do kraja: od ljubavi na prvi pogled, obećanja večne odanosti, do animalne pohote, besne ljubomore i podle izdaje – ponekad veoma komične, ponekad duboko tragične.
Šekspir majstorski kombinuje tri različite priče u svojoj najpoznatijoj i ujedno najdubljoj komediji.
S jedne strane, tu je gotovo beznadežan emotivni haos između dvoje ljubavnika na atinskom dvoru, gde se nekako svi vole, a opet ne vole, zatim mračni bračni spor između Titanije i Oberona.
Napori lokalne amaterske grupe da uvežbaju predstavu. Jedina osoba koja drži konce priče u ruci i prepliće ih na najsofisticiraniji način je jedan od Šekspirovih najpoznatijih pozorišnih likova: Puk.
Trol sa đavolskim zadovoljstvom u haosu, koji sam odlučuje ko će s kim, kada, gde i kako.
Radnja ove predstave plete se oko ljubavi, magije i zamršenih odnosa među likovima, dok istovremeno istražuje temu sukoba između sna i stvarnosti.
Radnja se odvija u i oko šume blizu Atine, gde nekoliko različitih grupa likova imaju svoje paralelne, ali povezane priče: četvoro zaljubljenih mladih ljudi, glumačka družina koja priprema predstavu za svadbu kralja Tezeja i kraljice Ipolite, te čarobna bića poput vilenjačkog kralja Oberona, kraljice Titanije i nestašnog duha Puka.
Magija i čarolija dovode do neočekivanih preokreta i komičnih nesporazuma.
Izbljuvani sa ruba društva
Osnovna tema je ljubav i njene komplikacije, kao i pitanje da li je ljubav stvarno iskrena ili je podložna manipulaciji, iluziji ili čaroliji.
Šekspir u ovoj drami koristi snažan osećaj humora, fantazije i igre rečima kako bi stvorio zabavnu, ali duboku refleksiju o ljudskoj prirodi.
Ovde svetovi udaraju jedan na drugi!
U ekstravagantnoj modernoj produkciji Stefana Kimiga, paralelnim svetom urbane pustoši, umesto šume, ne dominiraju vile, već svi izbljuvani sa ruba društva.
Svi oni imaju jedan zajednički imenitelj: utrkuju se u neponovljivosti odnosno nekonvencionalnosti.
Tokom priprema za venčanje na atinskom dvoru počinje drama oko mladih ljubavnika Hermije i Lisandra.
A sudbina i Puk, đavolji Trol, svojim ljubavnim napitkom upliću se u intrigu i događaje i tako sve menjaju.
Jer kobni ljubavni sok izvlači zemlju, kao tepih, ispod nogu svih umešanih.
Uzbudljiva proslava koja prenosi najpoznatiju Šekspirovu komediju u 21. vek.
U svojoj produkciji, Štefan Kimig premešta događaje iz drevne Atine u našu sadašnjost.
Njegovi ljubavnici se ne gube u šumi, već u divljini velikog grada.
Baš kao i u Šekspiru, Kimigovi likovi traže ljubav, svoju seksualnost i svoj identitet.
Vođeni svojim osećanjima, gube se u ritmu i drogi i senasama po klubovima, da bi na kraju pronašli sebe.
Helena postaje „lepi Helmut“, Demetrije je žena, a venčanje kraljevskog para je spajanje dve auto kuće.
Zapravo, aggiornamento Šekspirovog klasika Štefana Kimiga postavlja samo jedno pitanje, na koje nemamo odgovor: da li je ovo zbilja izraz savremenosti?
Venčanje kraljevskog para kao spajanje dve auto-kuće
„Izaberi život“ piše na majici jednog lika koju nosi preko ružičastog bokserskog-šorca od satena.
A u slučaju izvanrednog glumca Florijana fon Mantojfela to znači da se majmunu daje šećer dok ne počne da povraća.
Mantojfel igra Klausa Zetela, jednog od majstora koji uvežbava komad u „Snu letnje noći“, koji se igra na Tezejevom i Ipolitinom venčanju.
Kod Šekspira on je tkač; u verziji koju je reditelj Štefan Kimig kreirao sa svojom dramaturškinjom Barbarom Zomer i ansamblom, on je optičar.
Ovo je materijal od koga je napravljeno premijerno veče kojim Rezidencteatar otvara sezonu: „San letnje noći“ ponovo učitan – istovremeno nabijen savremenim identitetskim diskursima i utemeljen na profanom.
Tu i tamo to ide zajedno vrlo glatko, a ponekad nipošto.
Venčanje kraljevskog para, na primer, predstavlja spajanje dve prodavnice automobila.
Šekspirovske scene postaju sve ređe i ređe.
Demetrije ovde postaje žena, a Helena „lepi Helmut“.
Pomalo svakako zato što queer-par deluje savremeno, ali pre svega izbegava scene u kojima muškarci ponižavaju žene, a žene same sebe.
Tako Helmut igra zaljubljenog, pokorno štene ispred izuzetno ljute Demetrije.
Katja Has je dizajnirala rotacionu binu/scenu Rezidencteatra koja se vidi sa svih strana.
U jednoj prostoriji, na zidu je ucrtan logo auto kuće „Klajn-Veselman“, u drugoj mitska bića galopirajućih volova preko pećinske patine oker boje.
Foto i video projekcije pružaju promenljive poglede na gradski prostor.
Ali nikada niste u Šekspirovoj začaranoj šumi.
Urbana pustoš, napuštena fabrička hala, izgubljeno mesto u boji grafita je mesto gde se ljubavnici sreću ovde i sada.
Obol ”duhu vremena”
Režija je bila, rekosmo, u rukama Štefana Kimiga, za scenografiju se starala Katja Hes, kostimografija je bila poverena Anji Rabes, muzika Mihaelu Verhovecu, dramaturgija Barbari Zomer i Mihaelu Bilenkampu.
U glavnim ulogama su igrali: Lea Rukpaul, Lukas Ripel, Vasilisa Režnikov, Florijan fon Mantojfel.
Sve u svemu, u urnebesnom tempu, koji samo suptilno odabrana štimung-muzika na momente usporava, ovde se proslavlja nešto što odstupa od Šekspirovog teksta komedije.
Ansambl i njegovi protagonisti su sa poletom igrali ovu komediju koja je prožeta i svestranim nasiljem.
Izmestiti ”San letnje noći” iz šume u urbani haos je neizmerni hibris u inscenaciji ovog magičnog komada.
Polarnost antipoda ”šume” i ”dvora”, koje je stratfordski genije dramaturški konstruisao, u ovoj inscenaciji nije ni pokušana da bude tematizovana.
Još bi se moglo mnogo štošta prigovoriti nauštrb ove inscenacije, ali uzmimo to kao obol nekakvom mondenskom ”duhu vremena” u savremenom nemačkom teatru.
Aplauz uz ovacije, pretežno mlade minhenske publike, svedoči o proizvoljnosti u estetici teatra, za razliku od staromodnijeg gledanja potpisnika kome je dignitet autentičnih Šekspirovih dela neka vrsta sakrosanktnog predanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
