Ruska rediteljka, scenaristkinja i producentkinja: Gledala sam kako moja zemlja postaje fašistička

Od prvog marta ove godine, jedina nezavisna televizija, TV Dožd, radio Eho Moskve i list Novaja gazeta, koji ne podržavaju retoriku Kremlja u izveštavanju o ruskoj invaziji na Ukrajinu, ne samo da više ne rade nego je Istražnom komitetu Rusije predloženo da podigne krivične prijave protiv glavnih urednika ovih medija za državnu izdaju, pa su kompletna redakcija TV Dožda, kao i svi drugi nezavisni novinari napustili zemlju – kaže u razgovoru za Danas Vera Kričevskaja, ruska rediteljka, scenaristkinja i nekadašnja novinarka.

Kričevskaja je bila gošća 15. festivala Beldocs, sa potresnim dokumentarnim filmom „F’ck This Job“, koji je pred prepunim gledalištem Art bioskopa Kolarac imao premijernu projekciju 13. maja, u okviru Specijalnog programa Žena protiv sistema, a veče kasnije prikazan je i na televiziji N1.

Ovo izuzetno dokumentarno svedočanstvo prati ubrzani uspon TV kanala Dožd, koji je doživeo veliki ugled i popularnost među demokratski opredeljenim građanima Rusije, naročito mlađe generacije koja ne želi da živi u autoritarnoj državi, koji je sve do početka marta 2022. uspevao da preživi Putinov režim.

Na pitanje Danasa šta se dešavalo pre same zabrane rada nezavisnih medija, Kričevskaja navodi da nije stvorena samo dodatna atmosfera zastrašivanja, već je donet i zakon koji je „odsvirao“ kraj istinitom i objektivnom izveštavanju u Rusiji.

– Taj zakon predviđa do petnaest godina zatvora za širenje lažnih informacija o dejstvima ruske vojske u vojnim operacijama. A istog dana kada je započela invazija na Ukrajinu, 24. februara, ruski medijski regulator Roskomnadzor upozorio je da su mediji u pripremi informativnih materijala dužni da koriste informacije i podatke koji su dobijeni isključivo iz ruskih zvaničnih izvora, i naložio je nacionalnim medijima da iz svog sadržaja uklone svako spominjanje civila koje je ubila ruska vojska u Ukrajini, kao i izraze „invazija“, „ofanziva“ ili „objava rata“ – navodi Kričevskaja, ističući da je TV Dožd ilegalno radio na Jutjubu još nekoliko dana.

– Prvog marta između osam i devet uveče urednici su dobili notifikaciju od ruskih operatora da je Državno tužilaštvo Rusije zatražilo blokiranje sajta Dožd zbog navodnog širenja lažnih informacija o ruskoj operaciji u Ukrajini, i isključeno je emitovanje programa, a sajt je blokiran. S obzirom na novi zakon da će se objavljivanje svake informacije o ratu koja je ne dolazi od Ministarstva odbrane Rusije kažnjavati sa petnaest godina zatvora, novinari su imali opciju ili da nastave sa ilegalnim radom i rizikuju, ili da prekinu. O tome govori i poslednji podkast TV Dožd koji može da se nađe na Jutjubu, u kojem je javnosti objašnjeno šta znači novi Putinov zakon, i većina novinara je te iste večeri, 3. marta, napustila državu – kaže Kričevskaja, koja je oficijelno napustila Rusiju pre osam godina, za to vreme snimila je tri dokumentarna filma, i trenutno živi u Londonu.

U njenom uzbudljivom dokumentarcu „F’ck This Job“, u nešto više od sto minuta, vidimo kako je Putin drugi put došao na vlast, scene nekih od najmasovnijih demonstracija građana u Moskvi i širom Rusije i njihove sukobe sa policijom, okolnosti koje su februara 2015. prethodile ubistvu Borisa Nemcova, najpoznatijeg opozicionog lidera i najoštrijeg kritičara Vladimira Putina, koji je imao veliku podršku Rusa.

Nemcov je likvidiran uoči značajnog političkog skupa, planiranog za 1. mart 2015, kada je radio na svom izveštaju o ulozi Rusije u ukrajinskom ratu, koji je počeo 2014, posle pripajanja Krima Rusiji.

Tu su i neke od ključnih scena događaja koji su prethodili trovanju i hapšenju opozicionara Alekseja Navaljnog, koji je u državni registar upisan kao terorista i izdajnik, hapšenja članica pank grupe Pussy Riot 2014, zbog performansa i pank molitve protiv Putina, privođenja i pretnje novinaru TV Dožd koji je pokušao da snimi reportažu o grandioznim vilama pro Putinovih tajkuna…

Ono što je ipak u glavnom fokusu dokumentarca Vere Kričevskaje jeste istorijski, društveni i kulturni značaj Dožda, jedine nezavisne televizije u Rusiji, i važnost ogromne i iscrpljujuće borbe njenih novinara da se sačuva istinita informacija.

– Između 2010. i 2014. došlo je do velike ekspanzije kompanije i u finansijskom smislu i u smislu distribucije, Dožd je počeo praktično ni iz čega, a ubrzo je došao do 30 miliona domaćinstava koja su pratila njegov program. To je bila komercijalna televizija koja je emitovala vesti, a krajem 2013. i tokom 2014, kada je zapravo i počeo rat u Ukrajini, Dožd je zbog svog izveštavanja izbačen iz svih kablovskih i satelitskih provajdera, i pao je na gledanost od oko 60 hiljada domaćinstava. Njegovi reporteri koji su izveštavali iz Ukrajine bili su dvostruko ugroženi, Dožd su odjednom napustili svi sponzori, i započelo se novim modelom finansiranja. Od tog trenutka, glavni prihod je dolazio od pretplatnika, a od 2020. Jutjub je pružio novu priliku za finansiranje i distribuciju, i tokom januara i februara ove godine Dožd je imao 38 miliona jedinstvenih gledalaca, što znači da je bez ponavljanja toliko ljudi gledalo ovaj kanal – objašnjava Kričevskaja, ističući da su u Rusiji tokom prve nedelje rata u Ukrajini blokirani i Fejsbuk, Tviter i Instagram, kao i sve ostale internacionalne medijske organizacije.

Na pitanje Danasa da li citirajući Sorokina u svom dokumentarcu – „Ruska sadašnjost je ruska budućnost“, izražava lični pesimizam povodom sudbine svoje zemlje, nekadašnja hrabra novinarka, sada odvažna rediteljka u borbi protiv sistema, kaže da ona, nažalost, ne vidi nikakvo svetlo koje bi donelo neko zrnce optimizma.

– Putin će ostati na vlasti dok je živ, on će promeniti sve moguće zakone i kodekse, kao što ih je i do sada menjao, i primeniće svu moguću silu i svaku represiju prema političkim oponentima. U Rusiji više ne postoji alternativa njegovoj vlasti, Navaljni je u zatvoru, Nemcov je ubijen, oni koji shvataju mehanizam njegove politike su prestrašeni i ne usuđuju se. Ja sam odlučila da napravim ovaj dokumentarac u maju 2019, to je i moja posveta nezavisnim novinarima Dožda koji su bili ugroženi, koji su prolazili kroz užasno teške situacije i ucene, neki su bili uhapšeni i privođeni na „informativne razgovore“ više puta, ali i svim novinarima u svetu kojima je najvažnija istina, i koji su zbog istinite i objektivne informacije spremni na veliku žrtvu. Jer, sve ratove vode i mediji, ne samo političari, Putin je u početku invazije na Ukrajinu imao podršku šezdeset odsto građana Rusije, upravo zahvaljujući svojoj medijskoj propagandi kojom je izvršio lobotomiju, i ja sam iz lične perspektive gledala kako moja država postaje fašistička. Ali, kako saznajem od prijatelja iz Rusije s kojima sam u kontaktu, situacija se polako menja, deluje kao da sve više ljudi pokušava da nađe i neke alternativne informaciju, a broj gledalaca koji prate državne medije se smanjuje. Događaji u Ukrajini deluju šokantno čak i za one koji podržavaju taj rat, i sve više ljudi iz sveta umetnosti počelo je javno da se izjašnjava protiv rata i da napušta državu, poput reditelja Kirila Sreberenikova – kaže Kričevskaja, ali i ističe da su sva očekivanja ljudi građanskih, civilnih shvatanja u Rusiji propala.

– Mislim da Putin ne vodi rat samo protiv Ukrajine, to je i rat protiv Rusa, i ruske kulture, protiv ruske mitologije, ne znam kako bih to objasnila osim tragedijom za sve. Danas je vrlo komplikovano reći i izjasniti se da si iz Rusije, ne samo zbog reakcije ljudi i toga šta će neko sa strane da mi kaže, nego zbog toga što se ja osećam krivom. Kao što znate, Rusija i Ukrajina su jako povezane, kulturno, istorijski, genetski, porodično, ljudi tamo umiru svakog sata, svakog dana, svake sekunde, a Evropi se događa i katastrofa sa milionima izbeglica.

Narativ dela javnosti u svetu kojoj se čini da Putin, zapravo, vodi rat protiv NATO pakta, Kričevskaja ne prihvata.

– Ne želim to ni da komentarišem, jer vrlo dobro znam Putina. Ukrajina je njegova slaba tačka, on je izgubio Ukrajinu dva puta tokom proteklih dvadeset godina, tako da je vrlo važno slušati pažljivo šta on priča u svojim govorima. Napisao je članak u maju prošle godine u kojem je ponovio da Ukrajina ne postoji kao država, i da ne postoji ukrajinski narod, nego da je sve to Rusija, i ruski narod. To je vrlo hrabra izjava da su Ukrajina i ukrajinski narod veštačka tvorevina, tako da je vrlo važno slušati kakve izjave on daje, i da on zaista veruje u to što priča, i razumeti njegovu ličnu motivaciju za ovaj rat. Dakle, vrlo je jasno da ni Poljska, ni Francuska, ni Ujedinjeno Kraljevstvo nisu hteli da uzmu Ukrajinu i napadnu Rusiju, to je Putin želeo, a Zapad je finansijski i oružjem podržao Ukrajinu kada je rat već započeo, ne pre toga.

A na pitanje Danasa koliko će ovaj film pomoći da se iz raznih uglova sagleda istina o Putinu i njegovoj politici, Kričevskaja ističe da on daje vrlo detaljan prikaz putanje državne i političke situacije u Rusije, i kako je njena zemlja došla do ove katastrife korak po korak.

– Mislim da je to vrlo važno objašnjenje za strance, za ljude koji nemaju prave informacije o Rusiji, čak i za Ruse je vrlo važan ovaj film, jer se jasno vidi kako se polako gubi nada. Čak su mi i mnogi Rusi rekli da posle gledanja filma shvataju da više nema povratka.

Žrtve propagande

Na pitanje Danasa šta je možda najvažnije što je ovaj rat doneo, Vera Kričevskaja ističe upravo važnost nezavisnih medija.

– Glavni pokretači i ovog rata su Rusi koji ga podržavaju, ljudi koji su žrtve propagande zato što su zatrovani i opijeni propagandom Putinovih medija. Dakle, mediji su isto što i fizičko oružje, rade po istom principu, i sada vidimo koliko je važno ponuditi javnosti i neki alternativni pogled na događaje. Jasno je da bez podrške Rusa Putin ne bi mogao da vodi ovaj rat, ali, i nijedan rat u svetu ne bi mogao da se vodi. A kao i u svakom ratu, kad se na kraju podvuče crta i kad se vidi ko je u njemu profitirao, uvek su vidi da su to politički moćnici. Obični ljudi su kolateralna šteta, topovsko meso za njihove interse. U ovom ratu Putin neće sahranjivati svoje bližnje, neće ni Zelenski, to će raditi ti mali, obični ljudi koje niko ništa nije pitao, i ja se nadam da će Putin na kraju dobiti ono što je zaslužio, i da će doći do neke pravde.