Međunarodni sajam knjiga u Beogradu održava se po 67. put, a na njemu pored knjiških, možete pronaći i brojne stripske novitete.
Šta su to sve domaće izdavačke kuće objavile od prošlog i posebno za ovaj Sajam, pročitajte u nastavku.
300 čuda
Iz kuće 300 čuda stigla su nam samo 2 nova izdanja, „Kraljevi trave 1″ i „Stranger Things 1 Druga strana“.
„Kraljevi trave“ su autorsko delo Meta Kinta i Tajlera Dženkinsa o ruralnoj misteriji koja prati tragičan život trojice braće. Oni žive u kraljevstvu kamp prikolica, zajednici izgubljenih duša kojoj se pridružuje mlada žena u potrazi za bezbednošću.
„Druga strana“ prati avanture Vila Bajersa na osnovu događaja iz prve sezone popularne Netfliksove serije.
Aleja izdavaštvo
Aleja je nova izdavačka kuća koja je rad započela urnebesnim serijalom o odlučnoj, smešnoj i simpatičnoj Magluški, i to u okviru epizoda „Buđenje zmaja“ i „Šuma izgubljenih duša“.
Vragolasta devojčica Magluška ima samo jednu želju: da postane veštica! Jednog dana, kada joj otac – usvojitelj otkrije tajnu knjigu čarolija, koju je zajedno sa voljenom ćerkom pronašao u šumi, stvari postaju jasnije. Istog maha Magluška nabavlja polovni kazan i spremna je da otvori veštičji dućan, uposlivši usput, kao pomoćnika malo prase, zvano Hubert i Huga, dečaka koji je oduševljeno prati u svakom poduhvatu.
Osim toga, izdali su i strip „Rebis“, dirljivu bajku o samoprihvatanju, koja predstavlja kritiku društva užasnutog različitošću, ali i himnu tolerancije i udruživanja. Ovo je ipak knjiga koja nije za decu, već se preporučuje za 15+.
Besna kobila
Za ovogodišnji Sajam knjiga stižu tri nova naslova Besne kobile. Prva knjiga koja se već može naći u knjižarama je „Hodočašće rastrojenog uma“, neobična knjiga koju je izvanredno ilustrovao i kao bajku za odrasle zamislio dizajner Uroš Savić, a koja se može čitati i kao kratki uvod u učenje Karla Gustava Junga.
Za ljubitelje beletristike, pravo iz štamparije dolazi roman prvenac Vere Bošković „Zavese na našim prozorima“, koji prati životni put glavne junakinje kroz burna i teška vremena za vreme i nakon Drugog svetskog rata.
A da ova godina ne bi prošla bez stripa u izdanju Besne kobile, tokom Sajma knjiga stići će i autobiografija Srećka Gala „The noble Gall“, karikaturiste koji je skoro pedeset godina proveo u SAD-u, radeći za najpoznatije američke novine i časopise.
Darkwood
Darkwood je imao brojna izdanja od Sajma do Sajma i to najviše na polju mangi, kojih izdaje prilično. Nastavljeni su „Ubica demona“, „One Piece“, „Naruto“, „Berserk“, „Bestijarijus“ i „Napad titana“, koji je konačno i završen.
Započet je serijal „Dorohedoro“, a izašli su i „Senzor“, „Remina“, „Granična zona“ i „Priče o planinskim duhovima“, na kojima je radio majstor horora Džundži Ito, uz pomoć još nekih kolega.
Stiglo je izdanje „Korto Malteze: Crni okean“, u kome smo videli Korta u modernijoj varijanti, sa novim autorima i smeštenog u kasnije doba od originala.
Korto je dobio i izdanje „Pod ponoćnim suncem“, koje takođe nije radio Hugo Prat, ali koje jeste smešteno u isto vreme kao original.
Legendarni dvojac Kalvin i Hobs dobio je nova izdanja, „Blago je svuda“ i „Ovo je čaroban svet“, u kojima smo se ponovo smejali do suza i topili od miline.
„Raketaš“ Dejva Stivensa dobio je integralno, tvrdokoričeno izdanje, a isto važi i za „Put“ Manija Larsenea, adaptaciju istoimenog postapokaliptičnog romana Kormaka Makartija.
Nastavljen je serijal „Sejač smrti“ Frenka Frazete, a isto važi i za „Mek Koja“ Gurmelana i Palasiosa, kao i legendarnu „Modesti Blejz“ Pitera O’Donela i Enrikea Romera.
Srebrni letač dobio je izdanje „Preporod“, Panišer se vratio u epizodi „Sovjet“, a nastavljen je i serijal „Porodica Špageti“.
Torpedo 1972 stigao je u epizodi „Ala to boli“, dok se Dedpul vratio u izdanju „Drakulina nevesta“, a i „Granvil“ je dobio novi nastavak.
Jedna od poslastica bila je grafički roman „1984″, na osnovu čuvenog romana Džordža Orvela, koji je umnogome sačuvao atmosferu i dijaloge iz izvornika.
Još jedno specifično izdanje bilo je „Konan: Hronike srebrnog platna“, u kome su predstavljene stripske adaptacije prva dva filma o Konanu varvarinu, koga je tada tumačio Arnold Švarceneger.
Pokrenuta je i nova biblioteka „Luna“, koja je u premijernom izdanju donela Tenkaču u epizodi „Dve Cure Jedan Tenk“, a u drugoj grafički roman „Usamljena u središtu Zemlje“.
Tenkača je čuvena ikona stripske kontrakulture koja je bila najpopularnija tokom 1990-ih, a „Usamljena u središtu zemlje“ je autobiografski grafički roman Zoi Torogud, mlade zvezde u usponu.
Golconda
Kada je u pitanju Golconda, nastavljeni su razni kiosk serijali, a stigla su i nova tvrdokoričena izdanja, dok se za Sajam očekuju i noviteti koji su se dugo čekali.
Pre svega, tu je „Lunov Magnus Strip“, u okviru koga su izašle nove priče, avanture Natana Nevera, Kita Telera, Velikog Bleka, Nika Rajdera, Julije, ali i Kena Parkera.
Tu su sve Bonelijevi junaci koji su i nekada izlazili u okviru ove edicije, a neki od njih imaju i posebne serijale koje je Golconda takođe nastavila u obliku knjiga.
Porasle su bilioteke o Natanu Neveru, policajac Nik Rajder dobio je nove slučajeve a istražena je i Julijina mladost. Pored toga, „Lunov Magnus Strip vanredno izdanje“ takođe je nastavljeno, pa su tu stigle nove avanture Trapera Kerija
„Ken Parker“ takođe je nastavljen u okviru posebne knjige sa Darkvudom, a prava poslastica bilo je izdanje „Majstori stripa 1: Berardi i Milaco“, o kome smo već pisali.
U njemu su viđene priče o tri različita lika, za koji je dvojac Berardi-Milaco osmislio vrlo zanimljive avanture.
Stigli su i novi brojevi „Džonija Logana“, italijanskog satiričnog stripa o grupi C.T, koja rešava zamršene slučajeve u kojima policija ne može da dođe do rešenja.
Nindža Kornjače i dalje imaju važno mesto u ovoj kući, pa su tako viđene „Nove avanture heroja u oklopima“ kao kiosk izdanje i „TMNT: Poslednji ronin – Izgubljene godine“ kao tvrdokoričeni grafički roman, a čekaju se i druge priče iz ovog univerzuma.
Na kioscima je počeo sa izlaženjem i serijal „Spajdermeni II“ u nastavcima, a „Magični vetar“ je takođe nastavljen sa posebnim izdanjima.
Treba istaći da je serijal „Transporter“ dobio drugi i treći deo, dok su izašla i izdanja „Odmetnici sa Zapada“ i „Larigan 1″, kao sjajni predstavnici vestern žanra.
Još nekoliko važnih izdanja francuske škole treba da stigne za Sajam, među kojima su „XIII“ Van Hama i „Džeri Spring“ Žižea.
Komiko
Komiko je između dva Sajma predstavio dva nova izdanja, a stiže i treće koje je dugo čekano. Izdanje „Robert Kramb: Knjiga postanja“ donosi jedinstveni vizuelni prikaz prve knjige Biblije iz ruku legendarnog autora stripa.
Kramb je prvo hteo da ilustruje samo priču o Adamu i Evi, ali je bio impresioniran „Knjigom postanja“ i adaptirao svih 50 poglavlja, sa upečatljivim biblijskim likovima i prizorima. Ova strip-knjiga nastala je nakon opsežnog petogodišnjeg istraživanja jednog od najspecifičnijih autora devete umetnosti.
Drugo izdanje je „Karl Viking“ Teda Kauana i Dona Lorensa, o kome smo već pisali, a koje predstavlja jedno od klasika britanskog stripa. Dečak Saksonac Karl bude usvojen od vikinga koji ga i vaspitaju po svom običaju.
On kasnije postaje veliki avanturista i osvajač i susreće se sa brojnim neprijateljima, od ljudi do raznih zveri.
Treće izdanje, koje treba da stigne za Sajam je drugi broj stripa „Krcko“, vanvremenskog remek-dela francuskog majstora Mašeroa o antropomorfnim životinjama koje upadaju u razne avanture.
Lokomotiva
Lokomotiva je nastavila manga serijal „Bosonogi Gen“, tragičnu autobiografsku priču o bombardovanju Hirošime i njegovim posledicama.
Izdati su albumi „Srce Amazonki“ o ženama koje su se zaklele da više neće biti potčinjene, kao i Van Gog na osnovu pisama koje je umetnik slao bratu Teu.
„Džim Katlas“ Žana Žiroa dobio je drugi i treći integral, dok je „Neverovatno putovanje“ dobilo novo izdanje sa knjigama 4-6. Videli smo strip albume „Hoka Hej“, „Dobro došli u Springvil“, „Geriljerosi“ i „Golden West“ iz žanra vesterna.
„Torgal“ je dobio nova izdanja, i to u okviru serijala „Torgal“, „Torgalova mladost“ i „Torgal saga“, a naučnofantastični strip „Storm“ dobio je drugi integral.
Čuveni „Dijabolik“ dobio je dva nova izdanja – „Ko si ti“ sa crtežom Korada Roija i „Drugim očima“ grupe autora.
Započeti su bajkoviti manga serijali „Kolevka mora“, „Poslednje putovanje“ i „Devojka na obali“, a takođe je izdat i album „Nijagara holograph“ Inija Asana.
Izdat je naučnofantastični album „Živa smrt“, biografski „Impeesa“ i „Ratovi Džordža Lukasa“, kao i krimi stripovi „Morgan“ i „Barton i Kib“ dvojca Segura-Ortiz.
Još jedno vrlo zanimljivo izdanje koje treba pomenuti je „Povratak Kapetana Nema“, o čuvenom književnom junaku.
Makondo
Makondo je nastavio priču o Vešcu u saradnji sa kućom Phoenix Press, a na veliku radost ponovo je pušten „Bleksad Integral 2″ sa epizodama 4 i 5.
Na sajmu stiže novo izdanje, a sa epizodama 6 i 7, u kome se nastavljaju avanture privatnog detektiva u liku mačke u svetu u kome su svi antropomorfne životinje.
Nastavljen je još jedan sličan serijal, „Životinjski zamak“, koji je dobio treću epizodu pod nazivom Noć pravednika, o svetu u kome su ostale samo životinje.
Stigao je i nastavak „Noar burleske“, autora Enrika Marinija, kao omaž noar žanru i večitim krimi pričama. Serijal „Usagi Jođimbo“ o zecu samuraju dobio je epizodu 4 pod nazivom „Zavera zmajeve ruke“ i 5 pod nazivom „Jarac samotnjak i klinac“.
Stigla su i nova izdanja domaćih autora, „Družina Kliker“ i „Dekameron“ čuvenog Dušana Reljića, kao i „Gornja knjiga- Donja knjiga“ Alekse Gajića.
Za sam sajam najavljen je reprint stripa „Konan od Kimerije: Ksutal, grad sumraka“ domaćeg maestra Stevana Subića, kao i nastavak serijala „El Topovi sinovi“ Horodovskog i Ladrona.
A još jedna najava je sedma knjiga serijala „Orlovi Rima“ Marinija.
Maverik
Maverik je nova izdavačka kuća, pokrenuta u februaru ove godine, nastala kao naslednik YouTube kanala PreliStAvanje, a sa željom da se prenesu snažne priče koje inspirišu, podstiču na razmišljanje i povezuju se sa svakodnevnim životom.
Premijerno i za sada jedino izdanje im je „Rođene prkosne: Devojčice podignutih pesnica“, koje govori o šest devojčica i šest izvanrednih životnih priča.
Ovaj grafički roman nastao je na osnovu istraživačkog novinarstva i donosi priče o devojčicama Malali Jusufzai, Greti Tunberg, Jusri Mardini, Emi Gonzales, Melati i Izabel Vajsen.
Najkula
Najkula je nastavila sa izdavanjem nekih od klasika francusko-belgijske škole stripa, novijih grafičkih romana iz ove zemlje, ali i azijskog programa u vidu mangi i manhvi.
Kada su u pitanju korejske manhve, serijal „Kopile“ dobio je brojeve 2, 3 i 4, dok će broj 5 stići u toku Sajma. Pratimo priču o Đinu Sonuu, tinejdžeru koji je neupečatljiv i neprimetan sve dok ne počnu da zlostavljaju u školi, a koga pravi užas tek čeka kod kuće u vidu oca.
Naslov „Solo Leveling“ dobio je brojeve 3, 4, 5 i 6, a u pitanju je serijal koji prati „probuđene“, ljude sa posebnim sposobnostima, koji su lovci i prolaze kroz kapije između naše i druge dimenzije.
Glavni lik je Đinu Song, koji mora da balansira lov i rizikovanje života sa brojnim drugim svakodnevnim stvarima.
Nastavljeno je i nekoliko mangi, među kojima su „Vakfu“ (4 i 5), „Ultraman“ (2 i 3), „Cagaster“ (4, 5 i 6) i „Radiant“ (9), a započete su „Soul Eater“ i „Crni batler“, koje će dobiti 2. brojeve.
Ovi raznovrsni serijali prate razne uglavnom natprirodne teme, sa čarobnjacima, čudnim stvorenjima, zaraženim ljudima, onima koji jedu duše i drugim temama.
Kada je u pitanju evropska škola stripa, tu je pre svega nastavljena biblioteka Vagabond, o kojoj je bilo reči na našim stranicama, a koja je dobila tri nova izdanja.
„Avion“ bez nje prati priču o bebi koja je jedina preživela pad aviona, a za koju se ne zna kojoj porodici pripada, iako obe tvrde da je baš njihova.
„Džez Mejnard“ donosi priču o trombonisti koji se vraća u Barselonu gde zaranja u najmračniji deo kako bi se osvetio i nadmudrio brojne opasne ljude.
„Dani što nestaju“ predstavljaju priču o akrobati uljuljkanom u rutinu, čiji se život izvrće naopako kada se pojavljuje još jedna osoba sa njegovim likom koja polako preuzima njegov život.
Pustolovine Tintina, čuvenog plavokosog reportera, takođe se nastavljaju i za Sajam izlaze epizode „Crno ostrvo“, „Otokarovo žezlo“ i „Rak sa zlatnim kleštima“.
I edicija Super Karusel dobija nova izdanja, pa će tako izaći stripovi „Nizozemci: Prizemni humor“, „Mačak Bili: U mačećoj koži“ i „Spiru: Počeci jednog potrčka“, u kome će biti i epizoda „Zakon jačeg“.
Phoenix Press
Phoenix Press je nastavio serijal „Konvistador“ Difoa i Gzavijea u kome se prate avanture španskog osvajača Ernana Kortesa na američkom kontinentu.
Serijal je završen trećim i četvrtim tomom, u kojima je viđen sukob sa Montezumom, zarobljeništvo Kataline Gerero i uspon Ernanda Del Roja.
Veštac je dobio treći broj pod nazivom „Kletva vrana“, u kome je nastavljena saga o Geraltu i Siri, a započet je serijal „Princ noći“ o vampirskim bićima u srednjevekovnoj Francuskoj.
Započet je novi serijal o bogu groma Toru, autora Strazinskog i Kuapela, a posebna poslastica je „Carica Šarlota“ o životu Šarlote od Belgije, priča o kojoj smo već pisali na našim stranama.
Spajdermen je dobio dva nova integralnog izdanja, jedno je „Superiorni Spajdermen: Nemiran um“, a drugo „Čudesni Spajdermen: Povratak kući“.
„Nemiran um“ donosi priču u kojoj Osvetnici razmišljaju da izbace Spajdermena iz svojih redova, a u „Povratku kući“ se pojavljuje neko ko ima slične moći kao Piter Parker.
Biblioteka Ronin dobila je peti i šesti broj, pod nazivom „Balada o vojniku Odavi“ Rosija i Apikjana i „Sablasni dečak“ Ožea.
Prva priča je o indijanskom snajperu koga regrutuju Kanađani i šalju u Francusku 1915, gde seje strah u redovima neprijatelja, a druga prati starog kauboja koji traga za ćerkom.
Stalker
Kapitalno delo američkog stripa – „Prsten Nibelunga“ F. Krejga Rasela retka je uspela adaptacija scenskog dela u stripski medij. Ciklus od četiri opere Riharda Vagnera inspirisane germanskom i nordijskom mitologijom i vikinškim spevovima, u ovoj knjizi je izuzetno umešno adaptiran u jedan od najupečatljivijih epova u istoriji stripa.
Grafički roman Filipa Krejga Rasela „Prsten Nibelunga“ zapanjujuća je adaptacija klasičnih Vagnerovih opera. Hvaljeno zbog svojih bogatih vizualnih predstava i složenog pripovedanja, ovo delo oživljava Vagnerove epske teme moći, izdaje i iskupljenja kroz Raselov prepoznatljiv umetnički stil.
Možda i najznačajnija knjiga u ovom periodu biće prvo srpsko izdanje serijala „Svet Edene“, jednog od najvećih stripskih stvaralaca – Mebijusa. „Svet Edene“ istovremeno je uzbudljiva naučnofantastična avantura, pomodarski nju ejdž pamflet, promišljeni filozofsko-sociološki traktat, istinska duhovna odiseja… ali pre svega pionirsko tumaranje još neistraženim prostranstvima stripa kao stvaralačkog medija. Retko uzbudljivo putovanje.
Trilogija „Nikopol“ predstavlja nastavak objavljivanja sabranih dela Enkija Bilala. Ovo integralno izdanječine tri tematski srodna naučnofantastična strip-albuma: „Vašar besmrtnih“ (1980), „Žena-klopka“ (1986) i „Hladni ekvator“ (1992). Sva tri se smatraju stripskim klasicima, a Enkija Bilala, premda je već dotad stekao reputaciju cenjenog strip-autora, trilogija „Nikopol“ će ustoličiti među najistaknutije i najvoljenije savremene stvaraoce.
Događaji koje pratimo počinju da se odvijaju 2023. godine. U trenutku stvaranja ovih stripova, to je bila daleka budućnost. Danas, čitajući trilogiju „Nikopol“, imamo posebnu priliku da razmatramo u kojoj meri Bilalova futuristička vizija nalikuje našoj stvarnosti.
Grafički roman „100%“ najzreliji je autorski rad Pola Poupa, jednog od najsamosvojnijih autora savremenog američkog stripa, istovremeno uspešno zastupljenog u mejnstrim produkciji izdavačkih giganata i u autorskom stripu na rubu andergraunda.
Uvršćen u listu magazina Tajm sa 100 najuticajnijih naučnofantastičnih grafičkih romana svoje decenije, „100%“ donosi humor, šarm, seks i opasnost, te uliva novi život u iznenađujuće prepoznatljivu i uznemirujuću sutrašnjicu. Mešajući svetove seksualnog rada, MMA borbi i urbanog kriminala, „100%“ postavlja pitanje: da li je moguće pronaći ljubav, sigurnost i nadu u distopijskom američkom megalopolisu?
Ove godine ćemo imati priliku i da upoznamo još jednog velikana francuskog stripa, čiji radovi do sada nisu bili objavljivani na srpskom. Reč je o Kazi (preudonim Filipa Kazomajua), autoru koji spada u one koji su obeležili eru „Metal irlana“ i „Hevi metala“.
Stalker će u omnibusu pod naslovom „Arhe & Lajla“ predstaviti najistaknutija Kazina dela iz osamdesetih. Reč je o dve zbirke kratkih naučnofantastičnih priča, prvobitno objavljivanih u legendarnom strip-magazinu, koji se tematski kreću u zonama ekstrema – od karikaturalnih, anegdotalnih i lascivnih eskapada do egzistencijalističkih minijatura.
System Comics
System Comics je tokom prethodnih godinu dana priredio raznolik program, pa tako imamo četiri nova izdanja, plus dva koja stižu tačno za Sajam.
Iz System Comicsa dolazi nam po mnogo toga nesvakidašnje izdanje – „Kralj ničega“. Ovo izdanje prepoznatljivo je po svom potpuno crnom obličju, te kao takvo podseća na neki monolit. Ovakav dizajnerski pristup odgovara i samom sadržaju stripa.
Scenario je napisao Nenad Džoni Racković, etablirani umetnik beogradske avangarde, i prepoznatljiva figura sa beogradskog asfalta.
Racković za sobom ima četiri knjige, mnoge izložbe, performanse, uloge, i radiska izvodjenja. Ovaj strip je na neki način objedinio Džonijev život kroz niz fiktivno biografskih scena, i na dinamičan i atraktivan način prikazao svakodnevicu junaka koji živi izmedju stvarnosti i halucinacije.
Ono što je takođe interesantno je činjenica da je ovo izdanje deo šireg multimedijalnog projekta. Naime, Gajić je istovremeno pravio i animiranu verziju stripa – sedamnaesto minutni film koji je u dosadašnjem kratkom festivalskom životu, već dobio tri nagrade.
Ovo je pravi primer iskoraka domaćeg stripa ka novim tendencijama, socijalno angažovanoj tematici ispričanoj na popularan način i sa sjajnim crtežom, tako da izdanje može da doživi i komercijalan uspeh.
Priređena je i ilustrovana knjiga Petra Meseldžije pod nazivom „Legenda o Baš-Čeliku“. Legenda o Baš-Čeliku je zasnovana na poznatoj srpskoj narodnoj pripovetci Baš-Čelik. Ovu drevnu bajku možemo naći i u ruskom folkloru pod imenom Marja Morjevna, ali u malo drugačijem obliku zbog istorijsko-kulturoloških razlika između ova dva naroda.
Ova ilustrovana knjiga bila je Meseldžijin višegodišnji projekat i čudesno putovanje u domen mitološkog i arhetipskog.
Strip „Konstantinovo raskršće“, koji je izlazio u epizodama, dobio je svoju integralnu formu u zajedničkom izdanju sa Lagunom. U pitanju je adaptacija istoimenog romana Dejana Stojiljkovića, smeštenog u Srbiju tokom Drugog svetskog rata u kojoj počinju da se dešavaju natprirodne stvari.
Posebno treba spomenuti „Mu“ Sare i Ane Živković, mangu koje su mlade autorke napisale sa ciljem isticanja značaja sećanja i u kome postavljaju pitanje za koliko bi neko prodao svoja sećanja.
U saradnji sa Darkvudom izašli su nastavci „Kalvina i Hobsa“, a serijal Kijanu Rivsa „BRZRKR“ završen je trećom epizodom. Treba pomenuti još da su posebna izdanja dobili Serpijerijevi stripovi „Ples duhova“ i „Little Big Horn“.
Za Sajam stižu još i izdanja „BUGS“ Tihomira Čelanovića i „Robeo i Rulijeta i druge priče“ Željka Paheka.
Veseli četvrtak
Veseli četvrtak nastavio je sa izdavanjem brojnih redovnih serija Bonelijevih likova, posebnih biblioteka i kolekcionarskih izdanja.
Izašli su mnogi novi brojevi „Zagora“, „Teksa“, „Dilana Doga“, „Martija Misterije“ i „Mister Noa“, koji su se pojavljivali i kroz izdanja „Zlatna serija“, „Zlatna serija – Specijalni broj“ i „Lunov Magnus Strip“.
Iznenađenje za fanove bili su novi brojevi biblioteke „Dampir“ o polu-vampiru lovcu na vampire i „Napoleon“, o hotelijeru koji povremeno radi na policijskim istragama.
Zagor je dobio i posebna izdanja, a to su „Senke nad Golnorom“, „Šuma ukrštenih sudbina“ i zajednička avantura „Teks Viler i Zagor“.
Sa druge strane, Teks je dobio nove epizode biblioteke „Veliki Teks“ („Kapetan Džek“ i „Veličanstveni odmetnik“), „Veliki Teks u boji“ (5), tu je i „Najveći Teks“ („Čovek sa zlatnim revolverima“) R. M. Gere o kome smo već pisali.
Posebna poslastica bila je izdanje „Galop sudbine“ Bozelija i Klaudija Vile, povodom Teksovog jubileja.
Dilan Doga dobio je posebna izdanja „U znaku Đorđa Kavacana“ i „U znaku Klaudija Kastelinija“, kao i „Smrt na velikom platnu“ Rekionija i Roija.
Dragonero se vratio u okviru izdanja „Bezdušnik“, u kome pratimo njegovu mladost i prvi susret sa plaćeničkom vojskom.
Poseban naglasak stavljen je na biblioteku „Međuvreme“, koja je dobila izdanja „Teksas Kid, moj brat“ Igora Kordeja i „Karmen“ Giljema Marka.
Prvi je adaptacija novele Darka Macana o crtaču stripova čija se kreacija pojavljuje na njegovim vratima, a drugi priča o anđelu smrti koji se veže za jednu devojku pre nego što je „prevede“ na drugu stranu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.