Sanjati kao dete i ostvariti san uopšte nije mala stvar

Po rečima autorke koncepta Jelene Pavićević, likovne urednice DOB-a, ova postavka predstavlja zbir manifesta afirmisanih interdisciplinarnih umetnika, koji u različitim vremenskim periodima prezentuju referentni sistem izgrađen na principima kontrakulture.

Prikazom njihovog delovanja na likovnoj, ali paralelno i na muzičkoj sceni, dolazi do opšteg sagledavanja pojedinačnih estetika i intelektualnog promišljanja komunikacije između visoke umetnosti i mejnstrima.

Svojom progresivnom delatnošću, počevši od 1980-ih godina do danas, ovi autori se kroz vizuelnu umetnost nadovezuju na ideologiju rokenrola – ističući važnost kritičkog stava i značaja individualnosti u procesu emancipacije pojedinca.

Učesnici izložbe “… ako utopija uspe…” (11-28. avgust) akteri su muzičke andergraund scene 1980-ih, 1990-ih i 2000-ih: Uroš Đurić (Urbana Gerila), Zoran Marinković (Bjesovi), Daniel Kovač (Jarboli, Jesenji orkestar), Sana Garić (Xanax, grupa Beograd, Svemirci), Bojan Slačala (Artan Lili, Stuttgart Online) i Aleksandar Obućina (Sv. Pseta).

Kroz različite poetike, zapažanja i promišljanja o svetu koji ih okružuje, ovi autori donose svoje poglede na utopijski/distopijski koncept stvarnosti, prepoznajući je kao takvu putem kritičkog razmatranja, izraženog u slikarstvu i muzici podjednako.

Zadržavši svu autonomnost kontrakulture, ovde okupljeni umetnici, sa različitih generacijskih pozicija preispituju društvo u kome stvaraju, kao i vreme koje utiče na kreiranje pobune protiv nametnutih vrednosti popularne kulture.

Njih šestoro, specijalno za Danas, razmatraju način na koji muzika i likovna umetnost funkcionišu zajedno, objašnjavaju šta njihovi izloženi radovi predstavljaju, kada su i kako nastali, ali i šta ovog časa slušaju, odnosno na kojoj sopstvenoj muzici trenutno rade.

– Muzika i likovna umetnost za mene su oduvek neraskidivo povezane. Kompozicija, osećanja i ideja koju umetnik želi da prenese publici, samo je pitanje forme. U našim spotovima likovnost je dosta izražena i trudimo se da vizuelno što bolje dočaramo suštinu naših pesama. Rad koji sam izložila, zapravo je prvobitno bio ilustracija za omot albuma “Svet za nas”, a sada sam tu ilustraciju naslikala. Ima dosta detalja i mogućih vizuelnih tumačenja: Plavi jelen asocijacija je na slobodu i nesputanost, ali i životinja koja nas uči da divljina može ići pod ruku sa elegancijom; medved koji drži bubnjarske palice – simbol je snage i velike izdržljivosti. Ostale simbole bih prepustila publici na dalje tumačenje – kaže Sana Garić i dodaje – Trenutno radim na završetku novog albuma, pod imenom “Naočare za srce”, zajedno sa Mikijem Ristićem (Darkwood Dub, Bella Technika), Feđom Tomom Franklinom (Fish in Oil), Dušanom Ristićem i Radanom Đorđevićem. Radujem se novom albumu i jedva čekam da se uobliči u celinu, a i da koncerti ponovo zažive. Jer, sanjati kao dete, usred raspada svega, i ostvariti san – to uopšte nije mala stvar.

– Nemam potrebu ništa da kažem. Sve mi je to zamorno. Volim da ležim i spavam. Dok još bejah osnovac, kevina tetka Olgica me zvala grof Ćano, jer nisam ustajao pre 10. Imao sam srećno detinjstvo. Sve posle toga bilo je da ne veruješ – kratak je bio Uroš Đurić.

– Muzičko i likovno su u mom slučaju potpuno razdvojeni. Mada, kod mene je sve pomereno – crtanje ima karakteristike muzike i poetskog, sviranje i pesme imaju narativni karakter, a pisanje je jako likovno, nalik skulpturi. Iako je sve to razdvojeno, pretpostavljam da ih spaja neki moralni kompas – objašnjava Daniel Kovač.

– Na izložbi „… ako utopija uspe…“ biće prikazan deo postavke „Uvek može surovije“, koja je premijeru imala u galeriji Remont 2018. godine. Ta izložba se bavi nasiljem, paradoksima u životu i načinima da se nekako očuva integritet. Radovi su nastali kada sam slikao ispise nalik grafitima (nisam bio u prilici da ih izvodim na zidovima) koje sam pisao na papiru ili koži, pa ih stavljao na Instagram. Sa Instagrama sam skidao fotografiju, dorađivao i štampao te radove sa dodatnim ispisima, koji izazivaju poruku osnovnog grafiti natpisa – opisuje Kovač svoj rad na izložbi, a potom i kako je stvarao muziku u vreme pandemije.

– A muzika? Nedavno sam za vreme izolacije snimio album “Karantin”, koji možete da slušate na Bandcampu ili YouTubeu. To je ‘lo-fi’ ostvarenje na kome sam tonski zapis zabeležio u potpunosti uživo, malom digitalnom kamerom. Pošto druga oprema za snimanje nije bila na raspolaganju, koristio sam ono što sam imao pri ruci. Sviđaju mi se ta ograničenja zbog kojih sad imam solidan album sa gustim sadržajem, koji nadvladava skromnu produkciju. Korona situacija traje, pa sam nastavio da snimam neke sasvim nove pesme na taj fotoaparat.

– Kako zajedno funkcionišu muzika i likovna umetnost? U svojoj biti i jedno i drugo funkcioniše na istim principima, a rezultati na ishodištu imaju suštinski iste ciljeve – smatra Zoran Marinković i obrazlaže kako su nastajala dela koja se mogu videti na ovoj izložbi. – U periodu od 2001. do 2010. godine, a najintenzivnije tokom 2002. i 2003, koristio sam, u cilju umetničkog stvaranja, kompjuterski sken aparat kao neku vrstu foto kamere. Tako smo, ja i gomila mojih poznanika i prijatelja, gurali glave u skener. Pokušavao sam da, manipulišući softverskim podešavanjima samog aparata, a u odnosu na njih i sopstvenim fizičkim pokretom i emocijom, pronađem druge ljude u sebi, kao i sebe u drugim ljudima. U delu koncepta, u kome sam se skenirao sa mrtvim životinjama, želeo sam da uspostavim kakvu-takvu komunikaciju sa smrću.

– Trenutno najviše slušam novi australijski rok, a volim da čujem i neke moderne nordijske metal bendove. Zbog pandemije i posledičnih otkazivanja koncerata, ne radim probe sa Bjesovima, nego koristim priliku da dovršim neke solo muzičke projekte (Bjesomar) odranije – kaže Marinković o muzičkom delu svoje karijere.

– U mom slučaju, nikad nisam mogao da se posvetim i jednom i drugom polju u isto vreme, to jest i muzici i likovnoj umetnosti, ali uspem da sa tim izađem na kraj, ponekad. Moj priloženi rad nastao je ove godine i potiče iz karantinske ere. U njemu, kroz kolažiranje poznatih elemenata, putem simbolike, predstavljam borbu sa samim sobom, sačinjenu od uspeha i poraza, prepreka i nedoumica. Muzički je ovaj karantin pozitivno delovao na produktivnost kod mene, te sam dosta svirao, razrađivao i snimao neke demo/solo/atmosferske projekte… čekam sledeći karantin, pa da ih i završim – primećuje Aleksandar Obućina iz benda Sv. Pseta.

– Muzika i likovna umetnost? Kod mene se te dve priče međusobno prožimaju i, što je najvažnije, nadopunjuju. Spletom sretnih okolnosti, uspeo sam da svoj život organizujem tako da se bavim i muzičkim i likovnim aktivnostima. To je ujedno i obavezujuća privilegija i prijatno zadovoljstvo, i siguran sam da time želim da se bavim do kraja života – ističe Bojan Slačala i ukazuje na koncept svojih radova na izložbi.

– Ovom prilikom izlažem dve kompozicije, nastale u bliskoj prošlosti. Jedna je grafička “Kompozicija za direktorsku kancelariju PGP-a”, a druga je kompozicija “Savremene ikone”. Obe koketiraju sa pop-art kulturom i istovremeno ukazuju na anomalije, pozitivne i negativne prirode, u poimanju ovog pravca na Balkanu, daleko od izvornog mesta nastanka u Velikoj Britaniji i Americi – navodi Slačala koji paralelno pravi i muziku za oba svoja benda.

– Trenutno završavam nove pesme za Artan Lili i Stuttgart Online, što znači da sam non-stop u studiju, pa i nemam mnogo slobodnog vremena. Ali, vidim da je i u svetu izvesna stagnacija u plasiranju nove muzike, tako da sigurno ne propuštam mnogo…