Sa 14 sam hapšen kao otporaš, sad ponovo protestujem: Reditelj Nikola Ljuca o razlozima zbog kojih hoda uz svoje sugrađane

Dodaje da mu je sve jako čudno jer na protestima vlada dobra atmosfera iako su oni krenuli iz nečeg jako mračnog što se dogodilo.

– Iznenađen sam koliko mi prija da sam na protestu, da gledam ljude koji su tu i da osetim tu neku pravu motivisanost, koja nije samo bes, nego odluka koja sada ima istrajnost. Eto, to me raduje, to osećam – konstatuje Nikola.

Upitan kako gleda na napade na glumce, kao i druge umetnike od strane najviših predstavnika vlasti kaže da to svedoči samo o rasulu koje vlada u njihovim redovima.

– Mislim da to pokazuje da oni nemaju kontrolu i da to pokazuje koliko su mediji kontrolisani u Srbiji, koliko je nedostupno drugačije mišljenje. Do najvećeg broja ljudi zapravo dopiru oni koji su popularni, a to su glumci, i zbog toga su oni pretnja onima koji su navikli sve da kontrolišu – ocenjuje Nikola.

Komentarišući predlog Vide Ognjenović da bi posle niza uvreda i pretnji, koje su mnogi predstavnici vlasti izrekli na račun glumaca, pozorišta trebalo da stanu i da se ne igraju predstave, Nikola smatra da bi to bilo zanimljivo.

– To bi bio jedan novi radikalni protest. Ne znam da li je sad trenutak za to, a sa druge strane kada ako ne sada. Ali ja gledam na to kao nešto što je moguće da će se desiti. Nisam siguran u to koliko su ljudi za to spremni ali je to zanimljiv predlog i zbog toga što takvih dosad nije bilo. Nikom nije moglo da padne na pamet da će sve ove stvari biti u opticaju, da će se ispodešavati sve što smo imali prilike da vidimo i da čujemo –

Reditelj dodaje da je pored dobre energije na protestu bilo trenutaka i kada bi postao, kako kaže, „možda malo emotivniji“ zbog toga što ponovo protestuje, kao onda kad je bio dete, tokom devedesetih…

– Na ovom poslednjem protestu me baš nešto puklo. Razmišljam, 2023. godina, a ja sam sa 14 godina kao dete bio hapšen kao otporaš, zaradio dosije, kao da sam terorista… Ja sam odrastao na protestima. Onih iz 1990- te i 1991. godine se slabo sećam ali 1996. i 1997. godine kao juče da je bilo. Naš četvoro iz istog odeljenja u Filološkoj gimnaziji tek krenuli i bili uhapšeni (smeh). Tako da je meni taj otpor potpuno logičan. I sad ponovo protestujem – zaključuje Nikola Ljuca.