Samostalna izložba slika Ivane Živić „Intima“

Polazeći od nedokučivog, Ivana Živić u najnovijem ciklusu slika, prepoznatljivih motiva predočava umetničku zrelost. Slikarka ostaje verna figuraciji u klasičnom smislu likovnog izraza, dok njeno eksperimentisanje i ulazak u sferu apstrakcije počiva na svetu ideja, promisli i umetničke inspiracije.

Ivanine heroine se i dalje nalaze u imaginarnim, bajkovitim enterijerima obasutim vodom i svetlošću. Ove mlade žene koje plivaju u vodenom prostranstvu su simboli jedne višeslojne promišljenosti slikarke kojoj slikarstvo predstavlja put traganja za onim stvarnim u životu i trenutkom koji ga određuje, usmerava i definiše.

Sada senzualnost, putenost i ljubav odišu sa slika, jer su upravo to i osećanja kojima se umetnica bavi. Kreativan umetnički poriv predstavljaju emocije dok Ivana pronalazi način da figuracijom uz mnoštvo detalja predstavi sreću, tugu, ljubav, strast, melanholiju, ushićenje. Ova stanja i razmišljanja je teško verbalizovati i ona često ostaju u domenu neopipljivog. Ali slikarka svojim umećem i veštinom transformiše ova raspoloženja kroz realne slike prenoseći ideje toka života, energije i duhovnosti.

Konkretne predstave i očigledno nisu glavni motiv njenog stvaralaštva, Ivana nije ilustrator emocija i misli. Ona kroz realne motive prenosi jedan dublji unutrašnji svet koji pokreće misli, osećaje, mirise i zvuke koji nas vode u imaginaran lični svet snažnih doživljaja, uspomena, nadanja, snoviđenja. Lepota koja je prisutna pred okom posmatrača ukazuje na optimizam i snagu slikarke koja se bori u svakodnevnom životu čuvajući bogatstvo svog unutrašnjeg sveta.

Vrsna likovnost, visok slikarski nivo izvođenja i posvećenost detalju realizovani su vrhunskom crtačkom veštinom, dok boja kao gradivni element slike ima širok spektar. Kao kod baroknih umetnika, narativni sadržaj podržan je svetlošću i senkom. Na ovaj način stvara se iluzija, unosi dramatičnost. Hrabrim koloritskim kontrastima, ponekad i monohromnim slikama stvara prepoznatljiva ostvarnja.
Ivana se ne plaši ni iskrivljenja koja nastaju kao iluzija prelamanja svetlosti u vodi. Krivudavost i refleksiju svetlosti obrađuje i samostalno dodeljujući joj svojevrsnu simboliku. Ovde se volumen, masa, prostor i pokret nalaze u balansu, dok stvaraju ujedno stvarne i nestvarne vizuelne i imaginarne fenomene.

Njene slike su kao voda koja nas oslobađa, pruža mir, pročišćava ali donosi vrtloge, strast, neizvesnost, nemir i strah, a njihov cilj mogao bi da bude i san koji će tek uslediti.

Slavica Obradinović, istoričar umetnosti

Ivana Živić (Sarajevo, 1979) je slikarka koja živi i radi u Beogradu.

Diplomirala je slikarstvo 2004. godine na Fakultetu Likovne Umetnosti u Beogradu, odsek za slikarstvo, gde je i magistrirala dve godine kasnije. Od 2006. je stalna članica Udruženja Likovnih Umetnika Srbije (ULUS), od kada je prisutna na 24 samostalne i preko 60 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.