Sajam Knjiga 2023: Šta je promenio Kafkin „Proces“ – 140 godina od rođenja pisca

Učestvovali su spisateljica Ivana Dimić, dobitnica Ninove nagrade, i profesor srpske književnosti XX veka na Filološkom fakultetu u Beogradu Aleksandar Jerkov, a moderirao je Nikola Marinković.

Na pitanje šta prvo pomisle kada razmišljaju o Kafki, Ivana Dimić odgovorila je da je za nju prva asocijacija beznađe. Ona je takođe pomenula i otuđenje, nemogućnost pisca da se na nešto u sebi ili izvan sebe osovi, kao i da čitalac kroz ovo Kafkino delo prolazi i sam kroz „proces“ samospoznaje. Dodala je i da je on u njemu „nanjušio“ nacizam.
Govoreći o tome da je Kafka bio realističan pisac, Aleksandar Jerkov ispričao je anegdotu o čuvenom filozofu Đerđu Lukaču koji je, prema istoj, obrevši se u bespućima Sibira, rekao: „Kafka je ipak bio realista“. Kafka je realističniji nego realistično nastrojeni pisci, kaže Jerkov, ali to je realističnost u višem smislu. U njegovom delu unapred je ispisan utisak 20. veka koji su ogleda u munkovskom nemom kriku.

Razmatrajući zanimljivu tezu – šta ako je Jozef K. kriv? – Ivana Dimić podsetila je na Kafkino „Pismo ocu“ svojevrsni autobiografski zapis u kome se pisac oseća krivim zbog nekompetentnosti za život, bar ne onakav kakav je vodio i od njega očekivao njegov otac. Ta dominantna figura oca i Kafkin odnos prema njemu pravi su materijal za psihoanalitička tumačenja koja se upravo tiču osećaja krivice. Osećaj nedostatnosti i nekompetentnosti Kafka je imao i prema sopstvenom pisanju, smatra Dimić, i zato je tražio da njegovi rukopisi nakon njegove smrti budu uništeni. A Kafka je zapravo pisanjem sebe činio celovitim, primetila je ona.

Odgovarajući na pitanje o mogućnosti krivice Jozefa K. profesor Jerkov osvrće se na tekstove trojice čuvenih filozofa i teoretičara književnosti – Agambena, Deride i Deleza, nastalih u rasponu od 40 godina, od sredine sedamdesetih do početka dvehiljaditih. Zanimljiva Agambenova teorija govori o tome da je Jozef K. oklevetao samoga sebe pa se nalazi u začaranom krugu ili, bolje, na Mebijusovoj traci krivice i dokazivanja da nije kriv. Delez i Gatari u svom tekstu pišu o pojmu manjinske književnosti i njegovim implikacijama – Kafka ja bio nemački pisac, građanin Praga, jevrejskog porekla. Derida najzad govori o zakonu žanra, polazeći od izraza biti kriv pred zakonom. Zakona književnosti nema, ali književnost postoji. I pisac se stalno primiče ovom zakonu, ali se zakon stalno izmiče…