“Sajam održan u korist kulture i literature” 1

Povodom različitih ocena tek završenog 62. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, u rasponu od bezuslovne podrške do onih koje ultimativno sugerišu radikalne zahvate u koncepcijskom, programskom, organizacionom i svakom drugom aspektu ove prestižne regionalne kulturne manifestacije…

…Odbor Beogradskog sajma knjiga podseća da je u najboljoj veri i nameri nastojao da očuva dostojanstvo i primernu, 62 godine dugu kulturnu, demokratsku i poslovnu tradiciju ovog sajma, kaže se u saopštenju Odbora.

„O tome svedoče 403 domaća i 116 inostranih direktnih izlagača, 1.033 učesnika u ime izlagača, suizlagača ili zastupljenih firmi iz 25 zemalja, 525 realizovanih programa, 10 izložbi, oko 188 hiljada registrovanih posetilaca, nekoliko hiljada učesnika, gostiju i posetilaca iz domena nekomercijalne, društvene odgovornosti Beogradskog sajma, kao i oko 1.200 akreditovanih predstavnika medija iz dvadesetak država.

Ipak, suprotno  javno iznetim, proizvoljnim i paušalnim tvrdnjama pojedinih izdavača ili grupa izdavača o „karnevalsko-vašarskom sadržaju” proteklog sajma  i o eksplicitnim zahtevima za negativnom diskriminacijom pojedinih izdavača ili učesnika, i u sadržajnom i u tehničko-prostornom smislu, Odbor nalazi za shodno da utvrdi kako je svoju misiju obavio u korist kulture i literature, a protiv svake vrste diskriminacije ili podela izdavača neprihvatljivih u demokratskom, pravnom, kulturnom i poslovnom smislu reči.

U tom kontekstu, treba imati na umu da su i znatno pre početka Sajma knjiga svi izdavači, a pogotovo oni sa najobimnijom i najuglednijom produkcijom, bili zvanično pozvani da predlože ideje za unapređenje koncepta i organizacije sajma, ali da je odziv bio zanemarljiv. Ipak, rukovodeći se opštim interesima kulture knjige u Srbiji i van Srbije i u skladu sa usvojenim kriterijumima, uključujući i poboljšane kriterijume za izdavanje sajamskog prostora izdavačima, zadržan je imperativ da se izađe u susret svim direktnim izlagačima, odnosno izdavačima, te da se očuva koncept  predstavljanja  izdavačke produkcije i prodaja knjiga po sniženim cenama”, navodi se u saopštenju.

I ove godine iskorišćena je prilika da se izađe u susret svakom izdavaču, u skladu sa zamisli i ciljem da sve organizacije koje se profesionalno bave izdavanjem knjiga dobiju priliku da svoju produkciju izlože na Sajmu knjiga. Bile su minimalne i promene izlagačkog prostora u odnosu na prethodu godinu, pri čemu treba imati na umu činjenicu da nijedan izdavač ne polaže pravo na stalno mesto. Isto tako, a podsećanja radi, tri godine nisu povećavne cene izlagačkog prostora, a u gotovo trostruko dužem periodu ni cene ulaznica, dodaje se u saopštenju.

„Izuzetno obiman i raznovrstan prateći program, koji je Odbor Sajma knjiga usvojio, sadržao je najširi mogući spektar važnih tema iz književnosti, kritike i nauke, uz neposredno učešće istaknutih književnika, kritičara, naučnika i predstavnika drugih segmenata kulturne i društvene zbilje. Upravo taj segment na najočigledniji način oslikava kulturnu i književnu raznovrsnost ovog prostora, ali i sve kulturne i demokratske tradicije, sa jedne strane, i kulturnu i demokratsku zbilju, sa druge. Međutim, ni u ovom segmentu upravo najžešći kritičari sajamskog koncepta nisu dali iole značajan doprinos”.  

 Odbor dodaje i da poštujući i visoko vrednujući dobronamerne i dobrodošle, iako zakasnele, kritike i sugestije različitih segmenata Sajma knjiga, vredi ukazati na neodrživost i neprincipijelnost u javnom iskazivanju očiglednih sujeta, ličnih ili posebnih interesa, daleko od svakog zajedničkog ili opšteg, čak i izrazito antidemokratskih i dikriminativnih stavova, koji ni na koji način ne bi unapredili i učvrstili, nego bi, naprotiv, suštinski razorili koncepcijsko i organizaciono tkivo Sajma knjiga. U svom „vrednosnom” i „koncepcijskom” dokazivanju vlastitih „prava” i određivanju prema proteklom Sajmu knjiga, neki nisu bežali ni od potpunog negiranja elementarnih prava i sloboda drugih, najdemokratskijeg prava na drugačije mišljenje, pa čak ni od zabrane fizičkog pristupa sajamskim prostorima i programima. I to na jednoj reprezentativnoj, iako nesavršenoj kulturnoj manifestaciji. U prilog neprincipijelnosti nekih među ovim kritičarima govori i njihovo radikalno drugačije promišljanje Sajma knjiga u gotovo istovetnim oklonostima prethodnih godina.

„Konačno, prihvatajući umesne kritike, Odbor svoju kulturnu misiju vrednuje kao uspešnu i nastojaće da je razvija u svakom interesu ove manifestacije – još bogatije, raznovrsnije i u skladu s vremenom i prostorom koje svojim ugledom i uticajem osvetljava. To podrazumeva i spremnost da je bezuslovno poboljšava i da bude otvoren za  sve dobronamerne i konstruktivne predloge”, zaključuje se u saopštenju Odbora Beogradskog sajma knjiga.

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari