Sagovornici Danasa o pozorištu u Vranju: Priča o Potemkinu donekle opravdana

Petar Đorđević, penzioner iz Vranja

Za mene je najvažnije da se ponovo otvara pozorište posle sedam godina. Fasada jeste prinudno dekorisana, to je deo starog hotela, a ne same zgrade pozorišta. Priča o Potemkinu je donekle opravdana jer da je rešen problem na vreme ne bi se novo pozorište naslanjalo na našminkanu ruinu, a zna se i zbog koga je to urađeno. Zbog onoga koji se hvali novcem uloženim u pozorište kao da je to dao iz svoga novčanika a ne od građana.

Suzana Antić Ristić, OCD – Odbor za ljudska prava Vranje

Obnova pozorišta je bezobrazno predugo trajala u državi blagostanja, kako govori vođa. Ansambl pozorišta i publika su mnogo izgubili. Ako je neko zaslužio da otvori zgradu, to su glumci i da na otvaranju u sali budu građani, a ne političari kojima kultura koristi za ličnu promociju. Ovako imaćemo još jednu mučnu sliku promocije jednog čoveka koja je prešla granice njegovih ustavnih ovlašćenja i sve jače dobija na snazi kontraefekta. Ulepšavanje fasade hotela je rasipništvo neukusa i udvorištva.

Saša Stošić, student

Kad nema nove fabrike Vučiću prija i otvaranje pozorište pa makar i sa farsičnim ulepšavanjem fasada na siromašnom jugu. Ovo je jedna tužna predstava u kojoj su građani Vranja koji sve jasnije vide da je „car go“ obrukani pred Srbijom od strane udvoričke grupe koja sebe naziva članovima napredne stranke. Manipulacija do bola koja će se dugo koristiti kao metafora, nažalost za Vranje i Vranjance u širem kontekstu metafore „što južnije to tužnije“. Doživeli smo još jedno poniženje posle svih socijalističkih ludorija, ovo je vrhunac ludila jedne opasne vlasti.