Ovogodišnji, 62. po redu Dragačevski sabor trubača u Guči svečano je otvoren uz himnu „Sa Ovčara i Kablara“ i u prisustvu ovogodišnjeg domaćina Željka Tanaskovića.
I dok možda neki kažu kako to nije onaj isti sabor koji se proslavio širom sveta, organizatori očekuju više od sto hiljada ljudi.
U prilog toj tvrdnji govori i činjenica da su smeštajni kapaciteti ne samo u Guči, nego i okolini uglavnom rasprodati, bez obzira na cenu.
Ostaje pitanje da li je narušen izvorni karakter ovog sabora, a mi smo pitali sagovornike šta misle o ovom festivalu i da li će ga posetiti.
Svetislav Basara, pisac
– Ja ne idem na taj festival, ali preporučujem svima da poslušaju Vojislava Koštunicu i da odu u Guču da bi bolje razumeli Srbiju.
Momčilo Bajagić Bajaga, muzičar i kompozitor
– Milsim da je Sabor u Guči dobra stvar, godinama je jedan od festivala koji vole i naši ljudi i stranci. Lično, više mi se sviđa takmičarski deo festivala, onaj komercijalni, kako – kad.
Razumem i organizatore da moraju da naprave nešto za narod, ali mislim da je Guča bitna zbog duvačkih orkestara koje ima puno u Srbiji. Oni su zaista dobro spremaju za Guču, i malo – malo, pa sa tog festivala izađe u javnost neki odličan trubač ili orkestar.
Matija Bećković, književnik, akademik SANU
– Mislim da nas je Guča danas prevazišla u svemu.
Bisera Veletanlić, džez i pop pevačica
– Nikada nisam bila u Guči, ali mislim da je to jedno vrlo lepo mesto. Moram priznati da nisam veliki poklonik nadmetanja i takvih festivala gde se bira najbolji, pa ne bih komentarisala njegov takmičarski deo.
Da je dobro da Guča postoji, verovatno je dobro. Čak mislim da je dobro. A da poznajem Srbiju, poznajem je, naravno, i bez muzike iz Guče.
Petar Peca Popović, muzički novinar i kritičar
– Ja ne idem u Guču na sabor trubača. Toliko o tome.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.