Salman Ruždi: Priča o progonjenom književniku

Britanski pisac indijskog podrekla Salman Ruždi 1988. godine je objavio „Satanske stihove“, a godinu posle toga je zbog tog romana tadašnji iranski vođa pozvao na autorovu smrt. Tokom godina su usledili neuspešni pokušaji ubistva pisca koji je zbog toga morao da živi pod policijskom zaštitom.
Salman Rusždi vrlo verovatno nikada neće imati mira – iranski državni mediji skupili su 2016. godine oko 600.000 dolara koje su planirali da dodaju u fond fatve koja poziva na ubistvo ovog pisca, pisao je Daily Mail.
Ruždi je svetsku slavu stekao početkom 80-ih zahvaljujući svojim sjajnim romanima, kao što je “Deca ponoći”, ali interes šire javnosti dobio je nakon romana „Satanski stihovi“.
Objavljen 1988. godine, kontroverzni roman je izazvao lavinu negativnih reakcija u muslimanskim državama jer su mnogi vernici određene delove knjige protumačili kao otvoreni napad na islam i proroka Muhameda, što knjiga nije – reč je o isključivom i malicioznom tumačenju romana.
Ubrzo nakon što je objavljen, roman je zabranjen u nekoliko država, među kojima su bile Indija, Bangladeš i Južnoafrička Republika… Najdalje je otišao Iran i njegov tadašnji čelnik, lider islamske revolucije, ajatolah Homeini koji je fatvom, legitimnom pravnom odlukom, pozvao na ubistvo Ruždija. Homeinijeva odluka smatra se važećom i nakon njegove smrti.
Bogata iranska religiozna organizacija ponudila je 2,7 miliona dolara nagrade svakome ko izvede fatvu i 2012. godine povećala je iznos na 3,3 miliona dolara. Za pisca je to značilo samo jedno, beg iz javnosti i devet godina sakrivanja i života pod policijskom pratnjom, o a onda je objavio knjigu pod nazivom “Joseph Anton” što je pseudonim kojim se koristio dok se krio.
Tom prilikom je Ruždi za francuski Le Monde rekao “kako je u samom srcu islama nešto otišlo krivo“, piše Daily Mail.
Iako je Ruždi preževo, Hitoši Igaraši, japanski prevodilac Satanskih stihova je izboden na smrt, dok je italijanski prevodilac knjige teško ranjen. Norveški izdavač Satanskih stihova je napadnut u Oslu 1993. godine. U njega su pucali tri puta, ali je preživeo. Turski prevodilac „stihova“ Aziz Nesin bio je meta napada u gradu Sivasu, koji se pretvorio u masakr u kom je život izgubilo 37 ljudi.
Iran je fatvu podržavao sve do 1998. godine kada je novi predsednik Mohamad Katami izjavio da više ne zagovara ubistvo Ruždija. Uprkos tome, fatva nikada nije službeno opozvana pa je neke religijske vođe, ponavaljaju.
Ruždi je rođen u Bombaju, Indija, 1947. Poslan je u internat u Engleskoj pre nego što je otišao na studije istorije na Univerzitetu u Kembridžu. Godine 2007. proglašen je vitezom za zasluge u književnosti.