Santijago Ronkaljolo jedan je od najtraženijih latinoameričkih savremenih pisaca. Prvi put smo ga sreli prošle godine kad je predstavio svoja dva romana – Crveni april (Laguna) i Stid (Agora).
Tada su književni kritičari u njemu prepoznali novog Vargasa LJosu, u međuvremenu širom sveta postaje sve popularniji, knjige su mu prevedene na na više od 20 jezika, a širom planete stiče nove čitaoce.
* Zašto ste sa bivšim američkim ambasadorom u Španiji DŽejmsom Kostosom, u četiri ruke napisali knjigu „Američki prijatelj“ koja je na španskom izašla pre nekoliko dana?
– Zato što DŽejms Kostos predstavlja vrednosti Baraka Obame u vreme Donalda Trampa, a to je pravi trenutak da shvatimo zašto nam nedostaje Obama. Najvažnije je to da je reč o diplomati koji je zastupajući te vrednosti nastojao da povezuje ljude različitih profesija ministre, glumce, pevače, preduzetnike. Kao ambasador bio je poseban. NJegova ideja diplomatije bila je da se ljudi upoznaju, druže i shvate da međusobne razlike nisu toliko velike kao što se čine. Danas imamo previše političara koji sve vreme pokušavaju da nas ubede zašto ne možemo da razgovaramo sa onim drugim, zašto ne možemo da se susretnemo s tim drugim, zašto je taj neko drugi idiot i zašto se nećemo razumeti. Zbog toga mi se i svidela ideja da napišem priču o nekome ko radi nešto sasvim suprotno.
* Čini se da situacija u kojoj se trenutno nalazi Brazil podseća na radnje iz vaših romana?
– Upravo sam se vratio iz Brazila, ove godine sam tamo bio dva puta. Prvi put sam bio u jednoj od najsiromašnijih favela u Rio de Žaneiru, a drugi put u jednom od najbogatijih gradova Salvadoru. Ta zemlja praktično živi u ratnom stanju, po favelama žive ljudi naoružani automatskim puškama. Mislim da ljudi, koji će glasati za lidera krajnje desnice Žaira Bolsonara u drugom krugu predsedničkih izbora u nedelju 28. oktobra, nisu ni fašisti, ni rasisti, niti mizogeni. To su ljudi koji žele red. Kad je nasilje i ratno stanje u pitanju desnica obećava da će zavesti red, što je nasilje razuzdanije sve će više biti onih koji žele da se uspostavi red. Ne mislim da će red biti uspostavljen, štaviše mislim da će nasilja biti još više i zato je situacija zabrinjavajuća.
* Treba li ostatak Latinske Amerike da strahuje od onoga što se dešava u Brazilu?
– Da, jer sve ono što se dešavalo u Brazilu je izvezeno. Bivši predsednik, Luis Ignasio Lula da Silva izvezao je uspešan politički model koji je ceo svet počeo da kopira, posle je izvezena i korupcija (Slučaj Odebreht, prim. VM), način na koji je jedna firma korumpirala vlast proširio se celim regionom, slično je i sa nasiljem. Zbog toga moramo da se zabrinemo.
* Trenutno živite u Španiji, koliko se tamošnja književna scena promenila od trenutka kad ste stigli u tu zemlju?
– Osiromašila je. Kad sam došao to je bila imperija. To je bio <I>Holivud<I>. Bilo je mnogo velikih izdavača, mnogo zanimljivih izdanja, bilo je mnogo događaja. Danas se sve smanjilo. Španija kao i Evropa uopšte ima svoje probleme i zatvorenija je u samu sebe više nego što je to bila ranije. Sve sam ubeđeniji da je trenutno istinska kulturna prestonica hispanske kulture i španskog jezika Meksiko, jer se odande rade stvari za SAD i ostatak američkog kontinenta, u samom Meksiku živi 125 miliona ljudi. Tako da se moć, koju je u kulturološkom smislu nekad imala Španija, pomerila ka Meksiko i celoj Latinskoj Americi.
* Da li je to osveta nekadašnjih kolonija „majci otadžbini?
– Ne, naprotiv. To je odlična prilika i za Špance. Često u Španiji govorim o tome kako su mnogi tamošnji izdavači i distributeri navikli da misle kako je Latinska Amerika daleka i siromašna. Međutim, ako se bolje i više povežu sa ovim kontinentom i Španci mogu bolje da prodaju svoje knjige i pronađu tržišta za svoje kulturne proizvode. Mi smo jedna zajednica i kada nekom u toj zajednici ide dobro, to je prilika za sve ostale.
* Kako gledate na globalizaciju kad je u pitanju književnost, da li je dobra ili loša?
– Mislim da je kultura stvorena da uklanja granice, a ne da ih postavlja. Knjige nam služe tome da se bolje razumemo, da se upoznamo. U tom smislu su i ostali proizvodi kulture globalni i pomažu da se različiti ljudi bolje razumeju, da pronađu ono što im je zajedničko.
Lična karta
Santjago Ronkaljolo (1975) najmlađi je autor koji je dobio nagradu Alfaguara (za Crveni april, 2006) i ugledno Indipendentovo priznanje za stranu književnost (2011) u Londonu. NJegov prethodni roman Stid (2004) privukao je pažnju kritike i publike u celom hispano svetu, preveden je na mnoge jezike i po njemu je snimljen film. Osim toga, objavio je, između ostalih, romane maksimalna kazna, Princ kajmana, Uspomene jedne dame, Urugvajski ljubavnik, Oskar i žene i Noć čioda, kao i zbirku priča Odrastanje je tužan posao (2003). Scenarista, dramaturg, autor knjiga za decu i novinar, saradnik je raznih medija u Latinskoj Americi i španskog dnevnog lista El Pais.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
