Samo on je nedostajao u apokaliptičnoj viziji Beograda na vodi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ovim je sve rečeno. I ono do sada precutano. Sve je jasno. Nadam se svima i konačno.

2. U Srbiji činjenice ni u 21 veku ne znače ništa. Nemanjići nisu izabrali Evropu gradova i to je to! U 13 veku je nastala Evropa gradova (namesto Evrope sela) – privredno i intelektualno žarište – uspon znanja; gradske škole i fakuteti – preko 60% dece je prošlo kroz te škole (u Remsu i devojčice). Novi verski redovi u gradovima potpuno su izmenili samo hrišćanstvo – težište je bilo na znanju na „dve istine“. Manastirka ortodoksna autoritarna ne kritička duhovnost zamenjena je fakultetskom „verom u čoveka“ i njegova tehnička i naučna znanja o prirodi i svetu koja su vođena empirijskom metodom učenja na greškama. Gradovi preuzimaju ideje Aristotela i Cicerona da ono što određuje grad nisu zidine već ljudi koji u njima žive šta znaju da urade, kako su vaspitani, socijalizacija nepoznata selu, otvaranje prema svetu i novom. Građanin je bio konzument kulture koju je stvarala škola, fakultet, gradski trg, krčma, pozorište na gradskom trgu…

   1. Evropa gradova!? Moguće, ali tu se radi o procentu stanovništva i korisnika nove svesti i savesti koji je manji od statističke greške. Građanska svest i kultura postaju relevantan faktor tek kada 90% ukupnog stanovništva, a 70% stanovništva u gradovima ne živi u smradu, prljavštini i ne crkava od toga, a to je u Evropi postignuto tek u XX veku. Pročitajte ponovo Zolu, Zilahija, Dostojevskog, Golsvordija… Džabe su bile ideje Aristotela, Cicerona… u smradu gradova bez kanalizacije i osnovne komunalne higijene. Nemanjići su kraljevska dinastija u feudalnoj zemlji u nastajanju i ekspanziji. pri tome zemlji koja je autokefalnošću crkve dobila status državne samostalnosti. .. Do povratka Aristotelu je imao mogućnost da stigne tek možda despot Stefan Lazarević i njegovo vreme jeste bilo slavno intelektualno, ali FINALE – KRAJ srpske države. O socijalizaciji, otvaranju prema svetu… gradske populacije u XIX veku u Evropi, dodatno pročešljajte Dikensa, Šoa, Igoa – životniji su i manje lažu od istoričara. Valjda bi ih bilo stid pred savremenicima.

3. Šta rade?Pa, obeležavaju ovim kičericama „svoju teritoriju“ i to naročito preko puta istorijskih zdanja i spomenika koji u Srbiji simbolišu moderno, a koji su,gle čuda, zidali Obrenovići.

4. Kako ste pametni ,bas vam se divim.

   1. Hvala, Slobodane., ali mnogo sam više očajan nego pametan. Zapravo, tako očajan da mi pamet čili od užasa dok prisustvujem ovom užasu u kome grupa lopova, lažova i ubica vuče Srbiju i sve nas u sengrup svog beščašća, a mi, koje vuku u svoj smrad ništa ne preduzimamo da povučemo vodu za njima, da se spasimo i očistimo svoju okolinu od gadluka.

5. Kada neko slepo mrzi onda i belo postaje crno, crno postaje belo i nista nije onako kako jeste, jer mora biti naopako, posto onaj koje predmet mrznje, i to ostrascene mrznje, normalno da ne moze nesta da uradi kako treba.
   Ovaj spomenike je „rugoba“ beograda isto tako kao sto je „monstruozna skalamerja“ zvan Ajfelova Kula „unakazila Pariz.
   Srecno vam bilo mrzitelji!