Sada kada je nema moraćemo da je ponovo upoznamo, zavolimo i iznova se poklonimo njenoj različitosti : Ivana Stefanović, povodom odlaska Zorice Jevremović Munitić

– Jedna od najlepših autorefleksivnih, ljubavnih i poetskih stranica koje znam – konstatuje Ivana Stefanović.

– Pisala je drame, teorijske radove, beležila, smišljala, organizovala, postavljala svoje komade na neobičnim mestima, po pshijatrijskim bolnicama na primer, radila sa invalidima, sa ženama posebno, objavljivala, ređala knjigu za knjigom (“Šaputave devojke”, “Pomrlice”…), uređivala jedinstveni onlin časopis Mediantrop, okupljala ljude, zvala telefonom, bunila se, prijateljima davala zadatke koje neretko nisu mogli da ostvare, brinula o Ranku Munitiću kao da je tu, u susednoj sobi, a nije bio već dugo…. – priseća se Ivana.

Podseća da je Zorica Jevremović, uz žiri koji je formirala dodeljivala svake godine nagradu Trepetalo iz Trogira, da su među dobitnicima između ostalih bili slavni Makavejev, Puriša Đorđević, Hana Selimović, Marija Dragojlović…, da je bila feministkinja koja je svoje feminističke stavove formirala kako je samo ona htela.

– Često je izuzimala mišljenje po svim pitanjima pa kada su svi mislili da je nešto izvrsno, ona bi rekla da nije. I obrnuto. Pratila je televizijski treš program hoteći da razume kulturološku potku i analizirajući razloge.

Pamtim je iz foajea Ateljea 212 one večeri kada je odigrana njena prva drama “Oj, Srbijo, nigde lada nema!”. Nekoliko decenija kasnije zauvek sam je visoko podigla čitajući dramski tekst “Tišina, pomrlice” – objavljen ali ne i odigran – u kome je pisala o četiri žene koje žive u vremenskom rasponu od više vekova, na prostoru koji danas nazivamo regionom. Uzbudljivo dramsko tkanje u kome se prepliću ljubav, žrtvovanje, silovanje, patnja, smrt, prosvetljenje, materinstvo i spoznaja, i to na način koji je, u regionalnoj dramskoj literaturi, jedinstven i nedosegnut.

Poslednje stranice te drame čini pesma koju je posvetila sebi: “Zorica Jevremović XXI vek” koja je jedna od najlepših autorefleksivnih, ljubavnih i poetskih stranica koje znam.

Piše:

Mila, Eleonora, Umihana / Dalmatinka, Beograđanka, Muslimanka /danas bi rekli / Hrvatica, Srpkinja, Bošnjakinja / više su moja prava biografija / No podaci o meni u matičnim knjigama,…

Sada kada je nema moraćemo da je ponovo upoznamo, zavolimo i iznova se poklonimo njenoj potpunoj umetničkoj i ljudskoj različitosti – poručuje Ivana Stefanović.

Zorica Jevremović Munitić (Ražanj, 22. avgust 1948, Beograd, 5.10. 2023) dramska spisateljica, teoretičarka i autorka kritičkih studija o savremenom srpskom pozorištu, preminula je juče posle duže bolesti, saopštilo je Udruženje dramskih umetnika Srbije. Kremacija će se održati u utorak, 10. oktobra, na Novom groblju u Beogradu, u 13.15.

Zorica Jevremović bila je srpska i jugoslovenska pozorišna i video rediteljka, dramska spisateljica, intermedijalna teoretičarka, istoričarka kulture i feministkinja.

Direktorka beogradskog Centra za medije „Ranko Munitić“ i urednica regionalnog časopisa za medije i kulturu Mediantrop.

Između ostalog, značajan je i njen rad na osnivanju pozorišnih trupa za marginalne društvene grupe, kao i doprinos utemeljivanju stripske i televizijske teorije u SFRJ 1970-ih.

Njen muž je bio istaknuti jugoslovenski kulturni radnik Ranko Munitić.

U znak sećanja na njega na inicirala 2012. godine dodeljivanje regionalne nagrade Centra za medije “Ranko Munitić” “Trepetalo iz Trogira”.

Među dobitnicima tog prizanja su filmski reditelji Mladomir Puriša Đorđević, Dušan Makavejev, Lordan Zafranović i Karpo Aćimović Godina, filmski reditelj, animator i ilustrator Nedeljko Dragić, vizuelni umetnici Mileta Prodanović i Marija Dragojlović, multimedijalni umetnik i pisac Nenad Racković, kompozitori Ivana Stefanović i Zoran Erić, glumica Hana Selimović, te pesnik, esejista i izdavač Branko Kukić.