Sagorevanje 1foto Peter Norby

Sagorevanje je teško lečiti. Zapravo se događa da terapija jednostavno ne uspe i da se završi penzionisanjem, sa svim posledicama koje to u sadašnjim okolnostima može da ima.

Sagorevanje jeste relativno novi pojam.

Lekari su ga definisali pre nekih 15-20 godina i u dugim periodima bilo je lekara koji su verovali da se to događalo samo njima.

To je karakterisano veoma individualno i vrlo različito, ali vremenom je izraz skliznuo u jezik kao svakodnevni naziv za određeno stanje.

To stanje ima više simptoma.

Kao prvo, ljudi koji su sagoreli iscrpljeni su i fizički i psihički.

Fizička iscrpljenost se pokazuje time što ne mogu da se saberu za bilo koju vrstu fizičke aktivnosti.

Dosta se odmaraju, dosta spavaju, rano odlaze u krevet, spavaju do podne, koriste svaki povod da ne rade baš ništa.

Psihička iscrpljenost izaziva nedostatak želje da se vide nove stvari i ljudi, oni se izoluju od kruga prijatelja, od porodice, ne učestvuju ni u čemu.

Najradije ne učestvuju u društvenim aktivnostima na poslu i, sve u svemu, vode neku vrstu vegetativnog postojanja.

Ali to nije jedini simptom sagorevanja.

Oni vremenom razvijaju negativno poimanje samih sebe.

Imaju vrlo nisko mišljenje o sebi, misle da nisu dobri ni za šta itd.

Čujemo opaske poput sledećih: „Uvek mi krene naopako“, „previše sam umoran/umorna za to“.

To negativno shvatanje ne važi samo za njih, ono, nažalost, važi i za njihov posao.

To znači da čujemo rečenice kao što su:

– „to smo već pokušali“

– „to ovde tako ne radimo“

– „nikada neće pristati na to“

– „od toga svejedno nema nikakve koristi“.

Ti ljudi su u stanju da pokopaju bilo koji projekat pre i nego što uopšte i čuju o čemu je reč.

Zovu ih i „negaholičarima“.

Konačno, sva ta izolacija izaziva da ti ljudi jednostavno izgube osećaj za okruženje, nisu u stanju da pokažu saosećanje prema okruženju, ne dopuštaju da ono što se oko njih događa previše utiče na njih.

Sve u svemu, žalosna stvar i, kao što je već poznato, jako ih je teško izlečiti.

Ali ljudi koji su sagoreli više-manje će uvek moći da se osvrnu na niz godina u kojim su imali dugačak niz jasnih simptoma stresa.

Zapravo, jedan period stresa za drugim, ali iz različitih razloga nisu bili u stanju da po tom pitanju nešto učine, i to se zbog toga slobodno razvijalo u ono što je sada sagorevanje.

Stoga je pravi izazov rano postati svestan svojih simptoma stresa i učiniti nešto po tom pitanju.

 

Prevod sa danskog: Ivana Barić

Autorka je danska psihoterapeutkinja koja je s Jergenom Lundom razvila svoj koncept rešavanja problema stresa. Autorka knjige „Stres“ koja je objavljena u izdanju Arhipelaga.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari