Romeo i Julija na Balkanu

Nenad Šaponja, direktor i glavni i odgovorni urednik “Agore” podsetio je da u biblioteci koja nosi ime te izdavačke kuće čitaoci mogu da nađu romansijersku i pripovedačku prozu i dve dobitnice “Nobelove nagrade za književnost”, Doris Lesing i Alis Manro. Upravo roman Alis Manro “Ljubav dobre žene” u prevodu Predraga Šaponje bila je prva knjiga koja je juče i predstavljena: reč je o zbirci priča koje produžavaju granice fikcije i potvrđuju dominantne teme kojima se bavi ova kanadska spisateljica – ljubav i smrt, strast, izdaja, nada i haos.

U ovoj biblioteci izašao je i roman “Neverstvo” makedonskog pisca Dejana Trajkovskog koji je juče i prisustvovao njenom predstavljanju. Druga važna knjiga strane literature jeste roman kanadskog pisca Roberta Krouča “Otišao u Indijance” koji je prevela Tanja Cvetković, autorka i pogovora za Kroučov roman. Pisac, rekla je, u ovom delu govori o potrazi za identitetom, o želji čoveka da promeni svoj život, koristeći mitove savremene anglofone kulture. Prevoditeljka je otvorila i pitanje koje muči pisce, ali i čitaoce – da li je fikcija jedina stvarnost, i da li su pisci stvaraoci laži ili istine. Roman Roberta Krouča svakako pokušava da na to pruži odgovor, a kako on glasi otkriće onaj koji sa njim bude “Otišao u Indijance”…

Biblioteka “Kalendar” obogaćena je delima “Doktora Valentina Trubara i sestre mu Simonete povest čudnovatih događaja u Srbiji” Milisava Savića, “Kada se završi rat” Petra Pješivca, “Nizvodno” Đorđa Sibinovića i “Kružok na zlatni pogon” Slobodana Mandića. Književna kritičarka Snežana Savkić je, predstavljajući knjige ovih pisaca, kazala da ih sve povezuje istorija: Milisav Savić se bavi vremenom kneza Miloša Obrenovića, Slobodan Mandić posleratnom kolonizacijom Vojvodine, Đorđe Sibinović vremenom samoupravnog socijalizma i savremeni je refleks Ćosićevih “Korena” i Andrićeve “Proklete avlije”.

Iz Kine zbog Milisava Savića

Predstavljanju knjiga iz “Agorinih” biblioteka, za razliku od srpskih čitalaca koji su se više šetkali po halama nego što su bili željni da čuju autentične reči pisaca, prisustvovala je gošća iz daleke Kine, novinarka Beilin. Nju je u avgustu ove godine na Sajmu knjiga u Pekingu upoznao Nenad Šaponja, o čemu i piše u svojoj tek objavljenoj knjizi putopisa iz dnevnika pod nazivom “A Brisel se dâ prehodati lako”.

Beilin se, priča nam Šaponja dok dočitava rečenice iz svog putopisa, bavi studijama naše kulture, piše tekstove za pekinške novine, bila je već u Beogradu i obećala je da će u oktobru ponovo doći u goste. Šaponja je zapisao i ovo: „Beilin zna štošta o pravdi i pretežno stereotipnoj nepravdi za Srbiju u globalno koncipiranom pogledu zapadnog sveta. Zna razloge zbog kojih je Handke izopšten iz percepcije savremene nemačke literature. Oduševljena je idejom da je u Beogradu upoznam sa Milisavom Savićem…“

Šaponja je Beilin poklonio Savićev roman “Hleb i strah” na engleskom jeziku. Kineska novinarka je roman pročitala i, evo je u Beogradu, na Sajmu knjiga, gde će se sresti sa svojim omiljenim piscem…