foto Miroslav DragojevićNakon što se susreo sa novinarima, otvorio ovogodišnji 66. Beogradski sajam knjiga, te potpisivao svoje knjige na štandu izdavača Akademske knjige, jedan od najpopularnijih francuskih pisaca Matijas Enar predstavio je u nedelju, na štandu zemlje počasnog gosta – Francuske, svoj najnoviji roman, objavljen baš za Sajam, a takođe u izdanju Akademske knjige – „Godišnju gozbu Grobarskog bratstva“.
O knjizi su pored njega govorili i pisac Igor Marojević, urednica Bora Babić a razgovor je moderirala Tamara Valčić Bulić.
Knjiga zabavnog naslova počinje dolaskom mladog antropologa Davida Mazona u jednu francusku zabit koju je odabrao za mesto svog proučavanja i doktorsku tezu, smatrajući sebe Malinovskim 21. veka. Veličina Francuske je, primetio je Enar, i u tim udaljenim i povremeno divljim mestima koja imaju svoju sopstvenu istoriju, drugačiju od one velike, zapravo mestima u kojima se nije desilo ništa bitno, ali već to da neki ljudi u njima žive istorija je po sebi. O svemu tome Enar, kako je rekao, piše sa puno humora i ironije, a kroz dnevnik svog junaka u kome on opisuje kako vidi selo u koje je došao. Kritika je stoga ovog junaka nazvala Kandidom u ruralnoj sredini.
U drugom delu romana je i drugi narator koji vidi sve ono što David ne vidi i ne razume. Taj deo na svoj način priča je o reinkarnaciji, o tome da karma postoji i da neprekidno živimo neki drugi život, onakav kakav smo u prethodnom zaslužili. Otud je narator u ovom delu budistički, a velika istorija sagledana iz književnog ugla znači, kaže Enar, da će se zainteresovati i za bubu koja je ujela Napoleona. Ovim pristupom čovek i njegova istorija vraćaju se u ravan sa prirodom, a ne posmatraju kao nešto izvan i iznad nje.
Smrt je zapravo centralni lik ove knjige, ističe Enar. Na ideju za naslov knjige, odnosno njenu temu, došao je videvši na jednoj izložbi da su postojala takva, grobarska bratstva. Gozbu, banket prave da zaborave na tugu koje njihov poziv podrazumeva. Dok traje banket, tri dana niko ne umire, nikog ne sahranjuju i mogu da ne rade, a to je dobro čuvana tajna. Osvrćući se na ovaj poziv osavremenjen utoliko što se pojavljuje moderna pogrebna oprema: kovčezi koji imaju wi-fi, ili se organizuju „organske“ sahrane u kojima se kovčezi prave od materijala koji se sami, bez hemijskih sredstava razgrađuju, nema nadgrobne ploče nego je tu tek drvo koje će se takođe razgraditi… pisac „Godišnje gozbe Grobarskog bratstva“ zaključuje da mi u stvari ne znamo kako da izražavamo smrt.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
