Foto: M.P. / DanasIzložba “Tolerancija” je svojevrsni životni projekat dizajnera svetskog glasa Mirka Ilića, čije gostovanje po svetu svedoči o tome da je baš toleranciju danas potrebno ponovo oživeti.
A deo projekta „Tolerancija“ je i rad sa studentima kroz radionice, ali i predavanja za stručnu i zainteresovanu javnost, kakav je bio slučaj u Zrenjaninu, gde je u Narodnom muzeju juče održano predavanje.
“Tolerancija se danas smatra političkim izrazom, a ako ste tolerantni smatraju vas levičarem. Zato, ako kao dizajner uspete da promenite makar jednu osobu, to je veliki uspeh“, smatra Mirko Ilić.
On je svoje predavanje započeo prikazom profesionalnog rada, opuštajući atmosferu šalama i crticama iz svog privatnog života, jer umetnik tu, pred nama, ipak je živ čovek.
Kako je detaljno opisao i dokumentovao na više primera, dizajnerska rešenja imaju svoju predistoriju, a njihova vizuelna rešenja često su vrlo popularna i opšteprihvaćena čak i kod ljudi, koji ne znaju njihovo konkretno značenje i poreklo.
„Imate rešenje za kip slobode gde statua slobode ljubi kip pravde. U pitanju je zapravo brak između slobode i pravde. Ljudima se svidelo ovo i prihvaćeno je a u osnovi rešenja leži ikonografska slika jednog ranije poznatog poljupca, kada američki marinac ljubi devojku i ta slika ima važnu simboliku u Americi“, objasnio je Ilić.
Na primerima plakata koje je radio tokom dugogodišnje dijaznerske karije, od početnih do najnovijih i od dizajna političkih do plakata i ilustracija za dečije knjige i decu, Mirko Ilić, američki strip-crtač, ilustrator, pedagog i dizajner na jučerašnjem predavanju u Zrenjaninu pod nazivom „Dizajn aktivizam“ predstavio je svoj rad ali i svoje poglede na dizajn danas.
Dizajn aktivizam
Kako je objasnio, u srcu njegovog pogleda je tema kojom gostuje a to je dizajn aktivizam, koji je sažeo u primere tolerancije koja nam se dešava i ne-dešava, u zavisnosti od toga koliko su snažno ukorenjeni tradicijski i retrogradni pogledi na svet i život oko sebe.
„Ova izložba plakata „Tolerancija“ koja će kod vas biti izložena, naišla je u mnogim zemljama i gradovima na dobar prijem ali se u zemljama istočne Evrope dešava isto, da su plakati koji neke asociraju na gej zajednicu pocepani i uništeni. U Zagrebu se desilo da se počinilac slikao kako uništava plakate ali policija nije uspela da mu uđe u trag. U Grazu su plakat odštampali i stavili na krov škole, u Beogradu su polepljeni svi jedan do drugog, pored auto-puta, u Temišvaru su isto uništeni ali posle reagovanja policije prestalo je cepanje“, ispičao je Mirko Ilić.
On je, ipak, naglasio da dizajn sam po sebi nailazi na različite reakcije i da su njemu najvažnije pozitivne reakcije.
„Desi se da i neko drugi primeti te plakate, recimo u Njujorku je to učinio muzičar Dejvid Birn, koji ih je fotografisao i posvetio im post. Sve se to u svetu dizajna računa i korisno je“, objasnio je Ilić.
Objasnio je da se njegov dizajn našao na najrazličitijim mestima, ne samo umetničkim ili komericijalnim, pa su se tako neka rešenja našla na skejtbordima jedne mlade firme u Americi, dok su neka završila na leđima i telu basiste benda Range agenst mashine Tima Komerforda, koji se istetovirao Mirkovim simbolima.
Naveo je i da su ga svojevremeno pitali iz Jevrejskog centra Aušvic da napravi njihov zaštitni znak, i to je učinio sa posebnom pažnjom.
„Napravio sam rešenje čisto i jasno, a imao sam priliku i da posetim to mesto, i tom prilikom u obrazovnom centru zatekao sam svoj logo na zidu. Ko vam to može platiti, moj je najjači ustisak o tome šta je sve dizajn“, ispičao je Ilić.
Kaže da je dugo razmišljao zašto se to dešava, da od 160 zemalja gde je izložba bila postavljena, u nekima se desilo cepanje i uništavanje.
„Plakati su isključivo uništavani u Istočnoj Evropi. Shvatio sam da kod vas javno nije ničije, ako nije ukradeno onda nije ničije i onda možeš šta hoćeš. Zato ovi navijači pišu grafite po vašem lepom gradu, kako sam video, kućama, a niko to ne sankcioniše. Ulovite jednog od ovih što pišu grafite, pa ćete imati čist grad“, rekao je Ilić.
Odlučio da se ne menja
Ilić je, inače, rođen u Bosni, a mladost u porodici vojnog lica proveo u Hrvatskoj i odlučio je da se ne menja, što mu je, kako kaže, Amerika omogućila, objasnio je na predavanju.
Profesionalnu dizajnersku karijeru započeo je u Hrvatskoj kao autor omota albuma jugoslovenskog panka i Novog talasa, stripova i postera, a od 1986. radi u Americi kao ilustrator i umetnički direktor vodećih magazina, poput Timea, a potom i New York Timesa, blisko je sarađivao sa slavnim Miltonom Glejzerom, sa kojim je i napisao knjigu „Design of Dissident“. Danas vodi studio grafičkog dizajna i 3D grafike, Mirko Ilić Corp.
A ideju da pokrene dizajn plakata posvećen toleranciji dobio je u Njujorku, kada je pozvao svog pijatelja i kolegu, najvećeg dizajnera u to vreme (preminuo 2020. godine), Miltona Glejzera da uradi inicijalni plakat.
„Milton je uradio prvi plakat, na osnovu koga su se na moj poziv odazvali poznati dizajneri. To su plakati iz različitih zemalja i različitih autora, mojih nema. Moj je jedini zadatak bio da tražim da autori na svom jeziku napišu reč „Tolerancija“, ukoliko imaju tu reč, jer neke zemlje nemaju tu reč već nešto slično, svoje ime i zemlju odakle su. Tako je jedan kolega iz Libana napravio plakat, nažalost prvo mu je u Ljubljani iscepan. Što je najsmešnije, na tom plakatu piše arapskim slovima „Ne moj se bojati onoga što ne razumeš“ ali je, ipak, iscepan“, objasnio je Ilić.
U Zrenjaninu je, sem predavanja, postavljena njegova 160 po redu izložba „Tolerancija“, u kojoj učestvuje i jedan plakat Dušna Petričića. Radovi su izloženi u Belom Blatu, na salašu Lujza, gde se umetnik družio sa gostima u opuštenoj atmosferi. Zanimljivo je da je ovom prilikom Ilić poklonio Muzeju Zrejanin i trideset plakata različitih autora.
„Za mene je ovo predavanje a kasnije druženje u Belom Blatu bilo predivno iskustvo, interesovalo me je kao umetnika i strip-crtača Ilićevo iskustvo i rad na stripovima, jer je on baš tako započeo svoju karijeru“, objašnjava akademski slikar Branko Đukić, pokretač Festivala stripa „Stripolis“ i istoimenog časopisa.
Ilićevo predavanje pratio je veći broj umetnika, grafičara, slikara i dizajnera u prepunom Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin
„Najsnažniji utisak na mene ostavilo je njego svedočenje da nije želeo da se menja i da mu je odlazak u Ameriku to omogućio, da bude ono što jeste“, objasnila je diplomirana grafičarka i primenjena umetnica Milica Arsić.
Kako su naveli u Narodnom muzeju, saradnja Mirka Ilića sa njihovom ustanovom započela je početkom 2020. godine kada je u izložbenom salonu i na panoima na Trgu Slobode organizovana izložba plakata „Projekt Tolerancija“.
Ove godine saradnja je proširena predavanjem Mirka Ilića na temu „Dizajn aktivizam“ koje govori o neophodnosti slobode izražavanja i umetničkog aktivizma“,kao i izložbom plakata u višenacionalnom selu Belo Blato.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
