Šansa za lakšu cenzuru, lobiranja, eliminisanje „nepodobnih“ umetnika: Šta bi sve mogla da donese izmena Zakona o kinematografiji?

Predstavljajući ovogodišnji festival Kustendorf, Gojković je na konferenciji za novinare usput pomenula i da je Vlada Srbije, na sednici održanoj 12. januara, donela predlog izmene postojećeg Zakona o kinematografiji, koji se prevashodno odnosi na funkcionisanje Filmskog centra Srbije (FCS). Ovom izmenom, umesto Upravnog odbora FCS, odluku o predlogu konkursne komisije ubuduće bi donosio direktor FCS.

I mada se ministarka u obrazloženju za ovaj amandman pozvala na krovni Zakon o kulturi, kao i bolje fukcionisanje najznačajnije nacionalne ustanove za kinematografiju, predložena promena u radu FCS u najmanju ruku je upitna i konfuzna.

Pre svega, ona dolazi u trenutku kada FCS već gotovo godinu dana ne funkcioniše (sve njegove ingerencije obavlja Ministarstvo kulture), i to posle velikog skandala sa prvim pozivnim konkursom za eminentne reditelje novembra 2021. Podsećanja radi, UO na čelu sa Jelenom Trivan poništio je tada predlog konkursne komisije kojim su podržani filmovi Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića.

Zbog ovog istorijskog „gafa“ (prvi put se dogodilo da FCS ne prihvati odluku komisije koju je sam izabrao), decembra 2021. pet članova UO podnelo je ostavke, jedan je u međuvremenu preminuo, i ovo telo je tada praktično prestalo da funkcioniše. Uz Trivan, na ovim mestima ostali su samo Miroslav Lekić i Petar Jakonić, a mandat ovom UO zvanično je prestao maja ove godine.

U takvom ambijentu, sasvim je logično i više nego potrebno otvoriti pitanje šta bi sve srpskom filmu mogla da donese izmena Zakona o kinematografiji, koju je najavila ministarka Maja Gojković.

Koliko prebacivanje odgovornosti i velike moći na samo jednog čoveka, direktora FCS koga na konkursu bira Ministarstvo kulture i imenuje Vlada Srbije olakšava političke manipulacije, da li smo na pragu „legalnog“ uvođenja cenzure u filmsku umetnost i eliminisanje „nepodobnih“ autora (kao što se uz salve javnih uvreda najviših predstavnika ove vlasti dogodilo Goranu Markoviću na konkursu 2021.), ili će možda za sve stvaraoce, bez obzira na njihova lična politička ubeđenja zaista doći bolji dani, za Danas govore reditelji Darko Bajić i Srđan Dragojević, producent Branislav Jević i direktor FCS, reditelj Gordan Matić.

Prema rečima Jevića, koji je član Radne grupe za izradu Nacrta novog Zakona o kinematografiji, sada Zakona o filmskoj i drugim audiovizuelnim delatnostima, predstavnika Grupacije za kinematografiju (sektora Kreativnih industrija u Privrednoj komori Srbije), producenta i diplomiranog pravnika po obrazovanju, njihov angažman traje još od septembra 2019.

– Od tada, do danas, sa velikim prekidima zbog pandemije, sa obrazovanjem nove Radne grupe marta 2021, u kojoj smo kao deo struke i dalje ostali mi koje je predložila Grupacija za kinematografiju i direktor FCS, radimo na pokušaju kreiranja novog, modernog Zakona, usklađenog pre svega sa potrebama našeg društva u celini i kulture, ali i sa evropskim trendovima i pozitivnim propisima. Pogotovo novim u Evropi, kao i pojedinim pravilima u evropskim kulturnim institucijama (Kreativna Evropa, Media…) – kaže Jević.

Krajem juna 2021, kako objašnjava, u jednom trenutku je prekinut rad Radne grupe, koji je do tada već bio skoro potpuno usaglašen od njenih članova.

– Onda je, u bez do tada utvrđenoj proceduri došlo do usaglašavanja konačnog teksta Nacrta zakona, i već u septembru na Javnu raspravu je otišao tekst Nacrta koji je svoju konačnu verziju dobio – bez saglasnosti svih članova Radne grupe. Pogotovo, bez saglasnosti sa bitnim tačkama članova Radne grupe koji su bili predstavnici strukovnih udruženja, odnosno pomenutog Odbora za kinematografiju pri PKS – objašnjava Jević.

Na javnim raspravama, kako ističe, bilo je puno primedbi, što je prirodno, od strane stručne javnosti, predstavnika Grupacije za kinematografiju, velikih kompanija koje deo prihoda ostvaruju i zahvaljujući audiovizuelnim sadržajima, kao i pojedinaca, udruženja…

– Posle dugog mirovanja, 12. januara ove godine pozvani smo u PKS na sastanak Radne grupe, na kojem smo upoznati sa novim tekstom Nacrta. Ne znamo ko je taj tekst kreirao, ali mi kao Radna grupa nismo u tome učestvovali, i dat nam je rok od sedam dana da se o tome izjasnimo. Zajedničkom sastanku članova Radne grupe, na koji se nisu odazvali članovi zaposleni u Ministarstvu kulture, a pozvani su, prisustvovali su i predstavnici strukovnih udruženja, distributera, prikazivača, dokumentarista, reditelja, producenata…Zauzeli smo stav da novi Nacrt nije prihvatljiv u prezentovanom obliku, i od Ministarstva kuture zatražen je rok do 28. februara, u kom bi članovi Radne grupe koji predstavljaju struku, dali predloge izmena i dopuna predloženog Nacrta, za koje bi smatrali da bi tekst Nacrta učinili kvalitetnijim. A zatim i da se, eventualno, i cela Radna grupa i ministarstvo slože s tim predlogom, ili zajednički dođu do nekog konačnog teksta koji bi zatim išao na Vladu Srbije, pa u skupštinsku proceduru za donošenje Zakona – ističe Jević.

Ministarka Gojković je prihvatila njihov predlog, dobili su traženi rok, i nadaju se, kako objašnjava, da će uspešno privesti kraju proceduru donošenja Nacrta i novog Zakona. S druge strane, Jević podseća da praktično od početka 2022. UO FCS nije imao kvorum i nije mogao da donosi odluke, zatim mu je istekao mandat, i FCS je bio nefunkcionalan.

– Razumem da je zato i kreiran predlog amandmana pojedinih članova Zakona o kinematografiji, da se određene nadležnosti, bitne za funkcionisanje FCS, sa UO prebace na direktora, te da se u FCS privremeno uspostavi „normalno“ funkcionisanje tekućih poslova i procesa. Kao član Radne grupe nadam se da ćemo do 28. februara kreirati dobre izmene i dodatke zakona, kojih i nema previše, ali se radi o bitnim temama, i da ćemo što pre, kao društvo, ugledati Zakon o filmskoj i drugim audiovizuelnim delatnostima, i što kvalitetnije urediti oblast u kojoj i naša strukovna udruženja i moje kolege i ja funkcionišemo.

Na pitanje Danasa da li, s druge strane, izmena kojom se najveća moć daje jednom čoveku, direktoru FCS da donosi odluku o predlogu konkursne komisije, olakšava manipulacije, političku cenzuru i eliminisanje „nepodobnih“ umetnika, Jević kaže:

– Smatram da će taj amandman pre svega omogućiti da FCS postane funkionalan, i mislim da to i jeste namera njegovog donošenja. Ali, naravno, uvek postoji opasnost da će neko ko čini vlast na određen način to politički moći da zloupotrebi, bilo preko direktora FCS ili članova njegovog UO.  Moguće je, dakle, da prebacivanjem odlučivanja sa više ljudi na jednog čoveka to administriranje bude lakše. Zato je nama važno da bilo koja vlast, i ova sadašnja i neka buduća ne može baš tako lako da zloupotrebi FCS, i nastojimo da na mesta u UO i na mesto direktora dođu ljudi koji su, pre svega, odabrani i predloženi od struke.  Oni bi se mnogo više osećali obaveznim i prema struci i prema svojim kolegama nego prema ministru kulture i vladi koji su ih odabrali, jer bi onda imali mnogo manje razoga da budu poslušni vlasti – kaže Jević.

Za direktora FCS Gordana Matić, kome mandat ističe krajem jula ove godine, ova izmena zakona ima i dobrih i loših strana.

– Ona može da ubrza neke procese i procedure koje prethode samom usvajanju predloga konkursne komisije, i da samim tim FCS u budućnosti bolje funkcioniše. Odluke i realizacija bi bile fluentnije i direktor bi konkretnije učestvovao u sprovođenju kulturne politike. S druge strane, naravno da ova izmena zakona može da da preveliku odgovornost jednom čoveku, direktoru,  ali je tu jedna, da tako kažemo, apsurdna situacija. Po Statutu FCS, direktor predlaže članove konkursnih komisija, i bilo bi zaista nelogično kad ne bi prihvatio njihov predlog i rad. Tu je i osećaj njegovog morala prema struci koji je, naravno, individualan, ali i zakonski mehanizmi koji bi trebalo da štite struku od manipulacija. Mislim da bi struka trebalo još da propriča o izmenama ovog dela zakona, novi sastanci sa kolegama iz Privredne komore planirani su narednih nedelja, sa rokom završetka do 28. februara. Nadam se da ćemo doći do dobrih rešenja – kaže Matić.

Reditelj Srđan Dragojević, inače predsednik UO UFUS AFA zaštita, podseća šta se dogodilo 2021. sa konkursom za eminetne reditelje.

–  Tada je UO FCS poništio predloge konkursne komisije, prvi put u istoriji ove ustanove, tako da tu nema garancije da će ovo ili ono rešenje biti bolje, ili da će manje ili više politički da se zloupotrebi. Jedino što mogu da kažem je da smo mi u ime UFUS AFA zaštite zatažili od ministarke kulture Maje Gojković da jedan naš predstavnik bude član UO FCS, pošto smo organizacija koja ima više od tri stotine pedeset autora, i vrlo smo uspešni u plaćanju tantijema filmskim stvaraocima, kao i u raznim drugim vidovima pomoći. Čini mi se da smo izborili tu zaslugu da budemo deo UO.

Izmena u zakonu o kinematografiji o kojoj govorimo, kako navodi Dragojević, donekle menja stvar.

– Ne znam šta će se zaista tu događati, s tim što moram reći da smo mi lepo sarađivali s Gordanom Matićem, sadašnjim direktorom FCS. Ja, na primer, apsolutno nemam nikakav problem s tim da on posle isteka ovog mandata opet bude čovek koji će voditu FCS, jer je dosta dobro radio svoj posao. Znam da se on suprotstavio prethodnom UO koji je poništio odluku konkursne komisije za eminentne reditelje. Ali, koliko shvatam, ministarka je rekla da Matićev mandat ističe krajem jula ove godine, i jedino što nam preostaje, ukoliko se on ne bude ponovo kandidovao, jeste da vidimo ko će biti izabran za ovu funkciju.

Prema rečima Darka Bajića, nekadašnjeg predsednika UO FCS, koji je ostao upamćen po velikom angažmanu i entuzijazmu s kojim je do 2013. godine nastojao da uredi ovu oblast i da se stvore neke bolje prilike za srpsku kinematografiju, filmski stvaraoci moraju da se izbore za svoju poziciju u odlučivanju.

– Bio sam jedan od njegovih osnivača, pa mogu da podsetim da je prvi UO FCS bio sastavljen isključivo od filmskih stvaralaca, producenata, distributera i prikazivača, i jednim predstavnikom iz ministarstva kulture. Članove UO i direktora ministru su predlagali udruženja i asocijacije, a usaglašeni predlozi članova su, uglavnom, bili potvrđivani od strane Vlade Srbije. Tako je to bilo nekada. A onda je, odjednom, od 2004. – 2005. godine, UO počeo da se bira recipročno broju poslanika vladajućih stranaka u parlamentu, i od tada su se sve manje i manje pitali filmski stvaraoci. Zato predlažem, na osnovu mog iskustva, da se ne bi neprestano ponavljale iste greške i da ne bi dolazailo do zastoja produkcije filmova u Srbiji, da ministarstvo kulture  komunicira sa predstavnicima udruženja i asocijacija oko izbora novih članova UO, kao i oko izmene statuta FCS i Zakona o kulturi, jer postoji mogućnost da se buduće odluke i rad FCS politizuju, lobiraju i privatizuju – ističe Darko Bajić.

Pravi čovek na pravom mestu – eksces

Na pitanje Danasa koliko je problem, a to dobro znamo iz prethodnih višegodišnjih izbora za mesto prvog čoveka FCS, što se ljudi iz struke koji imaju autoritet u filmskoj industriji i od velikog su ličnog integriteta ne pojavljuju na ovom konkursu (ili makar vrlo retko, što je ravno ekscesu), Dragojević kaže:

– To jeste ozbiljan problem, ja bih mogao da pomenem bar desetoro – petnaestoro ljudi koji su značajni u našoj kinematografiji i koji bi posao direktora dobro obavljali, ali jasno je da su to stvaraoci kojima ne pada napamet da zbog ove funkcije pauziraju u profesiji četiri godine. Naravno, ukoliko se ovom izmenom zakona direktoru FCS daju tako velika ovlašćenja, morali bismo znati na koji način se on bira, tačnije, da li se u taj izbor uključuju glasovi filmskih stvaralaca ili ne. Ako bi bili vrednovani i naši predlozi onda to ne bi morai da bude loš model.

Ja sam uvek za demokratiju u svakom odlučivanju, ali sam nekoliko puta isticao da dobar primer drugih zemalja, kao što je Danska recimo, može da posluži kao uzor.  Tamo je  jedan čovek četiri godine selektovao sve filmove i to je prouzrokovalo baš jak uspon danske kinematografije. Kada bi kod nas neko od značajnih autora koji se više ne bave aktivno filmom jer su tako odlučili, kao što je Srđan Karanović, hteo da se angažuje, mislim da bi to bio pravi izbor.  Ako bi Karanović hteo da se  kandiduje za mesto direktora sigurno je da bi naša kinematografija imala velike koristi od toga u svakom smislu – kaže Dragojević, dodajući da njegovo ime navodi samo hipotetički.

– Po meni, možda je rešenje da bi se izbegle političke manipulacije u tome da u FCS postoji direktor kao administrativac, ali i umetnički direktor koji je filmski autor. Jer, teško je naći jednu osobu koja može dobro da obavlja i jedan i drugi deo posla. Lično, ovo što se izmenom zakona sada direktoru daje kao pravo, mislim da treba da radi umetnički savet FCS – ističe Dragojević.