Rundek, Gile i Remi članovi žirija Nagrade Milan Mladenović 1Foto: Wikipedia/Goranka Matić

Članovi žirija Nagrade Milan Mladenović za 2020. godinu biće muzičari Darko Rundek, Srđan Gojković Gile i Mirela Priselac Remi, saopštila je danas Zadužbina Milana Mladenovića koja nagradu dodeljuje po drugi put.

Ovaj tročlani žiri odabraće muzičko delo od izuzetne umetničke vrednosti sa prostora bivše Jugoslavije.

Konkurs će biti otvoren od 1. do 30. juna. Ovo je drugi put da se ova nagrada dodeljuje i to na Milanov rođendan, 21. septembra.

Nagrada Milan Mladenović uspostavljena je sa ciljem da podstiče muzičko stvaralaštvo koje krase osobine svоjstvene Mladenovićevoj umetničkoj zaostavštini.

Svi detalji o nagradi i konkursu biće objavljeni 1. juna na sajtu www.milanmladenovic.com.

Dobitnik prve nagrade, koja je dodeljena 2019. godine, je bend Artan Lili.

Ujedno, objavljeno je da će kultni album Milana Mladenovića i Mitra Subotića Sube, Angel’s Breath, doživeti svoje reizdanje, u saradnji sa Croatia Records.

Ekskluzivno i limitirano reizdanje s remasterizovanim snimcima prvo će se naći u prodaji kao CD i na svim streaming servisima od petka, 29. maja. Bogato LP izdanje, 180-gramski papir, vinil u boji i download kod, naći će se u prodaji u junu.

Više o tome na sajtu Croatia records.

Takođe, u toku je zajednički projekat Zadužbine Milana Mladenovića i Narodne biblioteke Srbije koji ima za cilj da se u NBS napravi spomen-soba Milana Mladenovića, kao stalna izložbena postavka.

Zadužbina Milana Mladenovića poverila je Narodnoj biblioteci Srbije na staranje vrednu građu koju čine Milanovi lični predmeti i dokumenti, knjige, rukopisi, plakati, fotografije, audio i video materijali.

U planu je, navode, i formiranje digitalne zbirke, kao i saradnja na planu predstavljanja građe široj javnosti radi promovisanja ideja koje su obeležile Mladenovićev rad.

Zadužbina Milana Mladenovića osnovana je prema nalogu koji je u svom testamentu ostavila Milanova majka Danica Mladenović, sa namerom da se njegova autorska i lična zaostavština sačuva kao celina i da se nameni za kulturne i humanitarne svrhe.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari