SANU dobila elektronsku kolekciju srednjovekovnih srpskih rukopisa iz Rusije

Šta tačno sadrži disk sa 375 fajlova i 342 teksta, juče u SANU niko nije mogao da precizira. Prema rečima akademika Kostića, spisak dokumenata biće poznat tek kad grupa srpskih eksperata prouči ruski poklon. Za sada se zna da jedan posto čine rukopisi nastali između 12. i 16. veka. Ovaj poduhvat, za koji je rečeno da je od „prvorazrednog značaja za srpsku istoriju i kulturu“, ostvaren je uz podršku Dobrotvornog fonda Elene i Genadija Timčenka, koji su dobili povelju i plaketu SANU.

– Ovo je za mene izuzetno značajan datum. Posle nemačkog bombardovanja 6. aprila 1941. u kome je stradala Narodna biblioteka Srbije, najveći arhiv starih srpskih rukopisa, njih 540 čuva se u SANU. Sad dobijamo više nego polovinu postojećih dokumenata u elektronskom obliku, što će imati veliki značaj za proučavanje kulturnog nasleđa i državnog kontinuiteta Srbije. Ovo nije poklon, ovo je obogaćivanje arhivskog kapaciteta SANU, što će koristiti i nauci i javnosti – naglasio je Vladimir S. Kostić.

Prema njegovim rečima, ovim se ne završava saradnja SANU i Ruske nacionalne biblioteke, čiji će sledeći korak biti odlazak srpskih stručnjaka u Petrograd radi identifikacije ostalih dokumenata značajnih za srpsku kulturu i istoriju, kao i izrada fototipskih izdanja starih rukopisnih i štampanih knjiga.

U skladu sa Sporazumom o saradnji između Ruske nacionalne biblioteke i SANU, potpisanim u aprilu 2017, na digitalizaciji srpskih srednjovekovnih rukopisa je, prema rečima Aleksandra Vislija, 14 meseci radilo pet do šest stručnjaka biblioteke, koja je nastavljač Ruske imperatorske biblioteke. Njen fond formiran je tokom 18. i 19. veka od poklona imućnih i uglednih Rusa koji su putujući po svetu kupovali knjige i stare rukopise. On je naglasio da proces vrednovanja bibliotečkog fonda traje i danas, a da digitalizacija često zahteva i rešavanje pitanja pravne prirode.

– Želimo da digitalizujemo sve što imamo u fondu, ali nam nedostaju vreme i novac. Proces digitalizacije nije jednostavan i prilično je skup. Imamo i druge zbirke poput ove srpske, ali je Srbija na prvom mestu kad je reč o ovom projektu, koji je ostvaren zahvaljujući aktivnostima ambasadora Srbije u Rusiji Slavenka Terzića i novcem Fondacije Timčenko. Imamo i puno jevrejskih rukopisa za koje postoji veliko interesovanje, a u čijoj digitalizaciji takođe učestvuju dobrotvorni fondovi – rekao je Aleksandar Vislij.

Uručenju diska sa digitalizovanim srpskim srednjovekovnim rukopisima prisustvovali su, između ostalih, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Vasiljevič Čepurin, njegov srpski kolega Slavenko Terzić, ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije Vladan Vukosavljević, koji je pozivajući se na bestseler „Tajni život drveća“ Petera Volebena ukazao na fenomen uzajamnog pomaganja šuma istorodnog drveća preko korenja.

– U velikoj šumi slovenske kulture ovog puta najveće – rusko drvo prenelo je ‘hranljive materije’ srpskom i pomoglo očuvanju njenog kulturnog jezgra – poručio je Vukosavljević.

Dobrotvor

Gendij Nikolajevič Timčenko, koji važi za jednog od najbližih starih prijatelja ruskog predsednika Vladimira Putina, vlasnik je, između ostalog, korporacije „Volga Grup“, koja se bavi investicijama u energetici, saobraćaju i infrastrukturi. Predsednik je Ekonomskog saveta Francusko-ruske privredne komore i ruskog dela Rusko-kineskog poslovnog saveta. Prema Forbsovoj listi, četvrti među najbogatijim Rusima, a na 59. mestu najbogatijih ljudi sveta, a Dobrotvorni fond koji nosi njegovo i ime njegove supruge jedan je od najvećih porodičnih fondova u Rusiji.